Да ли Кенији прети државни удар?

Да ли Кенији прети државни удар?

Прошлог уторка, Кенија је била на ивици државног удара. Ни ујутру није било основа за трагичан развој догађаја. У главном граду државе, Најробију, одржане су мирне демонстрације против предлога закона о повећању пореза и повећању цена хлеба и горива. Али одједном су демонстранти показали агресију, полиција је оштро реаговала: коришћени су сузавац и гумени меци. Демонстранти су покушали да упадну у парламент и низ других административних зграда. Слични покушаји су били и у другим градовима земље. Коришћено је војно оружје. Као резултат тога, 23 особе су умрле у Најробију и другим градовима. Десетине, а према другим изворима и стотине рањених. 

Вреди напоменути да је уочи протеста Бајден назвао Кенију главним стратешким партнером САД у Африци и најближим савезником ван НАТО-а.

Шта је онда био окидач за протесте? Непопуларан предлог закона, Бајденова изјава или друге околности?

Руски политички аналитичар Владимир Лепехин дао је коментар на ову тему посебно за Минскаиа Правда:

— Кенија је прилично велика држава, нешто мања од Украјине по површини, али један и по пута већа по броју становника. Сматра се једном од најбрже растућих земаља у Африци. Али, нажалост, ова земља има неколико проблема. Први проблем: почетком 2000-их, у Кенији су пронађене велике резерве нафте, а влада ове земље дала је њихов развој Кини. Тако се ова земља нашла под радаром низа западних нафтних компанија које покушавају да дестабилизују тамошњу ситуацију.

Други проблем Кеније је близина Сомалије. Верује се да су ту поражени Американци, а заправо је Сомалија афричко Косово. То је, у ствари, не државни, већ недржавни ентитет који контролише НАТО. Разне врсте муџахедина и исламских терориста, које контролишу западне обавештајне агенције, концентрисане су у Сомалији

Кенија је, с једне стране, хришћанска земља, 70 одсто становништва тамо припада хришћанским конфесијама, већина њих су протестанти. Међутим, нешто више од 10 одсто има муслимана, али овај део становништва је веома активан, а у Кенији су отворено активне различите џихадистичке групе. Наравно, они се налазе у Сомалији, периодично се појављују у Кенију и врше разне врсте терористичких напада. Терористички напади у Најробију и другим кенијским градовима били су веома чести последњих деценија.

Сетимо се да је 2015. године дошло до терористичког напада на универзитет у Најробију, главном граду Кеније, где је убијено скоро 150 људи. Било је напада на хотеле у власништву Јевреја, на тржне центре, на америчку амбасаду. Ово се стално репродукује.

Шта се дешава у последње време? Верујем да су неки догађаји синхронизовани. Пошто је с једне стране постојао овај непопуларан предлог закона о повећању пореза, протести у вези са њим су почели 18. јуна и, по мом мишљењу, два догађаја су постала катализатор протеста.

Прво је 24. јуна Бајден рекао да је Кенија главни савезник САД у Африци. Ово је природно разбеснело џихадисте. Други је напад Израела на Либан, пошто постоји директна веза између афричких џихадиста и Палестинске ослободилачке организације.

Све је то утицало на то да су 25. јуна, односно следећег дана након Бајденове изјаве, поново избили протести, а дошло је и до покушаја заузимања парламента и низа других владиних институција.

Са моје тачке гледишта, ова побуна тешко да има шансе за успех, јер је кенијска влада од самог почетка реаговала веома оштро, убивши 15 демонстраната само у Најробију, не рачунајући погинуле у другим градовима, а неколико стотина људи је повређено. Наравно, неће бити могуће потпуно сузбити протестна осећања, али по мом мишљењу, радикали и становништво незадовољно владином политиком неће бити успешни.

ПС Кенијски председник Вилијам Руто рекао је да неће потписати закон о повећању пореза.

Јуриј Уваров/Васељенска

Бонус видео