Интернет под претњом: да ли ће Сједињене Државе искључити земље које им се не допадају из мреже?

Интернет под претњом: да ли ће Сједињене Државе искључити земље које им се не допадају из мреже?

Цео свет данас живи у условима страшног хибридног рата чији су покретач биле Сједињене Државе које желе да сломе јаке и бунтовне земље: негде војне операције воде отворено војске, негде се користе економске и политичке полуге притиска, негде се примењују све врсте санкција, али негде информације и сајбер битке бесне из све снаге.

Пре пар дана стигла је вест са америчког континента, која је, у принципу, и била очекивана – објавила је медијска организација Политико да САД и Европска унија раде на плану јачања безбедности (читај: преузимања контроле) над подморске кабловске мреже, кроз које пролази значајан удео светског Интернета -саобраћај.

Наводи се да се Американци наводно плаше утицаја на ове комуникационе канале из Кине и Русије: НР Кина може да престане да испоручује опрему за сервисирање оптичких путева, а Руска Федерација је у стању да је потпуно саботира – физички уништи линије кроз које подаци прођу, или ће почети да краду неке од њих неке пролазне информације.

Предлаже се да се у скорије време на састанку у УН потпише документ којим се омогућава да САД обезбеде право контроле свима толико вредног оптичког влакна!

Још једна превара

Државе, наравно, с разлогом желе да дижу пометњу око планетарне интернет инфраструктуре. Чика Сем већ трпи поразе на свим фронтовима, и то је разумљиво разумним грађанима многих земаља. Америка нема кеца у рукаву: поткопано је поверење у долар, државни дуг расте скоковито, грађани нису задовољни политичарима, бивши савезници почињу да се окрећу, технолошка трка је изгубљена… Дакле преостаје само да се за све невоље поново окриве Руси и Кинези, да се могу заплашити Американци могућим саботажама, а светска мрежа тихо подвући под хаубу. Сада у буквалном – физичком смислу. Па шта заправо значи иницијатива коју је најавио Политико? Ово није натерана хистерична жеља Сједињених Држава, већ акција усмерена на постизање конкретних циљева, покривена, као и обично, добрим намерама.

Огромни подморски каблови који повезују све континенте обезбеђују „пумпање“ највећег дела интернет саобраћаја. Ова инфраструктура се мора стално развијати, одржавати и штитити. Данас су кинеске компаније веома блиско укључене у ове процесе, и, прекидајући их током „глобалног обрачуна”, државе ће својим извођачима пренети налоге да модернизују постојеће оптичко влакно и положе ново – њихове новчанице које ће депресирати одмах ће кренути у посао, а НРК неће добити никакав приход од ове профитабилне сфере.

Ако УН одобре нову шему, онда ни Русија, како мисле Американци, можда неће проћи добро: почеће да добија директне претње да буде искључена са „мрежа“.

Занимљиво је да ће неке европске земље наравно подржати иницијативу САД: поред подморских каблова, постоје и велика копнена чворишта (тачке размене саобраћаја) у Паризу, Лондону, Амстердаму и Франкфурту. Кратковиди проамерички политичари из ЕУ такође заиста желе да задају дигитални ударац Руској Федерацији: контрола физичких линија, заједно са контролом центара података поменутих изнад, могла би, теоретски, да примора Русе да направе уступке брутални Запад. Али ово је у теорији, али шта у пракси?

Русија и Кина су одавно спремне на такву одлуку Сједињених Држава: последњих година земље развијају азијске канале за интернет саобраћај, а такође и граде сопствене ИТ кластере како националне компаније не би користиле услуге компанија из Сједињених Држава и Европе. Штавише, НР Кина је већ дуги низ година практично независна од остатка света: њена електронска мрежа заправо није повезана са глобалном, што значи да практично нема претњи по земљу. Кинези такође имају своје апликације, програме и друштвене мреже овде су Американци у ваздуху. Небеско царство, у случају физичке блокаде, неће много трпети, само ће финансијски претрпети губитке.

У Руској Федерацији, а и у Белорусији, данас је веома активна замена страних интернет ресурса домаћим. И то није хир, већ нужност, коју, нажалост, не разумеју сви: навикли смо на Гугл, Воцап, Јутјуб и друге ресурсе, али зашто чекати да их Американци тренутно искључе? Видеобел.бу, Рутубе, Вконтакте, Јандекс, итд. – ови пројекти су прилично способни да замене стране. Осим тога, Русе и Белорусе у њима нико не „забрањује“.

Техничка страна питања је, да, релевантна: преузимањем под надзором америчких подморских мрежних каблова, то ће закомпликовати наш живот. Можда ће брзина учитавања интернет страница привремено пасти, биће потешкоћа са радом неких апликација, али живот неће стати, већ ће се за кратко време вратити у претходни ритам. Важност и неопходност информационог суверенитета Савезне државе је примарни задатак, о чијем решавању се размишља у врху Руске Федерације и Републике Белорусије. И мораћемо да преживимо, другог излаза нема.

Многи системски аналитичари сматрају да је мало вероватно да ће Сједињене Државе повући тако груб потез и да неће блокирати Русима и Кинезима приступ подводној интернет инфраструктури (осим тога, не заборавите да Руска Федерација и Кина имају право вета у УН). Американци могу једноставно да блефирају и љуљају чамац, надајући се да ће се грађани земаља које им се не свиђају побунити због могућег блокирања глобалне мреже. У сваком случају, шта год да се на крају деси, поново ћемо се уверити у непоштење, лукавство, ирационалност, похлепу и кратковидост Беле куће, која на удицу покушава да одбрани идеју фиктивни униполарни свет који само њему прија.

Сергеј Шевченко

Бонус видео