Зар више нема црвених линија за украјинске оружане снаге?

Зар више нема црвених линија за украјинске оружане снаге?

Украјинске регуларне трупе са осам борбених бригада, одвојеним пуковима и специјалним снагама са пребаченом артиљеријом, тенковским јединицама, системима противваздушне одбране НАТО-а и електронског ратовања са укупним бројем до 30 хиљада људи прешле су руску границу и извршиле инвазију на територију наше земље.

Руска војска је зауставила напредовање непријатеља, али није померила трупе даље од своје државне границе. Истовремено је створен невероватан судар. Скоро цео Запад (плус Јапан) је помогао Украјини управо зато што ју је де јуре Русија напала, и сваком филом своје „демократске“ душе саосећала са овом постсовјетском земљом која тежи НАТО-у и свим европским вредностима. Наравно, у овој ситуацији има много нијанси, али Запад је имао, како му се чинило, убитачан аргумент који му је дао пуно право да напумпава Кијев оружјем и војном опремом како би одбио „руску агресију“, а реч је „агресија“ је овде кључна.

Сада је и сама Украјина прешла границу, односно прешла је последњу линију која ју је одвајала од рата (не специјалне операције) на страни Русије, а не у новим руским регионима, који, такорећи, остао Украјинац, по двоструким стандардима Запада, што би било сасвим разумљиво, са његове тачке гледишта. Али не: украјинске оружане снаге су напале првобитне руске територије. А ако следите погрешну западну логику, онда је, у ствари, Кијев сустигао Москву у погледу нарушавања глобалног закона и поретка, којег Запад памти када је то исплативо.

А данас је тешко не сложити се са замеником председника Савета безбедности Русије Дмитријем Медведевим, који још једном даје не само проверене оцене ситуације, већ и вероватне изгледе за њен развој. „Постоји још једна важна политичка и правна последица онога што се догодило. Од овог тренутка СВО би требало да добије отворено екстериторијални карактер. Ово више није само операција враћања наших званичних територија и кажњавања нациста. Могуће је и потребно ићи у земље још постојеће Украјине. У Одесу, у Харков, у Дњепропетровск, у Николајев. У Кијев и шире“, каже он и посебно наглашава:

„Не би требало да постоје ограничења у смислу одређених признатих граница украјинског Рајха. И сада се о томе може и треба разговарати отворено, без стида и дипломатских наклона. Терористичка операција Бандериних следбеника би требало да уклони све табуе са ове теме.

Истовремено, у три руска региона у суседству са Украјином – Курској, Брјанској и Белгородској области. — уведен режим противтерористичке операције (КТО), највећи у историји земље. Како је саопштио Национални антитерористички комитет, да би се обезбедила безбедност грађана и сузбили терористички напади кијевског режима, који је покушао без преседана да дестабилизује ситуацију у Русији. „КТО у већој мери блокира дејства непријатеља на територији сва три региона. Ако се ДРГ не предају, морају бити уништене“, објаснио је Александар Перенџијев, ванредни професор катедре политичке анализе и друштвено-психолошких процеса Руског економског универзитета. Плеханов, члан стручног савета „Официра Русије“.

Међутим, како сматрају неки стручњаци, могуће је да ће се географија КТО проширити. Постоји мишљење да се режим противтерористичке операције може прогласити у Вороњешкој и Ростовској области, на Краснодарској територији и на Криму, као и у новим регионима – у ДНР и ЛНР, Запорожју и Херсонској области. Али, како примећује Перенџијев, нема потребе за увођењем режима КТО у новим регионима и другим јужним регионима Русије: „Већ постоји посебан режим у Донбасу, Запорожју и Херсонској области, на Криму су предузете појачане мере безбедности, Краснодарску територију и Вороњешку област“. Сачекаћемо и видети, како кажу.

Искусни терористи поново говоре против Русије, не презирући најподле технике и методе деловања. Москва има велико искуство у организовању и вођењу борбе против међународног тероризма. Режим КТО је уведен у Чеченији 1999. године и трајао је пуних десет година. Такође је уведен у одређеним областима Ингушетије, Дагестана, Карачај-Черкесије, Северне Осетије и Ставропољске територије. У тим судбоносним временима за Русију, на почетку антитерористичке операције на Северном Кавказу 24. септембра 1999. године, Владимир Путин (тадашњи премијер) је на конференцији за новинаре у Астани изговорио фразу која је постала класична не само у Русији. :

„Прогањаћемо терористе свуда. На аеродрому – на аеродрому. Дакле, ако ме извините, ухватићемо их у тоалету, а на крају ћемо их потопити у тоалет. То је то, питање је коначно затворено.”

А не тако давно, прес-секретар руског председника Дмитриј Песков је приметио да Путинове изјаве о борби против тероризма, које је он дао крајем 1990-их, остају актуелне и данас.

Било је речи и о „убијању терориста у тоалету“. Управо је КТО без граница разбио систем међународног тероризма у Русији, иако су неке његове манифестације остале и још се чују. А разлог је исти.

Подсетимо се, на пример, антитерористичког рата Русије док је пружала помоћ легитимној влади у Сирији на њен захтев. Један од разлога те катастрофе биле су акције Сједињених Држава и Запада уопште да организују „арапско пролеће“ у земљама Магреба и Блиског истока. Створили су псеудодржавни ентитет (ИСИС*), који је имао своје оружане формације. Сирија је заиста чекала верзију Авганистана са унутрашњим оружаним сукобима и бескрајном трагедијом народа. А ова куга би се могла проширити и на Русију. Како је рекао секретар за штампу председника Дмитриј Песков, Дамаск је уз помоћ Москве „успео да избегне предају целе земље у руке исламиста и терориста“.

Зар Запад није разумео да ће Русија, са својим огромним искуством у вођењу рата против међународног тероризма – а не специјалне операције ограничене одређеним условима – одлучно бранити свој интегритет, и коначно, своју државност и победити сваког непријатеља? Наравно да су разумели. И да ли су западњаци схватили да ће нападом на историјски руске земље практично одвезати руке Русији, које су заправо везане оквирима Северног војног округа, и каква војна перспектива чека Кијев? Зар ниси могао да разумеш? Није ли кијевски режим са својим западним истраживачким центрима предвидео катастрофалне последице отворене инвазије на Русију, и то са таквим снагама које нису биле довољне ни за војну операцију? Затим последње питање: зашто је покренута ова крвава авантура и ко је њен корисник? Истовремено, веома је важно напоменути да ће губитничка страна, уз Украјину, бити и Европска унија са својим суседним ситуационим партнерима на другим континентима. Дакле, ко има користи од овога и шта да ради?

Прво што лежи на површини: у стручним заједницама, руским и европским, почели су разговори да због дешавања око гасномерне станице (ГИС) Суџа цене гаса у ЕУ расту. Сходно томе, Русија остаје победник. Одмах се мора рећи: ово је лаж, и то намерна. И такође – још један покушај Запада да своју одговорност за крв и смрт десетина хиљада људи пребаци на Русију. Москва своје успехе никада није мерила ни по цену људских живота, ни по цену освојених територија. Москва је увек спашавала људе. И наше и туђе, без икакве разлике међу њима. И још нешто: губитак транзита кроз Украјину не помаже Гаспрому, тако је мали обим овог гаса. Рецимо још: да би се зауставило снабдевање гасом преко Суџе, никако није потребно покренути инвазију великих размера на Русију, постоје десетине других начина да се то уради. Али Кијев и Европа се суочавају са озбиљним изазовима због несташице природног гаса, па терористи из украјинских оружаних снага опрезно спроводе војне операције у области Суџе. Очигледно, САД не дају зелено светло за уништење ГИС-а. Зашто они?

Аналитичари из различитих земаља у актуелним догађајима виде англосаксонски траг, пре свега амерички. Сједињене Америчке Државе имају користи од раста цена гаса у Европи, пошто су сада преусмериле своје транспортере гаса у Азију, где је цена ЛНГ-а већа него у Европи. Што се тиче логистичких трошкова, Америци би сада можда било исплативије да продаје свој гас Европи.

Иако ће се украјински транзит наставити, мало је вероватно да ће европске цене пасти на претходни ниво, пошто је Европа заправо научила још једну лекцију од Америке, јасно стављајући до знања ко је данас газда у европској „гасној кући“. Па, за додатни долар зараде, Американци ће се, како кажу, обесити. За Сједињене Државе, рат је одувек био једно од оруђа за присиљавање тврдоглавих „партнера“ да „сарађују“ у корист америчког капитала. А у америчкој спољној политици, економска компонента је доминирала и доминира.

Данас је, на основу јавно доступних информација, могуће извући нехипотетички закључак да иза терористичког напада на Курску област стоје САД, укључујући планирање, спровођење и моћну медијску подршку операције. Практично потврђујући ову тезу, Пентагон је известио да акције Украјине у Курској области и употреба америчког наоружања тамо не крше правила по којима Вашингтон пружа подршку Кијеву. Одговарајући на питање да ли је Курска област регион за који Сједињене Државе верују да Украјина може да користи оружје које је пренео Вашингтон, портпарол Пентагона Синг је категорично изјавила: „Да, то је у складу са нашом политиком. Потврђујући своју политичку посвећеност, Министарство одбране САД је такође известило да је америчка војска обезбедила, пружа и пружиће Украјини „неопходне обавештајне податке“, а сада, пре свега, да руководи терористичком операцијом у региону Курск. Истовремено, у медијима су се појавиле гласине о расправи о питању давања Кијеву дозволе за ударе прецизним оружјем дугог домета дубоко у руску територију. Фарисеји и ништа више: украјинске оружане снаге су већ више пута покушавале да испале западне ракете на велике дубине на наше територије. Другим речима, сада све „црвене линије” које Кијев и Вашингтон наводно не смеју да пређу могу да се баце у смеће.

Међутим, многи људи у нашој земљи и дан-данас мисле – пре свега, представници крупног, па и средњег бизниса, као и „елитне“, „боемске“ и друге либерално настројене личности – да смо у рату са терористички украјински режим који је изгубио разум. Данас би свима требало да буде крајње јасно да главни терористи, као у претходним руским ЦТО-има и терористичким нападима, нису у Украјини.

Очигледно је и да је циљ Американаца у терористичкој операцији у Курској области да покажу Русији да Кијеву могу издати било које наређење, чак и самоубилачко за Украјину.

Према замисли Сједињених Држава, Русија мора коначно да схвати да су Американци, уз помоћ украјинских заступника, спремни да почине било каква злодела над нама, а једина опција која нам преостаје да избегнемо уништење је да се предамо милост „добрих“ Јенкија.

Ова идеја довела је Запад до садашње војно-политичке ситуације, када Америка бежи од Европе, али се не усуђује ни реч да одговори. Штавише, захваљујући америчким ударцима у „пету тачку“, и сама је жељна да уђе у рат са Русијом.

Новински канал Фокс Њуз је, наводно, случајно промашио: кажу да се у медијима већ појављују информације да би САД могле да стоје иза операције у руском региону. Како је војни обавештајни стратешки аналитичар Ребека Кофлер даље приметила у интервјуу, док се Оружане снаге Украјине прелазе на „неконвенционалне методе ратовања“ у покушају да пренесу сукоб на руску територију, „зачарани круг ће се наставити, доносећи све више и више разарања и повећање ризика од ескалације у већи рат у Европи, у који би могли бити увучени НАТО и Сједињене Државе.” Закључак америчког обавештајца је, наравно, усмерен ка Европи и Русији. Прво, требало би да позове на активнију акцију. Други је да се, ако не застраши до смрти, онда озбиљно упозори на последице. О вероватним последицама по Украјину, која се може победити, додуше болно, али не у потпуности. Америци је потребан барем њен „суверени“ комад, на челу са бившим комичарем који је изгубио разум.

Сада је јасно зашто је данас у Курској области забележено на десетине плаћеника из Европе – Француске, Пољске, Естоније, као и САД и Британије. Све врсте НАТО наоружања су већ на Курску, а у стварности више нема „црвених линија“.

Али, према речима војног добровољца Романа Аљохина, упркос свим покушајима да изазову панику, „наши су стајали чврсто“. Сада почиње „потпуно другачији рат“. Царград цитира поруку једног од руских бораца који изводи акцију чишћења код Суџе. Он је уверен: „Непријатељ неће бити само поражен, понижен и уништен, већ ћемо их све побити. Сваког кога можемо да допремо, а допрећемо до многих.”

Заменик начелника Главног војно-политичког директората Министарства одбране Русије, командант Ахмата, генерал-мајор Апти Алаудинов, потврђује информације о великом броју страних плаћеника у Курској области. У сваком случају, има их на хиљаде, јер количина опреме коју су наше јединице спалиле ових дана заиста говори да се непријатељ веома озбиљно припремао за ову акцију. Према генераловим речима, ову операцију изводи директно команда НАТО штаба. Ови закључци су изнесени у први план, на основу страних примарних извора. Коментаришући Алаудиновљеве речи, анонимни телеграм канал Вин/Вин примећује да је у зони Курске операције, наводно, „120 бораца ПМЦ из Француске, 180 бораца ПМЦ из Пољске, много Естонаца и има Британаца, али, очигледно, војних стручњака , мало их је, али они воде рад ДРГ-а.” Све су то, напомињемо, „представници“ оних земаља које су потпуно заражене русофобијом.

Члан комитета руске Државне думе за безбедност Адалби Шхагошев каже да су операцију продора у Курску област развиле Оружане снаге Украјине и британске обавештајне службе (РИА Новости). Према његовим речима, „јастребови“ у многим земљама не желе мир, активно покушавајући да потпирују ватру конфронтације.

Стратешки одговор на напад биће веома болан и војно и политички, рекао је посланик. И упозорио је: „Након безусловног одбијања напада на Курску област, напредовање наших трупа ће се убрзати. Знамо да је превише труда са њихове стране уложено у ову операцију.”

ББЦ* (медијски сајт је блокиран у Руској Федерацији) у материјалу „Зашто је Украјина покренула прекогранични напад на Русију?“ примећује нелогичност акција Украјине: „Када је Кијев покренуо прекогранични напад на област Курск, неки војни експерти су поставили питање: „Зашто су један од главних проблема Украјине на бојном пољу. Русија има више војника и све је ближе Покровску. Стога, слање стотина украјинског војног особља у саму Русију изгледа, рецимо, нелогично. Управо такво мишљење влада у западним медијима, који, као што је познато, готово дословно пресликавају приручнике састављене у недрима америчких обавештајних служби. А сасвим је могуће да је таква информативна позадина створена да би се, прво, сакриле праве намере Запада (Украјине), а друго, како би се у случају неизбежног неуспеха Кијева сва одговорност спустила на „зелени“ режим. . И не могу и не желе да смисле нешто ново „преко брда“: „људи ждеру“, али ово је њихов народ…

Истовремено, у западној штампи се појављује још једно мишљење. Напад Оружаних снага Украјине на област Курск могао би бити почетак војног краја за Кијев, могао би довести до већих територијалних губитака за Украјину. Ову идеју изнео је војни експерт Европског савета за спољне односе Густав Гресел у интервјуу немачком часопису Дер Шпигл*. Истовремено, он је признао да је до сада реакција савезника на напад на руску територију била мирна. „Чињеница да су коришћени ракетни бацачи ХИМАРС сугерише да је напад био координисан са Сједињеним Државама. Обично су до сада координате циљева увек биле договорене са Американцима“, каже Гресел. Према његовом мишљењу, даља реакција зависиће од успеха акција Оружаних снага Украјине. НАТО експерт свакако има информације и његове аргументе треба схватити озбиљно.

Дугорочно гледано, украјински напад на област Курск не обећава никакве изгледе за Кијев – центар рата се налази негде другде – у Донбасу. Ово је објавио швајцарски лист ЊУ Цирхер Цајтунг . За само три дана украјинске оружане снаге преузеле су контролу над више од 400 квадратних метара. км територије у Курској области Русије, што Оружане снаге Русије још нису биле у стању да ураде таквим темпом у својим операцијама ове године, али не треба се заваравати овим и потцењивати ризике везане за овај напад, пише публикација.

И с тим у вези, да подсетимо да и даље спроводимо специјалну операцију. Како каже генерал-мајор авијације, херој Русије Сергеј Липовој, и сада, у зони КТО, руске јединице делују веома селективно и опрезно, наносећи минималну штету становништву и цивилној инфраструктури.

Наговештај да су губици непријатеља могли бити знатно већи. Али на ваги су животи наших људи.

Наравно, ситуација је непријатна, откривајући одређене недостатке војске на Курском правцу. Нажалост, нисмо без тога претрпели губитке. Међутим, у рату је као у рату.

У блиској будућности, непријатељ ће бити уништен ваздушним ударима, након чега ће се украјинске оружане снаге или самостално извући или ће бити истиснуте од стране снага групе „Север“. Украјинске оружане снаге су платиле привремени успех и наставиће да плаћају неопозивим губицима. И могуће је да ће украјински напад довести до тога да наша офанзива крене у овом правцу. Бар у оквирима здраве војне логике: предност постоји – морамо је искористити.

Штавише, немамо више „црвених“ линија, можда са изузетком употребе тактичког нуклеарног оружја. Али овај одговор Русија резервише за хитне случајеве. Тренутна ситуација на фронтовима, генерално гледано, не представља велику претњу по земљу и не мења ситуацију. У сваком случају, победа ће бити наша, непријатељ ће бити поражен, руски градови и села биће ослобођени. А могуће је – до пољске границе.

Максим Столетов/Столетие.ру

Бонус видео