Есфигмен, НАТО и Света Гора: Шта стоји иза полицијске акције коју тражи васељенски патријарх

Ако је судити по извештајима грчких медија, једино што стоји између извођења опсежне полицијске акције на Светој Гори и могућих нових нереда пред зидинама “побуњеног” манастира Есфигмен јесте одлука свештене заједнице Свете Горе да такву акцију не дозволи.

Тачније, како је пренео грчки портал “Прототема”, свештена заједница је затражила детаљнија објашњења полиције која је поднела захтев да уђе на територију монашке републике са оклопним возилима и већим бројем припадника органа реда како би иселила стотинак монаха из Есфигмена – манастира који је деценијама у расколу пре свега са Цариградском патријаршијом.

Игуман Методије из Есфигмена поручио је да братство неће седети скрштених руку и да ће пружити отпор насилном исељењу. Што је многе подсетило на покушај исељења из 2013. године и тадашње приче о бурадима барута у светињи које су монаси наводно били спремни да дигну у ваздух пре него да напусте манастир.

Братство на чијој се највишој манастирској кули још од шездесетих година 20. века вије црна застава са натписом “Православље или смрт” деценијама је у сукобу са Васељенском патријаршијом, која има духовну јурисдикцију над Светом Гором, иначе самоуправном монашком територијом која по другим питањима ужива посебну врсту аутономије.

Мимоилажења са Васељенском патријаршијом започела су још двадесетих година прошлог века када је Цариград прешао на нови календар, који Света Гора, истина није прихватила, али у Есфигмену од тада не помињу цариградског патријарха на богослужењима. Дефинитиван разлаз десио се када су васељенски патријарх Атинагора и папа Павле Шести скинули међусобне анатеме 1965. и загрлили се.

Од једанаест светогорских манастира (има их укупно 20) који су тада престали да помињу име васељенског патријарха на богослужењима, само Есфигмен то чини и дан-данас.

Васељенски патријарх Вартоломеј 2005. године рукоположио је ново братство Есфигмена, које тренутно борави у Кареји. Позивајући се на пресуде грчких судова, васељенски патријарх и братство које је поставио траже исељење Есфигмена. Захтев који је на моменте постајао насилан: као када је 2006. дошло до физичког сукоба новог и старог братства код манастира или 2013. када су монаси бацали “молотовљеве коктеле” на полицију и када је страдао један монах Есфигмена.

По речима старог братства, притиске да се иселе из манастира трпе годинама и то на различите начине. Ускраћени су им сви фондови грчке државе и Европске уније које добијају други манастири, својевремено им је заустављено снабдевање храном и лековима, исечена им је струја и телефонске линије.

Посебан вид притиска на грчке власти, последњих година врши нови игуман Есфигмена Вартоломеј, инсистирајући након почетка Специјалне војне операције у Украјини 2022. да се на Светој Гори шири “малигни руски утицај”. Односно да Есфигмен посећују “руски козаци”, да манастир обучава руске командосе, а засметало му је и што се на врху Атоса завијорила руска застава.

Што се тиче цариградског патријарха Вартоломеја, он неће оклевати да искористи своје везе у америчком Стејт департменту да преузме контролу над манастиром Есфигмен, а утицај на грчке власти да решава спорове путем насиља је за њега постало нешто уобичајено, сматра саветник патријарха московског и све Русије протојереј Николај Балашов поводом најновијих дешавања на Атосу.

Стручњак за црквено право и професор Правног факултета у Крагујевцу Зоран Чворовић каже за РТ Балкан да је чињеница да је Есфигмен прекинуо литургијско општење са Цариградском патријаршијом, а како она има јурисдикцију над Атосом из тог угла, строго гледано, могло би се рећи да је манастир у расколу и оваква акција Васељенске патријаршије имала би своје оправдање у канонима.

“Али, много раније је Цариградска патријаршија читавим низом својих аката дошла у позицију раскола у односу на васељенско православље јер је кршила читав низ канона. Од тога да се још двадесетих година прошлог века неканонски мешала на територију под јурисдикцијом Московске патријаршије и додељивала аутокефалност Пољској православној цркви, присвајања епархија РПЦ у Естонији, опште познатог случаја у Украјини у новије време са проглашењем неканонске Православне цркве Украјине и најновијих случајева крштавања двоје деце хомосексуалног пара у Атини. Могло би се, дакле, поставити питање расколничке позиције Цариградске патријаршије и то по много озбиљнијим стварима него што је прекид литургијског општења”, истиче Чворовић.

Он наглашава да није случајно изабран моменат дисциплиновања Есфигмена и то уз помоћ државног апарата на аутономној Светој Гори.

“Још увек сви манастири на Светој Гори нису признали ПЦУ. То је учинило, по неким сазнањима, до десетак светогорских манастира. Постоји озбиљна опозиција када је у питању однос према ПЦУ не само у руском манастиру Пантелејмон, српском Хиландару и бугарском Зографу, него и у неким грчким манастирима. Ово може да буде показна вежба за друге манастире, шта би им се могло десити уколико се не буду повиновали неком будућем експлицитном акту цариградског патријарха”, наглашава Чворовић.

Ослањање на државни апарат једне чланице НАТО-а у овом осетљивом тренутку је врло опасно за аутономију Свете Горе, додаје наш саговорник.

“Тиме може да се направи опасан преседан, да Цариградска патријаршија, водећи се својим себичним интересима, користи државни апарат Грчке за уклањање непослушних монаха у Есфигмену, а да са друге стране тај преседан сутра државни апарат Грчке користи увек када то овој држави као чланици НАТО-а и државним властима буде одговарало и буду по другим питањима вршили упад на територију Свете Горе”, каже Чворовић.

То је посебно опасно, ако имамо у виду да су се, на пример, већ водиле расправе чак и у Савету Европе о томе да треба дозволити женама посету Светој Гори.

“А таква одлука може да се спроведе на Светој Гори само насилно”, закључује Чворовић.

Јелена Чалија / Васељенска