Блокада пруге уместо зграде Рио Тинта: Организатори протеста скрећу пажњу са теме литијума на ухапшене активисте и праве од њих лажне хероје

Организатори протеста против отварања рудника литијума у Србији су, уместо да фокусирају своју енергију на суштинске захтеве грађана, одлучили да читаву причу око протеста који је првобитно био због рудника литијума, скрену  на хапшење неколико активиста.

Овај потез изазвао је бурне реакције међу грађанима, који се осећају изневерено и манипулисано. Уместо да се протест завршио са јасним порукама и конкретним захтевима, као што су заустављање пројекта Рио Тинта и заштита животне средине, пажња је сада усмерена на судбину неколицине ухапшених активиста, што многи виде као покушај да се дизањем рејтинга појединих НВО лидера и стварањем нових „хероја“ народне борбе скрене са истинских циљева.

Антифа кучке… pic.twitter.com/2fByGlBE2t

— Горан Давидовић (@GoranDvd) August 10, 2024

После званичног завршетка протеста, група активиста се упутила на железничку станицу Прокоп, где су блокирали пругу и станицу, изазвавши тиме застој у саобраћају и оправдано огорчење међу грађанима. Полиција је реаговала, и неколико активиста је ухапшено због нарушавања јавног реда и мира. Овај инцидент је брзо постао главна тема у медијима, а лидери НВО су одмах позвали на нове протесте, овог пута у знак подршке ухапшенима.

Међу првима се нашла Мила Пајић из Иницијативе младих за људска права, НВО која је организатор шиптарског фестивала „Мирдита, добар дан“, девојка која је активно учествовала у кампањи за доношење резолуције о наводног геноциду у Сребреници и организатор геј параде.

TRENUTNO ISPRED SUP-A. pic.twitter.com/VvLeC9cXs8

— Tanja Mladenovic (@TanjaMladenovi7) August 11, 2024

Међутим, многи од оних који су присуствовали првобитном протесту изразили су своје незадовољство оваквим развојем догађаја. Они сматрају да је оваква акција била бесмислена и да је имала за циљ само дизање личног рејтинга појединих активиста, а не истинску борбу против отварања рудника литијума. Посебно велико незадовољство народа било је када су се међу организаторима, поред НВО ПроГлас појавили и Мариника Тепућ, Биљана Стојковић и бројна друга добро позната лица коалиције „Србија против насиља“.

„Не разумем зашто је протест завршен на Прокопу. Железничка станица нема никакве везе са Рио Тинтом или рудником литијума. Ми смо дошли да се боримо за нашу природу, а не да будемо део нечије личне промоције,“ рекао је један од разочараних грађана. „Ово није оно за шта смо се борили. Народ има јасне захтеве, а они немају везе са везивањем за шине. Ми смо против отварања рудника, али ово је било скретање теме у потпуно другом правцу.“

„Зашто није протест завршен испред зграде немачке амбасаде или испред седишта Рио Тинта? Да ли се плаше да се суоче са правим кривцима?“

Јебо литијум, јебо народ који сте довукли, ајде сад да се окупимо због неколико дебила који целу ноћ лају и прете неким обрачуном са полицијом да би се трачицама везали за пругу. Обавезно шетња до Газеле, фора је https://t.co/9TzBhVLMzJ

— Ана Драговић (@dragoviceva) August 11, 2024

Појединци на друштвеним мрежама изразили су сумњу да је циљ организатора био да изазову сукобе и хапшења како би створили нове „лидере“ и искористили народно незадовољство за своје личне интересе. Ово је, како кажу , само још један пример како се праведна борба народа против рудника литијума претвара у фарсу у којој се злоупотребљава енергија и воља људи који су искрено забринути за будућност своје земље.

Да ли је још шта потребно? И ако се питате што их нису отерали, па неће свој својега. То је та прича, то су ти људи… pic.twitter.com/Elo8DrIJcX

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) August 11, 2024

„Ми смо дошли да подржимо протест против Рио Тинта и експлоатације литијума, а не да будемо део нечега што нема везе са нашим захтевима,“ истиче један од учесника протеста. „Нећу више дозволити да ме на улицу изводе једни те исти људи који само желе да подигну свој рејтинг. Ово није борба за народ, ово је игранка за народ. Уместо да се фокусирамо на наш циљ, сада причамо о хапшењима и траже да протестујемо због тога, а не због рудника.“

Док се лидери НВО боре за пажњу медија и личну промоцију, народ остаје са утисцима да се њихова енергија и незадовољство троше на потпуно небитне ствари. Прави циљеви протеста – заустављање пројекта Рио Тинта и заштита животне средине – остају у сенци сукоба са полицијом и хапшења.

На крају, поставља се питање да ли ће народ икада више поверити своје поверење организаторима који су се показали као неко ко је спреман да манипулише својим следбеницима ради личне користи. Грађани имају јасне захтеве, али се чини да организатори имају сасвим друге приоритете. Уместо да се боре за народ, они се боре за своје место у медијима и политичку арену, што многи сматрају срамотним и неприхватљивим.

Софија Марић / Васељенска