Писмо са Косова и Метохије из рова једној Ани: Сећања на 1999.

Писма из прошлости често носе такву снагу, подсећајући нас на вредности које превазилазе време и простор. Данас желимо да поделимо једно такво писмо, написано 1999. године током ратних сукоба на Косову и Метохији.

Ово је писмо војника који је, упркос свим тешкоћама, пронашао начин да изрази своја најдубља осећања и мисли пријатељици Ани. Кроз речи испуњене искреношћу и храброшћу, он је пренео део своје душе, остављајући за собом поруку која и данас одјекује.

Ово писмо није само сведочанство једног тренутка у времену, већ и симбол вечних вредности – поштовања, љубави и храбрости.

15.05.1999.

„Ћао Ана,

На почетку овог писма које планирам да ти напишем, да ти испричам неку моју причу о којој размишљам већ дуже време.

Да, желим да ти објасним неке ствари за које није било времена када је требало и када сам можда могао у неко друго време. Можда ће испасти глупо што ти на овај начин говорим о нечему што ме горко боли ии што не могу више крити, али немам другог избора.

Сада док седим у овој оронулој кући размишљам о теби и сећам се свиих вечери проведених у кафићу „Рино“ када сам са тобом разговарао о свему што је тебе занимало о мени и што је мене занимало о теби.

Ана, веруј ми тек сада видим шта је живот и шта је сврха живота.

Понекад помислим  да су све оне реченице и речи хвале биле само део плана уливања лажне наде С********М срцу, а у томе си делимично успела. Од дана када ме је Гојко упознао са тобом видео сам да си девојка на свом месту. Можда сам ја мало пренаглио са својим поступцима, али то је само зато што су моја осећања према теби најискренија и много јака. Сигурно ћеш помислити да су ово само мушле фразе, или као што си ми једном рекла: „Ти волиш да ласкаш“. Знај да је ово писмо из срца уз помоћ сећања на једну Ану.

Добро Ана да те не давим више о томе реци ти мени како си ти ? Шта радиш ? Како подносиш новонасталу ситуацију ? Сада бих једно интимно питање, да ли имаш дечка ? Да не планираш да се удајеш у скорије време ?

( ово друго питање је само шала )

Знај само и ово, писмо није написано из досаде, нити је измишљено већ је написано из срца. Ја немам у циљу да некога у овом случају тебе зајебавам, нити имам зле намере.

Писац овог писма, односно ЈА је јасно хтео да каже: волео бих да после овог јебеног рата (извини молим те), будеш моја девојка само моја девојка.

Ја се искрено надам да ћу се вратити жив и здрав кући па ћемо све остало лако.

Адреса на коју ми можеш писати: ВП 3755 1800 НИШ

(за ВП 9650713 ПРИШТИНА)- приима војник С.Ш

ПС: Обрадуј ме твојим писмом и сликом да од тебе осетим макар мали део среће и нежности коју одавно нисам осетио док сам на Косову. Напиши бар две речи. Ана,ЧУВАЈ СЕ и буди пуно поздрављена, мислићу на тебе дан и ноћ.

ЋАО !!! ПИШИ !!! „                                                                                          

“ПИСМО (НЕ)ЗНАНОГ ЈУНАКА СА КОСОВА ИЗ 1999.”

25 година старо писмо, а вредност ванвременска. Претурајући по кутијама са старим сликама, скоро пронађох ово писмо мени написано 1999. Са Косова. Написано од дивног тадашњег другара, који је са својих 19 година храбро бранио наше српско  Косово И ову државу.  Осетих потребу да му се овим путем захвалим, најмање што могу. Уједно, да пошаљем поруку као својеврсни подсетник данашњим млађим генерацијама И људима уопштено – шта заправо симболизује ВРЕДНОСТ.

Ово писмо се те 1999. такорећи  пробило кроз све НАТО бомбе И стигло на моју адресу. Писао је један војник од 19 година мени од 17 ипо тада из оронуле куће на Косову. Видите, у данашњој општој атрофији свега што је вредност, етика, чиста емоција И храброст иступања… Време где су пуни инбокси на свим тим мрежама баналних, површних И скарадних порука мушкараца ка женама И обратно….ОВО ПИСМО је симбол да се не заборави шта је оно вредно. Начин на који се неко обраћа, поштовање, искреност И храброст.

Сваки  млад човек данашњице који “једно каже на Инстаграму, па се рапидно предомисли на Тик-Току”, или онај што отказује договор “јер пада киша напољу-истопиће се” И слични површни изговори…Е, такви треба да уче од оваквог момка, који је могао малтене из рова, али да напише овакве речи И како зна И уме осигура да ће то до особе којој је намењено  доћи.

То је мој другар И потписник овог писма. Више од 20 година нисам знала ни да ли се жив вратио са Космета, случајно га нађох на ФБ мрежи. Пуно срце ми је било, иако је био рањен, што је жив И здрав. Такође, њему је било јако драго када сам показала његово писмо написано мени сачувано пуних 25 година. Људски И пријатељски смо се испричали, присетили И 1999. И дружења И тог периода ране младости.

Стога, овим путем желим да му се захвалим И поручим: НИЈЕ ОВО МОЈ ДРУЖЕ “САМО ПИСМО”, ово је путоказ какве вредности треба опет вратити генерално у међуљудске односе, па И оне мушко/женске. Данас, када је нажалост толико површности узело маха у свим порама што друштва, што односа међу људима поготово ове млађе популације….Из овог твог примера драги пријатељу требају многи да уче.

Још једном, хвала што си ми овим писмом у људском смислу поклонио нешто што је симбол за ВРЕДНОСТ, хвала што си тада тако млад са свим осталим српским херојима бранио наше Косово И Метохију од НАТО агресора И шиптарских терориста. И хвала што овим си показао да има Србија још увек ТАЈ КОД Бановић Страхиње модерног доба, да знамо да није све у спектру разних болесних агенди, које разне структуре намећу као “нормално” – отишло у бестрага. Ово писмо је симболички путоказ, да итекако…Остало је у Србима још витештва И према земљи И према жени. То И јесте архетип српског хероја: “БИТИ ВЕРАН ЗЕМЉИ, МАЈЦИ И ЖЕНИ”. Симболички наравно, ово твоје писмо са ратног Косова 1999.  је то И доказало.

Живео друже И РЕСПЕКТ за живота од мене.

#Косово/Србија

Ана Ђорђевић.

Борац за права Срба на Космету.

Београд, јул 2024. 

Васељенска