Цена литијума у рикверцу: Зашто је вредност метала који би требало да се копа у Србији нагло пала

Литијум је ових дана у средишту пажње у Србији, због најављеног ископавања овог ретког метала у долини Јадра, али је последњих месеци у жижи јавности и у свету, због своје цене. Овај метал, који често називају “белим златом”, се првенствено користи у производњи батерија, а његова вредност у директној је вези са судбином електричних аутомобила.

У прошлости је литијум био подложан великим променама цена – у 2020. години је тона била 6.320 долара, док је у 2022. години, са оптимистичним најавама производње возила на струју, достигла 71.500 долара по тони. Испоставило се да су у њу била уграђена очекивања о револуционарном преласку на електричне аутомобиле, која нису била реална. Вртоглави пад који је наступио протеклих месеци допринео је да се цена спусти испод 12.000 долара по тони, што је најнижа вредност тог метала у последње скоро три године.

Компанијама које рударе литијум не иду на руку ни таксе које су на кинеске електричне аутомобиле увеле САД и Европска унија, а због чега је пала тражња за овим возилима, па и за литијумским батеријама које се у њих уграђују. Стручњаци указују да литијум губи вредност због неочекивано споријег раста тражње за електричним возилима и повећане понуде овог метала на глобалном тржишту.

Аналитичари из “Ес енд Пи”, указују да, као што су снажна потражња на тржишту електричних возила и спорије пуштање у рад пројеката него што се очекивало, гурнули цене литијума на рекордно високе нивое, ситуација се у протекле две године драстично променила и цена је кренула у рикверц и то, чини се, у петој брзини.

Аналитичари Фича су у јуну саопштили да је тржиште литијума ушло у период стабилности и да су стални скокови цена ствар прошлости, те да пад цена литијума у протеклој години значи да се очекује да ће цене остати на нижем нивоу у наредној деценији. Они сматрају да је ова стабилизација првенствено последица брзог повећања глобалне понуде, која је већ довеле до појаве вишкова на тржишту и да не очекују повратак на претходне максимуме за литијум. Они очекују да ће цене остати испод највиших вредности достигнутих 2022. и 2023. најмање пет до 10 година.

Како пише “Мајнинг”, цена материјала који је од виталног значаја за енергетску транзицију пала је за око 80 одсто од краја 2022. године, а “Бенчмарк Минерал Интелиџенс” процењује да ће се тренутна презасићеност продубљивати до 2027. Они наводе да су неки мањи произвођачи већ смањили производњу и да је сада питање да ли ће веће компаније изабрати да затворе руднике и да одложе пројекте од Аустралије до Чилеа.

“БлумбергНЕФ” је прошлог месеца смањио своје процене о продаји електричних возила и упозорио да аутомобилска индустрија све више скреће са пута декарбонизације. Сада се поставља питање колико дуго ће литијумске компаније моћи да одрже производњу ако цене остану на овом нивоу или ако наставе да падају. За купце аутомобила је то добра вест, али за оне који планирају да рударе литијум тренутно баш и није.

Рио Тинто: Тржишта сировина су циклична

У студији која је рађена за потребе “Рио Тинта”, све калкулације су базиране на цени литијума од 15.600 долара по тони, знатно вишој од садашње и ако се оне наредних година не би повећале за више од трећине, пројекат “Јадар” би доносио губитке. Из “Рио Тинта”, међутим, за РТ Балкан кажу да су тржишта сировина циклична и да компанија узима у обзир те промене у дугорочном планирању.

“Не коментаришемо тренутне или прогнозиране цене литијума. Верујемо да ће потражња за литијумом и даље снажно расти на дуге стазе, јер ће он остати кључан за развој технологија батерија”, кажу у “Рио Тинту” за РТ Балкан.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић каже за РТ Балкан да је један од узрочника смањења вредности литијума, повећање светских капацитета, односно рудника за производњу литијума у последњих неколико година, али и велики пад потражње за овим металом, што је узроковало дисбаланс понуде и потражње на светском тржишту и даље обезвређење белог злата.

“То није чудно, ако знамо да се налазимо у време највеће економске кризе у последњих неколико деценија. Код електричних аутомобила су се сви поприлично били залетели, а испоставило се да су сада мало прикочили, зато што то више није тако извесно као што је било до пре неког времена. Кина је највећи произвођач и литијума и електричних аутомобила, а ЕУ је увела царине, што ће свакако смањити потражњу, јер је европско тржиште, поред америчког, највеће на свету. То су све разлози због којих је тренутно дошло до смањења тражње за литијумом”, објашњава Љубодраг Савић.

Професор напомиње да се отвара све више рудника и да се тиме повећава понуда, која је очигледно тренутно већа од тражње.

“Тражња пада због фактора који су најмање економски, јер ово што се дешава са Кином, представља неки вид одмазде према кинеским производима и у супротности је са светским правилима, а посебно са механизмима тржишне привреде, које ЕУ и САД наводно пропагирају широм света. Не могу ни Кинези правити аутомобиле, ако имају проблем да су њихова возила 30 или 40 одсто скупља”, каже Савић.

Он у паду цене литијума не види ништа драматично и напомиње да се то сутра може променити.

“Електрични аутомобили су у неком смислу контраверзни. Зеленој енергији су писане оде, али се испоставило да она није толико зелена, а тако је и са овим возилима. Не слажем се са тврдњом да је литијум ‘критична сировина’, јер свих сировина има довољно у природи. Од тога колико ће бити потребно времена, да се ископа, колико је то тешко, да ли постоји инфраструктура и радна снага – све то утиче на његову цену, али и природне непогоде и други фактори. Очекује се да ће потражња за литијумом наставити да расте како све више земаља прелази на обновљиве изворе енергије и електрична возила”, објашњава професор.

Он сматра да копање литијума има смисла једино ако Србија може да контролише све од рударења, преко производње батерија до производње аутомобила, али указује да смо ми нашу индустрију “преко ноћи распродали” и да немамо капацитет да тај пројекат сами изнесемо.

“Један је ниво развоја да производиш само литијум, други да производиш батерије, а трећи да направиш електричне аутомобиле. Југославија је имала изузетну индустрију, безмало сву индустријску производњу као Немачка, али сада је јако мало српског, можда неки део у прерађивачкој индустрији. Радимо код страних газда, а ко не зна како да производи своје, препусти другима. Ко не зна да буде газда, он ће бити најамни радник код другог”, напомиње професор Савић.

Златица Радовић / РТ