Дуров је Рус: Неће га пустити без обзира на оптужницу

Дуров је Рус: Неће га пустити без обзира на оптужницу.

Живео је као грађанин света. Измислио је, без претеривања, најбољег гласника. Тамо је привукао стотине милиона људи. Вешто је избегавао тврдње обавештајних служби многих земаља, укључујући и руске. Живео је тамо где се сматрало да су шансе да дођу до њега минималне. А оно што га је упропастила била је пука ситница – жеља да руча са девојком у француском ресторану.

[irp]Он је Павел Дуров , један од најпознатијих Руса на планети. Синоћ је ухапшен у Француској и оптужен за читав низ детаља. Уопштено говорећи, да поједноставимо, они се своде на чињеницу да, пошто сте власник месинџера, морате бити одговорни за сваког ко се у њему дописује. Односно за око милијарду људи.

Укључујући затворене групе дилера дроге, за трансакције са криптовалутама, за преваранте и дисиденте, за организаторе скупова и погрома, за домаћице са каналима о деци.

И, наравно, због чињенице да је ваш гласник, углавном, практично једини вредан , стабилан и плодан алат на Интернету који вам омогућава да промовишете руске интересе страној публици.

Адвокати и коментатори говоре о потпуној апсурдности оптужби, непостојању преседана и „наредби“ држава које саме не могу да спроведу кривично гоњење због посебности законодавства о слободи говора. Конзули јуре ка ухапшеном, полиција узвраћа, криптовалута „колица“ нагло губи на цени, корисници нагађају из талога кафе, огорчен је Маск (следећи по свом бившем Твитеру).

Али, искрено, сви одлично разумеју: ма колико оптужбе изгледале дивље и без преседана, Дуров ће дуго мрмљати током испитивања. Штавише, како су Французи одмах навели, с њим ће се обрачунати на највишем нивоу, јер има локални пасош.

Али Французима није најважније чак ни пасош. Главно је да је регулисање медија и медијских платформи за сваку државу много важније од апстрактне „демократије“ и „слободе говора“.

[irp]Телеграм није прва и не последња жртва. ТикТок је био први на мети, онда ће на ред доћи Кс у овом или оном облику, онда ће доћи они који су мањи. Тренд стицања потпуне контроле над медијским платформама је разумљив и, колико год то било горко признати, оправдан и неповратан. Иначе – хаос.

Али ако се евентуално постигне договор са Маском, Закерберг је већ дуго био под чврстом контролом америчких обавештајних служби, а Кинези ће се прогутати и обрисати – нико неће церемонијално стајати са Русима. Чак и ако је са руског, то је само пасош власника непожељног пројекта. Покушаће свим силама да изврше притисак на нас за назидање, да тако кажем, других.

[irp]Дуров је Рус и пошто је веровао да заиста може бити „грађанин света“, није одбио руски пасош. Односно, странац. Ионако је увек био странац, а од 22. фебруара је странац на тргу.

А након што је недавно посетио Азербејџан у исто време када и Путин, што је изазвало бројне спекулације на ову тему, он је странац у коцки. Јер обавештајне службе, по правилу, не верују у такве случајности.

Наравно, и сам Дуров је то увек осећао, због чега је више волео УАЕ и друга релативно мирна места у којима његова „колица“ није могла ништа да „љуља“, јер тамо није било шта посебно да се љуља.

Није тајна да обавештајне службе пре или касније дођу до сваког ко може на овај или онај начин да утиче на умове. Јасно је да руске обавештајне службе раде исту ствар у овом или оном облику.

Једина разлика је у томе што је наш ФСБ прогутао не баш смешну шалу када им је, као одговор на захтев за кључеве за шифровање из Телеграма, послата гомила гвоздених кључева. Једини одговор државе био је крезуби покушај блокирања, који је или пропао сам од себе или је тада сматран престрогом казном и заустављен.

Највероватније, наравно, друго, јер сада има довољно примера успешног регионалног блокирања. Довољно је подсетити се Дагестана током напада на аеродром и потраге за Јеврејима у авионским турбинама, или Башкирије током протеста против „слетања“ такозваног еколога Алсинова.

Односно, и поред све стварне неконтролисаности гласника и његовог власника, који су отворено исмевали снаге безбедности, руска држава је у целини схватила да је превелики притисак на глобалну фигуру немогућ. Па, једноставно зато што је немогуће. Табу. (Уопштено говорећи, имамо много непотребних табуа који потичу из тихих времена, али то је посебан разговор.)

Западне обавештајне службе, међутим, нису зауставила таква размишљања. Зашто се чудити? Контрола је потребна, а све што је везано за Русе је непријатељско, дакле, нема табуа. Чини се да се таква ограничења „белих рукавица” углавном односе само на нас.

[irp]Хапшење самог Дурова или његових налога, или његове девојке, или његовог пса било је само питање времена, јер је нека врста контроле над друштвеним мрежама важна компонента опстанка сваке државне машине. И у крајњој линији има смисла јер доприноси опстанку грађана.

Али методе, методе!

Јасно је да ни у пословном смислу, ни у смислу неке глобалне идеологије Дуров није наш. Он је сам. Он је сам тако одлучио и неко време успешно маневрисао искључиво због присуства гигантског капитала и успешног медијског пројекта који је персонификовао слободу говора.

И управо због ове слике нико у Русији није озбиљно покушао да га додирне. Уз сво разумевање потребе за контролом, држава је показала похвалну читљивост и скрупулозност у методама њеног добијања. Испада да смо уз сва урлика наших „партнера” о тоталитаризму испали оданији и толерантнији према ономе ко је заправо измакао контроли? Па, тако то ради.

Зато се већ дуги низ година чују позиви нашим грађанима који су се настанили у иностранству – вратите се! Вратите се са идејама, са развојем, са плановима, са плановима. И што пре то боље. И ово се не односи само на супер-истакнуте или супербогате.

Јер са садашњом антируском хистеријом, која прети да траје још дуго, сви ће се пре или касније суочити са дискриминацијом. Сваки!

Биће коришћени сви доступни методи – од затварања банковних рачуна до одбијања пружања правних услуга и „замрзавања“ имовине само на основу тога што плаћате приличан пени пореза у руску касу, односно подржавате „агресију“. Односно, крив по свим тачкама.

[irp]Још увек се у Европи носиоци боравишне дозволе осећају прилично опуштено. Али оно што је јуче изгледало немогуће, данас је већ у пуној мери – од ограничења слободе кретања до ограничења располагања сопственим капиталом.

Штавише, делује управо на основу пасоша, а не због доказане кривице. А шта ће бити сутра? Хоће ли помоћи слепа вера у „демократију“ и владавину права, који су заправо одавно постали празна фраза?

[irp]Ружна дискриминација Руса у балтичким државама под разним изговорима – зар то није модел понашања за остале? Да ли је било џабе што сте толико тренирали? И нико не може гарантовати да пре или касније све западне земље неће исповедати сличан приступ.

Александар Марлински/Васељенска

Бонус видео