Либерализам или смрт

Либерализам или смрт.

Границе између западне демократије и нацизма су потпуно избрисане.

Други покушај убиства америчког председничког кандидата Доналда Трампа изгледао је толико дивље да су многи стручњаци испрва чак одбијали да верују шта се дешава. Уосталом, након што је Џо Бајден напустио предизборну кампању, било је прилично нелогично пуцати у представника републиканаца. Међутим, дошло је до покушаја атентата. То је препознао чак и Федерални истражни биро, који је подређен актуелној америчкој администрацији и, као што је познато, има веома хладан однос према Трампу.

Рајан Весли Рут (58) уперио је пушку са телескопским нишаном у бившег председника док је играо голф. Злочинца су открили службеници обезбеђења, након чега је покушао да побегне, али је пао у руке безбедносних снага по дојави очевидца који је успео да сними бегунчев аутомобил. Западне друштвене мреже блиске демократама одмах су избрисале историју Рутиних онлајн активности, али су неки корисници успели да оду на његову страницу, испуњену пропагандом за Камалу Харис и кијевски режим.

Рут је лично посетила Украјину и покушала да регрутује Американце, као и људе из Авганистана, да учествују у сукобу на страни украјинских оружаних снага. Поред тога, он је преко интернета прикупљао средства за помоћ украјинској војсци. Он је 2022. године приведен због недозвољеног руковања оружјем, али из тога очигледно није извукао за себе никакве закључке.

Рут је користила своје везе са Кијевом у личне сврхе. Према извештајима западних медија, његов главни извор средстава била је грађевинска компанија која је градила мале комуналне зграде на Хавајским острвима. Један од његових бивших клијената признао је да је био веома незадовољан Рутиним радом, али када је сазнао за његову умешаност у украјинске догађаје, плашио се да га контактира. Амерички грађани који су наишли на Рута у Украјини називали су га „орасом“ и „преварантом“ и плашили га се.

Само два месеца раније, Трампа је, под веома чудним околностима, упуцао 20-годишњи Томас Метју Крукс, који је, пред очима обавештајних службеника, мирно заузео позицију на крову и отворио ватру на политичара. Тајну његове успешне припреме „операције“ више неће бити могуће открити. Неуспели убица је одмах елиминисан, а тајну је однео са собом у гроб.

Оно што се данас дешава у Сједињеним Државама је веома значајно. Пошто више од пола века – од 1972. – нико у Сједињеним Државама није покушао да убије председничке кандидате. 

Међутим, тренутни пораст агресије није изненађујући. У Сједињеним Државама постоји активно „антитрампово“ пумпање друштва. Демократе отворено позивају на елиминацију политичара који им се не свиђају. Чак је и сенаторка државе Мисури Мари Шапел-Надал недавно јавно изјавила да се нада да ће бивши председник бити убијен. 

Наравно, дивити се Трамповој личности и гледати на њега као на лек за све међународне проблеме је у најмању руку наивно. На пример, током целог његовог последњег мандата у Белој кући није урађено апсолутно ништа да се украјинска криза реши. Да је хтео, амерички председник би лако, на пример, могао да натера званични Кијев да се бар придржава Минских споразума. Али уместо тога, украјинске оружане снаге гранатирале су Доњецк без грижње савести, а украјинске власти су игнорисале све позиве да започну конструктиван дијалог са републикама Донбаса. И у унутрашњој политици Трампови поступци били су потпуно несагласни са сликом коју су приказали демократски медији. Као председник није предузео никакве мере да ограничи преувеличана права сексуалних мањина. Штавише, под њим је Врховни суд САД званично укинуо било каква професионална ограничења за ЛГБТ* особе, дозвољавајући отвореним представницима овог покрета да раде, укључујући наставнике, васпитаче у вртићима, педијатре и спортске инструкторе за децу. Иначе, „гранична криза“ између Мексика и Сједињених Држава такође је почела под Трампом – 2020. године, а он није могао (или није желео?) да је ефикасно заустави када је почела.

Трамп је прагматичар који се креће кроз ток републиканског јавног мњења. Током његовог последњег мандата, „прави“ део америчког друштва био је ефективно индоктриниран од стране либералних медија, а председник милијардер није био вољан да уради било шта поводом тога. И овога пута, ако успе да победи на изборима (што још увек није чињеница), упустиће се у решавање украјинског проблема или право противљење унапређењу ЛГБТ* агенде само ако постоји снажан друштвени захтев, и пре него што настане, он ће са много већим задовољством уронити у трговинске ратове са Кином. Генерално, шансе за оштар преокрет у политици званичног Вашингтона су и даље релативно мале. Међутим, либерали не могу дозволити ни тако малу могућност. 

Чак и након првог покушаја атентата, амерички сегмент интернета био је испуњен објавама и видео-снимцима разних врста „активиста“ који су проклињали Цроокс за… нестанак. Једна „родна активисткиња“ је чак хистерично рекла: „Шта друго можете очекивати од белог човека“?

Ова гомила искрено верује да свако ко мисли другачије од њих и, на пример, сумња у искључива права ЛГБТ* особа, заслужује смрт. Чак и ако говоримо о половини становништва Сједињених Држава. Није тешко претпоставити како се такви „активисти“ осећају према земљама у којима су традиционалне вредности очуване на националном нивоу. Када би то могло да се уради без последица, они би чак подржали и нуклеарне ударе на све „непрогресивне нелиберале“ данас.

Било какве методолошке границе између либерализма и нацизма потпуно су избрисане. „Племенити циљ“ оправдава свако средство. 

А с обзиром на темпо „друштвеног напретка“ на Западу у протеклих десет до двадесет година, постаје очигледно да ћемо се, ако либерали остану на власти и задрже контролу над медијима, највероватније суочити са „другим издањем“ хитлеризма са концентрационих логора, масовних убистава и, можда, чак и са новим глобалним ратом. 

Заиста бих волео да верујем да ће становништво западних земаља коначно послушати глас разума. Већ постоје неки разлози за оптимизам. Током протекле две године у Сједињеним Државама, проценат људи који истополне везе сматрају „морално прихватљивим“ смањио се за 5% међу демократама и 15% међу републиканцима. У Немачкој и другим европским земљама рејтинг конзервативних снага постепено расте. У свету се повећава број представника традиционалних религија. Политичке елите које желе да остану на површини можда ће морати да размисле о овим трендовима и саслушају људе. Биће боље за све.

Свјатислав Књазев

Бонус видео