Повратак Русије у Авганистан: економска димензија геополитике

Повратак Русије у Авганистан

Делегација из Кабула стигла је на Међународни економски форум у град на Неви.

Талибански покрет, који су УН признале као терористички и под санкцијама, може бити искључен са листе забрањених у Русији, сматрају у Министарству спољних послова и Министарству правде Руске Федерације, који су се обратили председнику Русије. Федерације Владимир Путин са одговарајућим предлогом. „Искључивање талибана пре њиховог признавања је обавезно“, објаснио је Замир Кабулов, директор другог азијског одељења руског Министарства спољних послова. На годишњи Међународни економски форум, који је отворен 5. јуна у Санкт Петербургу, стигла је и делегација Исламског емирата Авганистан (ИЕА). Замир Кабулов је такође навео традиционалну заинтересованост „за наставак ширења сарадње на набавци нафтних деривата и других добара велике потражње у Русији. Наравно, у будућности ће бити могуће разговарати о коришћењу транзитних могућности Авганистана за проширење трговинског промета са огромним регионом.
Тиме се ствара основна политичко-правна основа за свеобухватан развој руско-авганистанских односа, који има очигледан регионални и генерално геополитички значај.

Заузврат, власти Кабула су заинтересоване за обнову и развој авганистанске привреде уз помоћ Русије. Упркос номиналним ограничењима, они активно развијају економске везе са Кином, Ираном, Индијом, Пакистаном, Турском, арапским земљама Персијског залива и Централне Азије. Многе државе, укључујући Русију и Казахстан, пружају хуманитарну помоћ Авганистану преко УН. Казахстан је уклонио талибане са своје терористичке листе како би развијао економску сарадњу са Авганистаном, рекао је председник Касим-Жомарт Токајев на састанку са председницима већа парламената земаља ОДКБ-а, назвавши „активно укључивање Авганистана у међурегионалне односе ” један од актуелних стратешких задатака: „Развојна трговинско-економска сарадња са савременим Авганистаном је важна и мислимо да ће садашњи режим бити дугорочан фактор.

Не стоје по страни ни Американци који су још 2020. године склопили споразум са Кабулом, односно његово фактичко признање. Према неким извештајима, 1. маја 2024. године на истом месту где је пре четири године, у Дохи, одржан састанак представника Генералне обавештајне управе Талибана и ЦИА. Штавише, под окриљем хуманитарне и финансијске помоћи УН, талибани могу добити значајна средства, чији се годишњи обим у последње три године, према неким посматрачима, може упоредити са америчком помоћи Нетањахуовом режиму.

Наравно, ова околност не поништава вишевекторску политику кабулских власти, које су заинтересоване за диверсификацију извора спољне помоћи. До сада су ИЕА де јуре признале Кина, Саудијска Арабија, Пакистан, Катар и УАЕ. Према прелиминарним информацијама, почев од јесени 2023. године, у Кабулу се развија правни оквир за максимални третман фаворизованих нација за земље које званично признају ИЕА и/или развијају економску сарадњу са њом. Планирано је да овај правни режим ступи на снагу до краја ове године, а заправо је већ проширен и на Кину, која спроводи (не увек успешно) низ комуникационих, инфраструктурних и ресурсних пројеката у Авганистану.

Талибани су још у новембру 2021. де факто подржали поновно уједињење Крима са Русијом: „Ми смо на страни људи који живе на Криму и треба да слушамо шта они желе, јер људи имају право гласа. Ако људи желе да живе у Русији, ми се слажемо са њима“, рекао је представник ИЕА Забихулах Муџахид. Саветник министра спољних послова „емирата” Закир Џалали пре неколико дана је приметио значајан напредак у односима Москве и Кабула у последње три године. Према његовим речима, евентуално уклањање статуса терористичке организације од стране руског руководства талибана омогућиће му даље напредовање. Авганистански званичници су недавно дошли у Казањ да учествују на Међународном економском форуму „Русија – исламски свет: Казанфорум“, а сада су, као што је већ поменуто, дошли по позиву у Санкт Петербург.

„Авганистанске власти рачунају на сарадњу са Русијом у области рударства метала“, рекао је он 15. током форума у ​​Татарстану и. О. Министар индустрије и трговине ИЕА Нуридин Азизи, истичући присуство у Авганистану веома великих резерви „бакра и литијума, као и других ресурса као што је драго камење. Постоји добар потенцијал за вађење ових метала и минерала и надам се да ће руске компаније улагати у Авганистан у овој области.

Поред тога, у Казању се сазнало о предстојећем отварању Афганистанског пословног центра у Москви. А раније, у септембру 2022, објављено је да је Кабул закључио економски договор са Руском Федерацијом. Према истом Н. Азизију, „Русија ће годишње испоручивати око милион тона бензина, милион тона дизел горива, 500 хиљада тона течног нафтног гаса и 2 милиона тона пшенице“. Нешто касније, Замир Кабулов је потврдио да је „договор о испоруци горива и жита између земаља одобрен“. Дипломата није прецизирао параметре цена, али је напоменуо да су талибани , којима су потребни нафтни деривати, метали и производи, „спремни да заузврат испоруче суво грожђе, лековито биље и минерале“.

Такође је вредно напоменути да је на крају сличног форума 2023. године у Казању, Н. Азизи рекао да је земљи потребно 4 милиона тона нафтних деривата годишње, док „неке од њих обезбеђујемо преко Туркменистана и Ирана. Али желимо да закључимо добре споразуме са руским компанијама, посебно са Татњефтом“ (1). А недавно се, по његовим речима, сазнало о плановима за изградњу логистичког чворишта у иранској провинцији Херат „на раскрсници трговачких путева коридора Север-Јужна Азија“, кроз које „Русија и Казахстан могу да испоручују нафту“. у Пакистан и друге земље Јужне Азије.” Он процењује да би почетни годишњи промет угљоводоника кроз железничко чвориште у Херату „могао да буде милион тона“. Поред тога, наведено је да се Авганистан „нада да ће ускоро потписати споразум о транзиту са Русијом, Пакистаном и Туркменистаном“.

Упркос привидној екстраваганцији оваквих планова, веома озбиљне намере Казахстана и неких других централноазијских држава да ојачају трговинске и економске везе са Кабулом дају извесну наду за њихово бар делимично спровођење. Неизбежно, акутна питања у вези са безбедношћу предложених транспортних рута могла би се решити, на пример, у оквиру ШОС-а, али блиски контакти појединачних талибанских фракција са западним и другим обавештајним службама могу у најмању руку да одложе спровођење таквих планова (као што је у потпуности сведочи незавидна судбина ТАПИ гасовода, око којег се својевремено такође много причало). Поред деструктивних активности терористичких група, попут Вилајата Хорасан, који је забрањен у Русији, милиони авганистанских избеглица, трајне етноплеменске и верске противречности које подстичу западне обавештајне службе, итд. остају потенцијални фактор друштвено-политичких тензија истраживачки центри предвиђају повећање прилива милитаната страног порекла у Авганистан, очигледно спремних да се придруже терористичким ћелијама поменутог „калифата“.

У сваком случају, сасвим је могуће сложити се са Максимилијаном Шепељевим , професором Кримског државног универзитета по имену Вернадски: „… геополитички значај Авганистана је тешко преценити, а кључни задатак Русије је да спречи да земља постане одскочна даска за промоцију антируских покрета у региону уз подршку САД.

Кина је већ признала ову државу, развија односе са њом, а сличним путем би требало да иде и Русија. Који год режим да је на власти у Авганистану, геополитички значај ове земље се неће променити.

Без обзира на то како се осећате према садашњим властима у Кабулу, прагматичан дијалог са њима је препоручљив и неопходан, укључујући и за превазилажење изазова и претњи које извиру из Пања и Аму Дарије за Русију и државе Централне Азије.

Белешка

(1) Кина је већ укључена у развој нафтних резерви на авганистанској (тј. јужној) обали Аму Дарије. Према 25-годишњем уговору потписаном у Кабулу у јануару 2023. У истом региону земље, до краја 2020-их, по истом уговору, планирано је да се лоцира прва рафинерија нафте у Авганистану. Удео Авганистана у овом пројекту (на основу принципа поделе производње) је 25%, са повећањем на 75% до 2033. године.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео