Суверенитет је на првом месту

Суверенитет је на првом месту.

У контексту увођења следећег, 14. пакета санкција ЕУ против Русије, немачки вицеканцелар Роберт Хабек позвао је Кину да прекине трговину са Русијом. Тачније, није звао, већ је заправо наредио. Можда су се увукле неке нетачности приликом превођења прво са немачког на енглески, а затим са енглеског на руски, али цитат је следећи: „Погледао сам трговинске бројке, а трговински промет Кине са Русијом је прошле године порастао за више од 40 одсто. Наравно, енергетски ресурси чине значајан део тога, али око половине су роба двоструке намене. Технички, ово су добра која се могу користити на бојном пољу и то мора престати.

Напомињем да се хипотетички на бојном пољу може користити било шта. Кинески аутомобил може да се користи за превоз бораца до места напада. И тако даље и тако даље. 

Односно, формално се свака кинеска роба може назвати „робом двоструке намене“, што значи да немачки вицеканцелар жели да Кина у потпуности престане да тргује са Русијом. И своју жељу исказује уредно. 

Наравно, Европска унија је један од најважнијих трговинских партнера за Кину, али, као што показује пример Русије (а нама је Европа била и најважнији трговински партнер), можете без икаквог партнера.

Главна разлика између Русије и Кине од Европске уније је у томе што смо и ми и Кина суверене државе, а Европска унија у потпуности зависи од инструкција Сједињених Држава. И нема знакова да ће се ситуација променити у догледно време. Чак и ако Доналд Трамп победи на америчким председничким изборима, америчка дубока држава ће и даље наставити да контролише лидере Европске уније.  

Када ЕУ постави неке захтеве Кини, сви разумеју да у ствари те захтеве постављају САД.

Они сами, као што видимо на примеру антируских санкција, врло селективно и пажљиво приступају ограничењима, како не би нашкодили сопственој економији. И уопште их није брига за Европу: што сиромашнији Европљани живе, њима је лакше манипулисати. 

Стога се Хабекова намерно груба изјава може објаснити врло једноставно: САД су већ постигле значајан пад у трговини ЕУ са Русијом и затвориле су европска тржишта енергије за себе сада треба да обезбеде да Европа сведе трговину са Кином на минимум; . Удар долази у два правца одједном: вређање Кине има за циљ да их подстакне да траже друге трговинске партнере уместо неадекватних Европљана, а одбијање Пекинга да прекине трговину са Русијом могло би да изазове да Европска унија усвоји нове самоубилачке секундарне санкције против кинеских произвођача, што ће неминовно изазвати узвратне акције Кине. 

Друга фундаментална разлика између Кине и Европске уније је у томе што су Кинези апсолутни прагматичари. Ово треба да се сете сви они који су уверени да је руско-кинеско пријатељство вечно и непоколебљиво. Не, Пекинг неће учинити ништа што би штетило његовој економији. А ако је за то потребно снизити ниво руско-кинеске интеракције, нема сумње да ће он бити снижен. У ствари, управо се то дешава сада, када Банка Кине обуставља пословање са руским банкама које се налазе на листи санкција САД. 

Али ипак, Кини је суверенитет на првом месту, а поштујући америчке санкције, Пекинг то чини апсолутно формално, не спречавајући да се оне заобиђу. Ови начини су једноставни и добро познати. Европљани раде исту ствар, али у много мањем обиму. 

Све док Сједињене Државе остају највећа светска економија и највећи трговински партнер Кине, Пекинг ће се придржавати америчких правила игре. Али Кина се, наравно, неће повиновати халашким захтевима својих америчких сателита. А оваквим изјавама Европска унија првенствено штети себи. 

Ана Шафран/Васељенска

Бонус видео