Западне НВО као алат за утицај: Протести у Смедереву под патронатом IRI и EED

Никола Крстић, познатији као „Коља“, лидер НВО „Покрет Тврђава“, који је на челу ове организације још од њеног оснивања 2018. године, поново је у фокусу јавности због своје улоге у предстојећим протестима против ископавања литијума у Смедереву, заказаним за 5. август.

Према сазнањима нашег портала, Крстић ће у организацији протеста користити не само новчана средства, већ и знања и вештине које је стекао у сарадњи са западним организацијама као што су амерички Међународни републикански институт (IRI) и Европска мрежа за демократију (EED).

Из извора блиских „Покрету Тврђава“, сазнајемо да су IRI и EED не само да подржавају већ су и главни иницијатори протеста, са пресудном улогом у њиховом финансирању и осмишљавању. Ова информација отвара питање о улози западних актера у домаћим политичким и еколошким дешавањима, посебно у ситуацијама када прозападне партије остају по страни.

Крстић је дуги низ година имао блиске везе са IRI-ом, организацијом која је добро позната по свом раду на промовисању демократије и „помагању“ грађанским иницијативама широм света, али често на мети критике због мешање у унутрашње политике других држава. Преко IRI-а, Крстић и његова организација добили су значајна средства која су коришћена за различите пројекте, али и за едукацију и тренинг активиста у Србији. Оваква подршка омогућила је „Покрету Тврђава“ да постане један од видљивијих актера на сцени цивилног сектора у Србији.

Европска мрежа за демократију (EED) је још један значајан финансијер „Покрета Тврђава“. Ова организација, чија је мисија подршка демократији и људским правима у Европи и суседним земљама, обезбедила је не само финансијску подршку већ и мрежу контаката која је Крстићу омогућила да своју организацију позиционира као кључног играча у бројним грађанским иницијативама. Средства добијена од EED-а користе се за организовање протеста, али и за развој стратегија које имају за циљ утицај на јавни дискурс у Србији.

Овакво финансирање и подршка од стране западних организација показује јасан образац деловања, где се кроз НВО сектор настоји остварити утицај на унутрашње политичке процесе у Србији. У ситуацијама када прозападне партије не могу директно да делују, ангажује се цивилни сектор као средство за постизање политичких циљева. Ова стратегија је већ добро позната у другим деловима света, а сада све чешће постаје видљива и у Србији, што поставља питање о правим намерама и утицају оваквих активности на домаћу политичку сцену.

Васељенска