Зашто је Србији потребан закон о агентима страног интереса?

Закон о транспарентности страног утицаја био би важан корак ка заштити националних интереса Србије, обезбеђивању транспарентности у раду невладиних организација и медија, и јачању поверења грађана у институције. Зашто је потребно што пре донети овај закон да Србија не би дошла у ситуацију Грузије, пише портал eagleeyeexplore.

Политичка партија „Грузијски сан“, која има већину у парламенту и чини грузијску владу, одлучила је почетком априла ове године да поново покрене процедуру за доношење истог закона, препознајући његову неопходност за стабилизацију политичке ситуације у земљи. Опет су се предлагачи закона суочили са противљењем председника, парламентарне опозиције, колективног Запада и вишедневним масовним протестима у неколико већих грузијских градова. Упркос томе, парламентарна већина је успела да усвоји Закон о транспарентности страног утицаја након што је апсолутном већином гласова у парламенту 28. маја превазишла председниково вето.

Контроверзни закон

Шта је толико контроверзно у вези са законом да су се грузијске власти суочиле са претњама санкцијама и ограничењима визног режима од стране САД и ЕУ, као и са претходним покушајима бројних изасланика из Брисела (министри иностраних послова Исланда, Литваније, Естоније и Летоније) да убеде представнике грузијске владе и парламентарне већине да одустану од овог акта? Грузијски Закон о транспарентности страног утицаја захтева да све организације цивилног друштва и медији који добијају више од 20% свог годишњег финансирања из иностранства буду регистровани у посебном регистру као „организација која спроводи интересе стране силе“ и да поднесу посебан извештај о свом раду надлежном грузијском државном органу на крају сваке године. Кршење ових обавеза подлеже административној казни до 9.500 долара. (Извор 1) (Извор 2)

Ко скандира “Не руском закону“?

Грузијски премијер Иракли Кобахидзе узалуд је покушавао да убеди западне званичнике и домаће противнике закона да је моделован по узору на сличан амерички закон (FARA) из 1938. године и да је сличан предлог закона недавно прошао процедуру у доњем дому француског представничког тела. У међувремену, председник грузијског парламента је упитао: „Зашто не можемо да усвојимо закон који већ постоји у њиховим земљама?“ Као одговор на ове аргументе, опозиција у парламенту и на улицама, подржана редовним саопштењима америчке амбасаде у Тбилисију и личним присуством министара спољних послова одређених држава чланица ЕУ на протестима, континуирано је узвикивала, „Не руском закону!“

Борба између Владе и елита

Разлози због којих колективни Запад примењује дупле стандарде у овом питању лако се разумеју из објашњења грузијског политиколога и аналитичара Арчила Сихарулидзеа. Према његовим речима, сада постоји „борба између изабране владе и елита формираних као резултат страног финансијског подржавања такозваног цивилног друштва.“ „Проблем је што ово није цивилно друштво у класичном смислу те речи,“ јер „већина логистике и финансијске подршке долази из иностранства,“ додаје грузијски аналитичар, закључујући да „закон о страним агентима ће документовати да је једини легитимни ауторитет изабрана партија ‘Грузијски сан,’ док друштвене организације немају потребан ниво легитимитета јер њихова финансијска логистика не долази од народа већ од страних структура.“ Бивши грузијски парламентарац Петре Мамрадзе истиче да „Европљанима не представља проблем мешање у унутрашње послове Грузије,“ да су „изградили мрежу медија, цивилних и невладиних организација кроз које манипулишу јавним мњењем, и сада штите те структуре свим својим снагама.“ Он наглашава важност да се учине транспарентним извори финансирања тих организација јер „само тада наша земља може постати истински суверена.“

Фронт за прокси рат против Русије?

Чињеница да је колективни Запад формирао колосалну структуру невладиних организација и медија у Грузији је очигледна из податка да у овој кавкаској земљи тренутно постоји око 10.000 организација које се, на основу својих извора финансирања, могу окарактерисати као агенти страног утицаја. Број западних агената утицаја у Грузији можда не одговара величини земље, али свакако одговара њеном стратешком географском положају, јер се Кавказ у плановима колективног Запада види као регион у коме се може отворити други фронт у прокси рату против Русије. Стога није изненађујуће што је директор америчког тинк-тенка „McCain Institute“ и бивши заменик помоћника секретара одбране, Евелин Фаркас, недавно изјавила да ће Грузија проћи кроз исти пут кроз који је Украјина прошла 2014. године када је покушала да усвоји сличан закон који је био препрека на путу земље ка европским интеграцијама.

Искуство Русије у борби против прозападних “невладиних” организија и медија, потврђује наведено мишљење бившег грузијског народног посланика, да је регистрација ових организација, као агената страног интереса, и јавно разобличавање позадине њиховог деловања, један од нужних предуслова за покретање процеса ресувренизације државе.

Закон бр. 129

Према Савезном закону бр. 129, усвојеном у мају 2015. године, Тужилаштво Руске Федерације је овлашћено, заједно са федералним органом који региструје невладине организације, да прогласи НВО „непожељном“ на територији Руске Федерације ако њене активности представљају претњу уставном поретку, одбрамбеној способности или безбедности државе. Таква организација се потом уноси у регистар забрањених НВО који води Министарство правде, а даље учешће у њеним активностима подлеже административним и кривичним санкцијама, укључујући новчане казне и затвор за руске грађане.

Неке од првих организација на које се односио нови руски закон биле су оне чије су активности у Грузији такође изазвале усвајање Закона о транспарентности страног утицаја (Извор 1) (Извор 2). Убрзо након усвајања руског закона, прва забрањена организација била је амерички National Endowment for Democracy (NED), а затим су 2016. године уследиле амерички National Democratic Institute (NDI), амерички International Republican Institute (IRI) и Media Development Investment Fund (MDIF) (Извор 1) (Извор 2) (Извор 3).

Преузимање послова ЦИА-е

Руски медији су објавили бројне детаље о активностима ових организација, које добијају финансирање из америчког буџета и преузеле су задатке које је раније обављала ЦИА, као што је организовање „наранџастих“ револуција. Ова организација, позната у Србији као финансијер „Отпора“, финансирала је многе активности у Русији, од Хелсиншког комитета до чеченских сепаратиста, све под маском пројеката званично повезаних са борбом против корупције, владавином права и слободом медија. National Democratic Institute (NDI), подржан од стране Демократске партије САД и некада вођен од стране Медлин Олбрајт, финансирао је рад једне од водећих руских невладиних организација за надгледање избора, „Голос“, и успоставио контакте са неким локалним властима и омладинским организацијама. (Извор 1) (Извор 2) (Извор 3) International Republican Institute (IRI), повезан са Републиканском партијом САД и вођен у време забране у Русији од стране сенатора Џона Мекејна, а касније сенатора Џона Саливана, организовао је обуку за руску опозицију у Пољској и био је укључен у покушај подмићивања тадашњег гувернера Кировске области, Никите Белог, што су руски безбедносни органи благовремено открили. Представници руске филијале IRI су били укључени у корупцију неких руских опозиционих политичара. (Извор 1) (Извор 2) (Извор 3)

Обука политичких кадрова у Србији

Србија, у погледу броја, обима и укорењености западних „невладиних“ организација у институционалне структуре, можда је у још горој ситуацији него Грузија. Иако је писано о организацијама које финансира National Endowment for Democracy (NED) у Србији, активности организација повезаних са Демократском и Републиканском партијом САД, National Democratic Institute (NDI) и International Republican Institute (IRI), нису толико обухватно покривене.

У оквиру пројекта USAID-а, укупне вредности 13.800.000 долара, који траје од 2019. до 2026. године, NDI и IRI обучавају чланове 10 политичких партија у Србији. Јавно доступне информације не прецизирају које су партије укључене, само да представљају најшири политички спектар. Међу финансијерима организације за надгледање избора “CRTA” су амерички NDI и IRI. Недавно су највише структуре NDI показале посебан интерес за локалне изборе за Град Београд и формирање Заједнице српских општина на такозваној Републици Косово (Извор 1) (Извор 2). IRI се фокусира на формирање структуре младих лидера у Србији као будућих агената америчких интереса. IRI такође финансира наизглед неполитичке пројекте економске сарадње у региону између малих предузетника и фармера, са циљем промоције независности такозваног Косова међу српским предузетницима и подстицања сарадње међу њима.

Напад на кинеске инвестиције

Активности Републиканског института IRI су посебно приметне у финансирању Београдског центра за безбедносну политику. Међу пројектима које је недавно финансирао IRI је и један који има за циљ да представи кинеске инвестиције у Србији у негативном светлу, под називом: „Последице кинеских пројеката по људску безбедност у Србији“. Тренутни пројекти ове веома утицајне „невладине“ организације, која такође промовише чланство Србије у НАТО-у, укључују пројекат посвећен рату у Украјини, финансиран од стране америчког National Endowment for Democracy (NED). Управљачка структура Београдског центра за безбедносну политику је репрезентативни показатељ колико су „невладине“ организације, страни финансијери и домаће институције међусобно повезане кроз одређене појединце. Управни одбор ове „невладине“ организације укључује дугогодишњег повереника за информације од јавног значаја, бившег министра и потпредседника Народне скупштине, Родољуба Шабића, и једног од водећих млађих политичких саветника про-западне опозиције, професора Факултета политичких наука Филипа Ејдуса.

Управо таква повезаност представља највећу кочницу за озбиљнију ресуверенизацију Републике Србије, која би довела и до промене постојећег погибељног курса евроинтеграција. Грузијски случај показује да би у случају да се званично покуша са извођењем таквих промена, агенти страног интереса у невладином сектору и медијима били главни изазивачи нестабилности у земљи. Стога би било од изузетног значаја да се њихов рад на време учини транспарентним – доношењем закона о агентима страног интереса.

Аутор: Ратко Николић / eagleeyeexplore