83 године од усташког злочина над 12.000 Срба у Бихаћу

83 године од усташког злочина над 12.000 Срба у Бихаћу.

[irp]Бранко Делић, дошао је на Гаравице код Бихаћа, да се поклони сенима свог деда. Да му је дед скончао на овом месту сазнао је деценијама после Другог светског рата.

„Ово је овде родно место моје баке и деда солунског борца који је заклан овде од стране домаћих усташа“, каже Делић и додаје:

„Ја сам овде одрастао у Јабланској улици, ми смо долазили овде чувати краве. Никада нисмо споменули и долазили овде. Што? Како? Због чега? Био сам на отварању споменика“.

[irp]Споменик гаравичким жртвама усташког покоља из 1941. године кроз деценије постао је место излета, бајкерских окупљања, бициклистичких трка. Међутим, потомци и поштоваоци жртава сваке године организују помен и чувају сећање на страдале Србе бихаћког краја.

„Нажалост бивша власт комунистичке Југославије је претворила ово место у туристичку манифестацију. Данас у Бихаћу словом и бројем живи 57 Срба и иде на веронауку“, рекао је Небојша Куштриновић, председник Одбора „Гаравице“.

[irp]Долазили смо, долазимо и долазићемо на ово стратише и нећемо дати да скоро 15.000 невино убијених бихаћких Срба падне у заборав, поручио је министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић. Зато је план да се изгради и спомен-капеле.

„Тако да су људи из СПЦ предложили једну другу локацију једне урушене цркве која би се обновила и где би се сад, до детаља нисам упознат, могла да направи спомен-соба или некаква стална поставка о овом догађају који се дешавао у Гаравицама“, поручио је Егић.

[irp]После  Свесрпског сабора Република Србија и Република Српска заједно обележавају све значајне историјске датуме.

Морамо да се сећамо својих невино страдалих предака и сународника да бисмо одржали свој идентитет који је на немало мјеста угрожен, поручио је изасланик председника Србије Ђорђе Тодоров.

„То је још један показатељ наше саборности и јединства и порука да ћемо неговати културу сећања да се овакви стравични и свирепи злочини не би поновили никада никоме нигде. Морамо да се сећамо да бисмо одржали свој идентитет који је на немало места угрожен“, истакао је Тодоров, иначе државни секретар у Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Републике Србије.

Требало нас је, и могло, у Гаравицама бити много више, коментарисале су уз уздахе малобројне седе главе. Кад нас више не буде ко ће да настави.

[irp]Према пописима становништва пре Другог светског рата на подручју Бихаћа живело је око 43 одсто Срба. После Другог светског рата остало их је 15 одсто. Међутим, после одбрамбено-отаџбинског рата остало је тек 1,5 одсто Срба.

Бонус видео