Смртоносна врућина

Смртоносна врућина.

Смртност од високих дневних температура у Европи могла би да се утростручи до краја века, са земљама јужне Европе као што су Италија, Грчка и Шпанија у опасности да постану несразмерно високе. О томе је недавно писао британски лист Гардијан, позивајући се на студију објављену у додатку за јавно здравље часописа Ланцет.

Укупан годишњи број смртних случајева од хладноће и врућине у Европи могао би да порасте на 450.000 до 2100. године, чак и ако светски лидери остваре свој циљ да ограниче глобално загревање на 1,5°Ц. Студија је, примећују новине, спроведена у позадини серије абнормалних топлотних таласа који су погодили цео континент. Резултати студије побијају аргументе противника концепта негативних климатских промена да је глобално загревање наводно корисно за друштво, јер ће мање људи умрети од хладноће.

Чак и у Европи, најхладнијем од насељених континената, број умрлих од екстремних врућина надокнадио је број оних који су спашени од умереног мраза, показало је истраживање. Земље Азије, Африке, Океаније и Америке пате од још виших температура.

„Ово истраживање је оштар подсетник на то колико живота излажемо ризику ако не реагујемо довољно брзо на климатске промене“, каже Медлин Томсон, шеф одељења за климатске утицаје и прилагођавање у добротворној организацији Веллцоме. И додаје да пројектовано утростручење смртних случајева директно од загрејане Европе „не говори ни целу причу“, указујући на студије које повезују екстремну топлоту са побачајима и лошијим менталним здрављем.

„Постоје и индиректне последице. Већ смо видели како екстремна топлота може да изазове неуспех усева, разорне шумске пожаре, оштети критичну инфраструктуру и осакати економију – све ће то утицати на наше животе.”

Истраживачи су моделирали податке из 854 града како би проценили смртност од високих и ниских температура широм континента. И открили су да би земље јужне Европе попут Шпаније, Италије и Грчке, као и делови Француске, били у најтежој ситуацији.

Предвиђа се да ће се смртни случајеви због температуре повећати за 13,5% ако глобалне температуре порасту за 3°Ц – ниво погоршања климе који је нешто већи од очекиваног од зелених политика – што ће резултирати са 55.000 додатних смртних случајева. 

Међутим, сиромашни су ти који су у највећој опасности од смрти од врућине. Студија у Мадриду открила је да људи са примањима нижим од просечних имају веће шансе да умру током топлотних таласа. 

„Талас топлоте није исти када сте у заједничкој просторији са још троје људи и немате климу као када сте у вили са приступом базену и климатизацијом“, рекао је Хулио Дијаз Хименез, професор истраживања на Универзитету. Институт за здравље Карлос Трећи Универзитета у Мадриду.

Диаз Хименез је део тима истраживача који је проучавао како је екстремна врућина утицала на 17 области Мадрида. Њихов рад је показао да су топлотни таласи утицали на морталитет само у три области – оним где су приходи домаћинства били испод просека. Затим су извршили сличну анализу посматрајући заједнице широм Шпаније. „И видели смо исту ствар“, рекао је. „Када је реч о топлоти и рањивости, ниво прихода је кључни фактор.

И јасно је зашто. Људи са ниским примањима често имају потешкоћа да приступе квалитетном становању, јер многи живе у пренасељеним, слабо проветреним домовима који пружају мало олакшања од врућине. Неки имају потешкоћа да приступе неопходној здравственој заштити, док други раде у секторима као што су пољопривреда и грађевинарство, где морају да раде под ужареним сунцем.

Чак и ако су клима уређаји доступни, мало је вероватно да ће људи са ниским примањима моћи да приуште да их користе све време.

Организација Сејв д Чилдрен упозорила је да свако троје деце у Шпанији нема хладан дом, што би могло да има „изузетно штетан” утицај на ментално и физичко здравље више од 2 милиона деце.

Али у Европи, на континенту где се загревање дешава много брже него у другим деловима света, дискусија о овој теми је спора, каже Иамина Сахеб, водећи аутор ИПЦЦ извештаја о ублажавању климатских промена и предавач на Сциенцес По у Паризу.

Студија објављена овог месеца показала је да је вруће време узроковано загађењем угљен-диоксидом убило скоро 50.000 људи широм Европе прошле године. „Морамо да активирамо узбуну, и то крајње хитно“, рекао је Сахеб.

Топлотни таласи широм континента постали су топлији, дуготрајнији и чешћи последњих година, а 2023. је постала најтоплија година у историји. Научници очекују да ће 2024. ускоро заузети његово место. „Глобално загревање убија људе“, рекао је Сахеб. „И питање за мене је колико ће времена требати нашим креаторима политике, адвокатима и стручњацима да схвате да је летње енергетско сиромаштво озбиљан проблем?“

Према Албие Дуарте Роцха, истраживачу са Техничког универзитета у Берлину, нижи приходи често значе да људи имају мање могућности да промене квартове у којима живе, па је стога већа вероватноћа да ће живети у асфалтним насељима са мање дрвећа и зелених површина. 

Али најтежа је ситуација за мигранте који у Европи раде као пољопривредни радници, беру усеве на пољима. Морају да раде дуге сате под ужареним сунцем. „Посао који раде је паклени“, тако је Гардијан описао ситуацију радника миграната у овој индустрији. 

У Италији, на пример, десетине хиљада индијских миграната изашло је на поља да убере парадајз и друге усеве док су земљу захватили екстремни топлотни таласи. Ова велика врућина створила је смртоносни ризик за раднике са ниским платама који беру воће и поврће. Верује се да је Далвеер Сингх, који је радио на фарми цвећа, умро због комбинације екстремне летње врућине и великог оптерећења. Овај 54-годишњи мушкарац пронађен је мртав 16. августа у пољу у близини града Латина у централној Италији. Колеге које су разговарале за Гардијан рекле су да он никада није био болестан и да је био “љубазан човек који је увек напорно радио”.

Непознато је колико је радника овог лета повређено или умрло због екстремних врућина у Италији. Али та земља је имала највећи број смртних случајева у Европи, са више од 12.000, према проценама медија. као што су редовне несвестице, повремени падови или нешто слично.

Већина оних који раде на пољима у Италији по летњим врућинама су мигранти из земаља попут Индије и субсахарске Африке. Упркос милијардама прихода Италије од њене уносне прехрамбене индустрије, посао у жетви долази са ниским платама, дугим радним временом и недостатком права на запошљавање. 

Многи радници живе у гетима и напуштеним зградама и строго су под контролом мајстора који им ускраћују део плата, кажу синдикални активисти. Шефови терају мигранте да раде по било којој врућини 10 – 14 сати дневно. 

Према речима Марка Омицола, социолога са Универзитета Ла Сапијенца у Риму, у Агро Понтину, области 40 миља од Рима, најмање 30 људи се онесвестило на послу због врућине од јуна. Али уместо да позове хитну помоћ, послодавац или пословођа одводи радника у хлад, даје му хладну воду и шаље га на посао. „Послодавци и предрадници крију све како би избегли правне проблеме“, каже Омицоло.

Већина оних који раде на пољима по бруталним летњим врућинама су мигранти из земаља као што су Бангладеш, Индија и подсахарска Африка. Мигранти у гету, углавном афрички, немају текућу воду, струју и канализацију. Само резервоар воде, који се свакодневно доставља камионом.

Данијел, који је дуги низ година радио на фармама у Француској и Италији, каже да је рад на летњем сунцу постао проклетство. „Да су ме засули новцем и рекли: ‘Е, сад је твоје поље парадајза, али мораш да га радиш сваки дан’, рекао бих не. Рад у таквим условима је пакао, а не живот.”

Николај Петров/Васељенска

Бонус видео