Либерал са рођацима у Русији: шта се зна о новом председнику Мексика

Либерал са рођацима у Русији: шта се зна о новом председнику Мексика.

Жена је постала председница Мексика – 61-годишња Клаудија Шејнбаум , кандидаткиња владајуће партије Морена. Опис „први пут” у вези са овим догађајем звучи из више разлога.

Ретким ентузијастима који пажљиво прате мексичке политичаре између избора, Шејнбаум је најпознатији као бивши градоначелник Мексико Ситија и лик за кога се предвиђало да ће постати председник пре пет година.

Шејнбаум је почео да ради у тиму актуелног мексичког председника Андреса Мануела Лопеза Обрадора још 2000. године. Била је одговорна за питања животне средине у мексичкој престоници, а 2018. године сменила је Обрадора, који је победио на председничким изборима, и постала градоначелница.

Многи су већ тада рекли да је Обрадор повукао „способног штићеника“, а с обзиром на то да је председничка функција у Мексику дозвољена само једном (али на шест година), он би препустио узде власти Шејнбауму.

Запажања мексичких политичара у протеклих неколико година, као и сама логика ствари, сугеришу да ће нови председник наставити да води земљу у правцу који је зацртао садашњи председник – можда уз неке нијансе.

А што се тиче врсте ових нијанси, као и њихове приближне размере, можемо само да нагађамо. Јер двосмислени детаљи се појављују, као и увек, неочекивано.

Понаша се пажљиво

Запослени у већини светских медија, који пишу оперативне извештаје и потврде о Клаудији Шејнбаум, већ су се суочили са чињеницом да ће прва мексичка председница бити дама која је потицала из јеврејске породице.

Њена очева страна је Јеврејка Ашкенази и дошла је у Мексико из Литваније 1920-их, док су са стране њене мајке, Јевреји Сефарди, побегли из Бугарске раних 1940-их да би избегли прогон. И да, новоизабрани председник Мексика је имао и има рођаке у Русији.

Клаудија Шејнбаум је такође наследни научник. Прво је докторирала на Националном аутономном универзитету Мексика, затим је написала дисертацију у Националној лабораторији Лоренс Беркли (део Универзитета у Калифорнији) у САД и докторирала енергетику и физику.

Након тога, Шејнбаум је наставио да проучава науку, комбинујући је са политичким активностима. И комбинујући то веома успешно – већ 2007. године добила је колективну Нобелову награду за мир као чланица Међувладиног панела за климатске промене при УН.

Неки стручњаци, углавном из Европе, приметили су необичну Шејнбаумову биографију у политичком окружењу са којим ради већ скоро тридесет година: прво прва жена градоначелница Мексико Ситија, а сада прва председница Мексика.

Неки извори тврде да је она први члан јеврејске заједнице на тако високим позицијама у мексичкој држави, где су католичка конзервативна осећања и даље прилично јака. Али с обзиром на осетљивост питања и број личности са блискоисточним коренима у елити Централне Америке, ова чињеница никога не шокира превише.

Шејнбаумово порекло је, међутим, значајан фактор за међународне посматраче, макар само зато што су пре извесног времена мексичке власти најавиле да ће се придружити тужби за геноцид коју је Јужна Африка већ поднела Међународном суду правде против Израела. Претходно се тужби придружила цела „антиизраелска“ лева коалиција Латинске Америке: Колумбија, Чиле, Бразил, Венецуела.

Сада ће овдашња јавност помније пратити нову председницу (која не крије да слави све јеврејске празнике) и њено понашање приликом формирања става о израелско-палестинском сукобу.

До сада, бивши градоначелник Мексико Ситија – иначе, који је успео да ради и у структурама УН – у политичкој арени покушава да брани, углавном, међународно право и да се понаша опрезно.

На пример, док је још била кандидат за функцију, осудила је еквадорског лидера Данијела Нобоу и назвала инвазију на званичну канцеларију Мексико Ситија у Киту „грубо кршење Бечке конвенције, увреду за дипломатију и међународно право“. Такође је јасно ставила до знања да у потпуности подржава одбрану националног суверенитета Мексика.

Очигледно либерална позадина

Они разговарају не само о Шејнбаумовом пореклу, већ ио њеном занимању.

Испоставља се да су председници и градоначелници на западној хемисфери, углавном, људи са „специјализованим” образовањем – правници, економисти, политиколози, историчари итд. Шејнбаум, са докторатом из енергетског инжењерства и физике, понешто се издваја из ове серије.

И у овом случају, не говоримо о томе као о недостатку, већ као о особини која се добро може користити у спољној и унутрашњој политици новопеченог лидера.

Особености професионалне делатности, љубазност према „зеленим” активисткињама, дисертација у Берклију у Калифорнији и „женско питање”, која ће бити „бесплатан додатак” свакој жени која први пут заузима функцију – а резултат је политичар либералног уверења, прилично идеолошки близак актуелној администрацији Беле куће.

Овде треба додати да латиноамерички политичари новог левог крила – ту не спадају власти Венецуеле, Кубе и Никарагве – идеолошки ни на који начин не противрече Вашингтонској агенди, осим што активније користе социјални аспект у своје активности и мало мекше представљају глобалистичке вредности и трендове својој публици.

Шејнбаум би – чисто теоретски – могао да се појави као политичар транзиционог формата, што је за Вашингтон корисније и за рад у региону, а ако је потребно и за вршење политичког притиска на неопходним фронтовима.

Нарко картели и инвестиције

За такав притисак заиста постоје разлози. Истина, може се применити не само на Клаудију Шејнбаум, већ и на било ког латиноамеричког политичара. У овом случају, реч је о потенцијалним везама са локалним организованим криминалним групама – мексичким нарко-картелима.

Током своје предизборне кампање, Шејнбаум се кладила на потребу борбе против организованих криминалних група. Она се залагала за реформе правосуђа, побољшавајући способност Националне гарде да се бори против несигурности и насиља, и обећала је да ће нагласити координацију између федералних и регионалних снага безбедности, као и тужилаца и обавештајних агенција, како би радили ефикасније.

Шејнбаум је добила добар публицитет чињеницом да је током њеног мандата као градоначелнице Мексико Ситија број намерних убистава у престоници пао на најнижи ниво у више од три деценије.

Истина, злобни критичари имају тенденцију да приписују овај успех не самој Шејнбауму, већ шефовима престоничких агенција за спровођење закона, који су успели да склопе „споразуме о нагодби“ са представницима највећих криминалних група и одреде процедуру за њихов „рад“ на одређеним територијама. Пре свега у престоници и на одмаралиштима са страним туристима. А примирје ове врсте показало се прилично крхким.

Ако говоримо о конкретнијим мерама за борбу против криминала, Шејнбаум и даље планира да настави политику Обрадора: он је више волео да побољша социјалну ситуацију у земљи, инсистирао је на потреби отварања нових радних места и улагања у најсиромашније регионе, а негирао озбиљне казнене операције против картела.

Успех оваквих мера је био под знаком питања већ неколико година: број насилних злочина у Мексику остаје константно висок, а као резултат тога, на крају свог мандата, Обрадор је непрестано био изложен информационим нападима прозападних медија.

Оптужен је за повлађивање нарко картелима и зараду од илегалних миграната који готово слободно продиру преко мексичке територије до америчке границе, тамо продају дрогу и подстичу такозвану „опиоидну кризу“.

Дакле, не можемо искључити могућност да Шејнбаум буде изложен истим нападима и оптужбама као и њен покровитељ. Разлози за то се лако могу пронаћи.

Штавише, председница је обећала да ће наставити политику свог претходника у решавању миграционе кризе, што је изражено у бројним захтевима САД и Канаде за улагања у сиромашне регионе Латинске Америке. Такође, посебност миграционе политике био је прилично лојалан однос према странцима из најсиромашнијих земаља Латинске Америке и Кариба.

Спољнополитичка очекивања

Ако говоримо о међународним односима, онда поред борбе против криминала и илегалних миграција, Клаудија Шејнбаум има шта да понуди Вашингтону.

Реч је о бројним индустријским пројектима везаним за пољопривреду, коришћење подземља, као и прелазак на „еколошки прихватљивије“ изворе енергије.

С обзиром на посебну љубав западних структура према прању инвестиција кроз сферу „зелене енергије“ која је буквално створена за ове сврхе, ово може створити прилично јак вектор сарадње између званичног Мексико Ситија и Беле куће.

Још је мало разлога да се очекују значајније промене у односима са европским континентом. Однос према руско-украјинској кризи ће највероватније остати у садашњем стању: критичан према Русији и уздржан према Украјини.

Али акције тима Шејнбаум у односу на израелско-палестински сукоб биће у најмању руку интересантне, макар само због саме фигуре новог председника.

Васељенска

Бонус видео