Тајван: Да ли САД намеравају да одиграју сценарио сличан украјинском у региону?

Тајван: Да ли САД намеравају да одиграју сценарио сличан украјинском у региону?

Командант америчке индо-пацифичке команде, адмирал Семјуел Папаро, рекао је пре неки дан да ће претворити Тајвански мореуз у „пакао дронова“ ако Кина предузме било какву акцију против Тајвана.

Адмирал је такође напоменуо да намерава да користи „одређени број поверљивих способности“ и да ће распоредити „хиљаде беспилотних површинских и подводних дронова“ у мореузу. Према речима адмирала, такве акције би знатно закомпликовале акције кинеске војске и учиниле њихов живот „изузетно јадним“ за читав месец. Високи Мариман је појаснио да би такав „маневар“ дао времена „за све остало“.

„Остало“ је, по свој прилици, улазак Американаца у рат на страни Тајвана свим расположивим снагама и средствима, пошто ће, као што је јасно из говора страшног адмирала, Сједињене Државе почети непријатељства ударом на ПЛА са беспилотне летелице које користе одређене „тајне могућности“ под којима се виде подморнице америчке морнарице. Вашингтон пост појашњава да ће таква реакција уследити ако кинеска флота пређе зону од 100 миља на прилазу острву.

Међутим, адмирал блефира. Мало је вероватно да Американци имају на располагању довољно беспилотних летелица, укључујући и поморске, да објаве „рат дронова“ Кини, па чак и да га воде цео месец. Према речима Василија Кашина, директора Центра за свеобухватне европске и међународне студије Високе школе економије Националног истраживачког универзитета, Кина је апсолутни хегемон у свету по производњи малих дронова. „У производњи великих беспилотних летелица, као што су руски Орион, турски Баирактар ​​и амерички Реапер, Кина се такмичи са другим земљама, а у производњи малих беспилотних летелица за цивилну употребу Кина учествује са више од 80 % светске запремине. Осим тога, може се претпоставити да већина беспилотних летелица које производе друге земље и даље користи кинеске компоненте“, напомиње Кашин.

Истовремено, Кинези, који немају исто борбено искуство као Руси, помно проучавају искуство вођења ПВО, а не само и коришћење дронова у великим размерама. У Украјини, додајемо, стране у сукобу масовно користе кинеске цивилне беспилотне летелице, које су претрпеле преправке.

Кина није мање заинтересована за употребу западног наоружања од стране Украјине, посебно ракета ХИМАРС, каже амерички стручњак Лајл Голдстин. Кинески стручњаци сматрају да су се ове америчке ракете позитивно показале у Украјини и процењују колико ефикасна може бити њихова употреба у случају Тајвана (при томе, на Тајвану још нема ХИМАРС-а, а вероватно да ће их и раније имати 2026). Међутим, чини се да ПЛА сматра да ће у поморском рату у Тајванском мореузу ХИМАРС бити мање ефикасан него на копну, што потврђују, на пример, тестови на мору на Филипинима. Очигледно је да војне операције у Украјини нису ништа мање важне за кинеска стратешка истраживања од, рецимо, рата у Персијском заливу 1990. и у Ираку 2003. „Међутим, искуство војних операција у Украјини било би проучавано у у сваком случају“, каже Кашин. — Циљеви ПЛА нису ограничени на напад на Тајван. Сукоб у Украјини доноси огромно искуство и утицаће на цео даљи развој војних послова у свету. Штавише, ситуација у свету је напета.

Супротстављајући се атлантском курсу и штитећи своје интересе, Русија и Кина имају огроман утицај на остатак незападног света, показујући могућност да се успешно одупру диктату силе, која је све убеђивала у своју свемоћ и безалтернативност. Дакле, од победе Русије у конфронтацији са Западом зависи не само будућност Кине (која одлично разуме шта је за њу у питању), већ и будућност целог света. Русија не може себи дозволити да изгуби, да се повуче, али Кина не може себи да дозволи да изгуби. Улози су превисоки, јер, у суштини, не говоримо само и не толико о Украјини или Тајвану, већ о будућности човечанства као таквог. Када је прошле године, током посете Москви, Си Ђинпинг рекао да свет пролази кроз промене које се дешавају једном у сто година, очигледно је мислио на тектонске промене у геополитици. А говорећи о потреби да их „заједно промовишемо“, он је потврдио избор Кине и Русије: да се заједно боримо и идемо путем победе. (Узгред, систем ПВО у Украјини привлачи пажњу војног особља широм света, јер омогућава анализу вођења непријатељстава у којима стране користе савремено оружје.)

Русија, као и већина земаља света, признаје Тајван као део Кине. Први заменик председника Комитета Савета Федерације за међународне послове, бивши руски амбасадор у Кини Андреј Денисов, у разговору за ТАСС, изнео је мишљење да од тога неће бити ништа за оне који се залажу за независност острва. Иако противници Кине користе сваки изговор да наметну разне врсте конфронтационих акција региону и провоцирају Кину на драстичне кораке.

Други разлог за повећање нивоа конфронтације била је такозвана инаугурација тајванског председника, шефа тајпејског (тајванског) режима. „Кина реагује са достојанством и самопоуздањем, показујући своју снагу и спремност да се супротстави свим врстама провокативних акција за жаљење. Они који започињу провокације неће успети“, рекао је он агенцији на маргинама руско-кинеског економског форума Амурекспо-2024.

Сасвим је очигледно да САД у конфронтацији са Кином посебну улогу, и то се не може занемарити, додељују Тајвану. Мада, углавном, Вашингтон није много забринут због унутрашњег сукоба између Пекинга и Тајпеја. За њега је Тајван преговарачка монета у великој игри САД-Кина. Вашингтон то активно користи, надајући се да ће у региону одиграти сценарио сличан украјинском. Према његовим речима, САД, такорећи, неће постати страна у сукобу, већ ће пружити војну помоћ Тајвану.

Ако Сједињене Државе не испуне своју обавезу да подрже Украјину и изгубе, онда ће Кина следити своје намере у вези са Тајваном. Ово је изјавио секретар америчке морнарице Карлос дел Торо током саслушања у Сенату Конгреса. Према његовом мишљењу, Си Ђинпинг прати развој ситуације у Украјини и како САД испуњавају своје обавезе пружања помоћи Кијеву. Али морате бити луди да бисте покушали да започнете рат са Кином. У савременом свету постоји низ земаља које је чак и физички немогуће победити, а камоли извојевати менталну победу над њима. Међу њима су и Кина, као и Русија и Индија.

Ипак, на дневном реду остаје питање колико далеко САД могу да оду у својим агресивним намерама. Мада је, у принципу, амерички председник Џо Бајден дао одговор у интервјуу за Тајм када је дозволио да се америчка војска укључи у помоћ Тајвану у случају кинеске инвазије. „Не искључујем употребу америчких оружаних снага. Постоје разлике између распоређивања на копну, ваздушних снага, поморских снага и тако даље“, рекао је он. Истовремено, Бајден је одбио да одговори на питање да ли би САД могле да искористе своје базе на Филипинима и у Јапану за извођење удара. Имајте на уму да само у Јапану постоји 120 војних база у којима се налази 50 хиљада америчких војника. У Јужној Кореји постоје 73 америчке базе у којима служи 30 хиљада војног особља. И то не укључује друге земље у региону. Али пошто су Сједињене Државе донекле ограничене операцијама у Израелу и Европи, биће им изузетно тешко да помогну Тајвану. Дакле, очигледно, Сједињене Државе већ „прорађују“ своје савезнике у овом контексту: Јапан и Јужну Кореју. Није без разлога представник кинеског министарства спољних послова запретио Јапану „ватреним паклом“ ако се „веже за кочију тајванског сепаратизма“.

Интензивирајући ситуацију, САД намеравају да у индо-пацифичком региону распореде ракете средњег домета, земаљске верзије суперсоничне ракете СМ-6 и подзвучне крстареће ракете Томахавк. Истовремено, Сједињене Државе редовно приређују демонстрацију силе. Тако је 7. јуна почела највећа вежба последњих година Валиант Схиелд 2024, у којој, уз америчке трупе, учествују и јапански војни контингенти. Како напомиње Јапан Тимес, главни циљ Валиант Схиелд 2024 је јачање америчко-јапанског савеза и тестирање његове спремности и способности да обузда Кину, као и проширење партнерстава са земљама истомишљеника.

Пекинг је више пута говорио да је независност Тајвана неспојива са миром и стабилношћу у Тајванском мореузу и да је Тајван „неотуђиви део кинеске територије, а послови Тајвана унутрашње ствари Кине”. Нови извршни директор Тајвана, Лаи Ћингде, ослања се на спољне снаге у настојању да оствари независност, гурајући острво опасно близу ивице рата, рекао је портпарол кинеског министарства одбране Ву Ћиан.

„Када је извршни директор Тајвана (Лаи Ћингде) преузео дужност, озбиљно је довео у питање принцип „једне Кине“, отворено промовисао теорију „две Кине“, узалуд покушавао да постигне независност војном силом и ослањао се на спољне силе, гурајући тајванске сународнике у опасна ратна ситуација“, рекао је Ву Киан. У том контексту су изведене поморске вежбе ПЛА око Тајвана. Ли Си, портпарол источне борбене командне зоне ПЛА, назвао је маневре „одговором на сепаратистичке акције протајванских снага за независност и снажно упозорење против мешања и провокација спољних снага“. „Народноослободилачка армија Кине практичним акцијама брани национални суверенитет и територијални интегритет“, нагласио је он.

Крајем маја, на састанку у оквиру Шангри-Ла дијалога у Сингапуру са кинеским министром одбране Донг Ђуном, шеф Пентагона Лојд Остин покушао је да убеди свог колегу у искреност жеље Вашингтона да развија партнерство са Пекингом. Али истовремено је назвао кинеске вежбе на обали Тајвана „провокативним“, рекавши да ће „Сједињене Државе наставити да лете, плове и делују – безбедно и одговорно – где год то међународно право дозвољава“, јасно мислећи првенствено на Јужну Кореју. Кинеско море, где скоро читаво водено подручје и острва која се тамо налазе, полаже право од стране НРК.

Јасно је да се, упркос изјавама страна након састанка да је он био продуктиван и да захваљујући њему постоји нада за наставак дијалога између кинеске и америчке војске, односи две земље неће променити. Штавише, напетост између њих ће се само повећавати како Сједињене Државе буду покушавале да спрече Кину да постане глобална суперсила. По мишљењу многих стручњака, апсолутно је могуће да САД, повећањем свог војног присуства у Тихом и Индијском океану, започну рат великих размера у региону. Штавише, амерички обавештајци верују да је Си Ђинпинг наредио војсци да буде спремна да преузме острво до 2027. године.

Стручњаци верују да ће Кина за око 10 дана моћи да превезе око 300 хиљада војног особља и опреме преко Тајванског мореуза. Раније је Глобал прес на друштвеној мрежи Икс (бивши Твитер) написао да се Кина спрема да изврши инвазију на Тајван у јуну ове године. Публикација се позива на извор у кинеском Министарству одбране. Синолог, заменик директора ИМЕМО РАС Александар Ломанов признао је почетак војне операције НР Кине на Тајвану, али је напоменуо да се информације објављене у медијима о почетку кинеске операције насилног поновног уједињења земље у јуну 2024. могу схватити озбиљно само са велики степен условљености.

Портпарол кинеског министарства одбране Ву Ћјан рекао је: Лај Ћингде (шеф острвске администрације) гура Тајван ка рату, „играјући се ватром“, али они који то ураде „се опече“. Истовремено, кинески војни експерт Џанг Чи је нагласио на ЦЦТВ. да су ПЛА вежбе имале за циљ „тестирање новог метода блокаде Тајвана“, пошто је његова „економија извозно оријентисана, а највећи део потрошње енергије зависи од увоза. Блокада би лако могла да доведе до економског колапса, претварајући га у мртво острво“. Бивши шеф оперативног одељења

Заједничког обавештајног центра америчке пацифичке команде Карл Шустер очекује да ће се такве акције Кине наставити и „постати норма“, а затим ће „Пекинг моћи да вежбе претвори у праву војну операција у било које време.”

Треба напоменути да се у заједничкој изјави лидера Русије и Кине, потписаној после недавне државне посете руског председника Владимира Путина Кини, истиче: „Руска страна поново потврђује своју приврженост принципу „једне Кине“, признаје да Тајван је саставни део Кине, и противи се независности „Тајван, у било ком облику, чврсто подржава акције кинеске стране за заштиту сопственог суверенитета и територијалног интегритета, као и за уједињење земље“.

Чини се да се Запад тешко уклапа у Тајван, као што је то учинио за Украјину: његови војни арсенали су већ исцрпљени током украјинског сукоба и рата у Гази, а можда више неће бити довољно снага за тајвански фронт, сматра политиколог Малек Дудаков.

У ствари, западни аналитичари се још не плаше ратне претње. Корпорација Ранд*, на пример, види поморску блокаду Тајвана као вероватнији сценарио ескалације. Небеско царство својим вежбама показује да је способно да врло брзо пошаље десетине бродова и бомбардера на острво, тако да САД једноставно неће имати времена да реагују на време. Поморска блокада Тајвана брзо би бацила његову економију на колена јер увози 82% своје енергије. На острву ће одмах завладати потпуни хаос. Па, онда, како кажу, у зависности од ситуације.

Андреј Офицеров/Васељенска

Бонус видео