КОНЦ-ЛОГОР КЛООГА: 80 ГОДИНА ОД ОСЛОБОЂЕЊА ПРЕЋУТАНО

Српској јавности је мало познат концентрациони логор Клоога

Естонија је 28. септембра ове године, углавном прећутала округлу годишњицу ослобођења заточених из најстрашнијег места на Балтику у Другом светском рату, што доста говори куда иде естонско друштво. Српској јавности је мало познат концентрациони логор Клоога, који си организовали немачки нацисти у спрези са естонским помагачима. Логор је постојао од септембра 1943. до ослобођења од стране совјетских трупа у септембру 1944. Био је део комплекса од 20 логора у Естонији, од којих је главни био концентрациони логор Вајвара. Клоога је био логор намењен истребљењу на хиљаде Јевреја из Литваније, а спољно обезбеђење логорског комплекса вршио је 287. батаљон естонске специјалне полиције.

Данашње ћутање естонске јавности упоредимо са ситуацијом пре мање од две деценије, када су у јулу 2005. председник Естоније Арнолд Рутел, израелски амбасадор Шеми Зур и преживели Холокауста учествовали у церемонији откривања сиве мермерне спомен-плоче, на коме су исписане следеће речи: „Између 1941. и 1944. године, немачки окупатор је основао 20 радних и концентрационих логора у Естонији. Хиљаде људи из бројних земаља убијено је у тим логорима, јер су били Јевреји. Ово је место концентрационог логора Клоога“.

О суровости тог места, може се испричати много, али навешћемо само једну епизоду пред сам крај рада логора. Затвореници у логору Клоога били су подвргнути режиму принудног рада, без обзира на пол и године. Сваком затворенику је додељен број, који је био пришивен на два места на његовој одећи. Да би спречиле бекство, женама су бријали косу на глави, а мушкарцима је била обријана пруга од чела до потиљка. Затвореници, укључујући и децу (у последњим тренуцима у логору је било 84 деце), радили су преко 12 сати дневно, радећи тешке послове. Предвиђајући неминовност свог пораза у балтичким државама и покушавајући да прикрију трагове својих зверстава, нацисти су 19. септембра 1944. извршили монструозан злочин у Клооги. У 8 часова тог јутра Талина су у камп стигли затворени камиони. Доведено је преко две хиљаде људи, од тога преко 800 руских ратних заробљеника, преко 700 естонских политичких затвореника, 74 Јевреја из логора у Лагеди, где Немци нису стигли да их униште (тамо су, повлачећи се у журби, Немци стрељали 440 Јевреја). У исто време стигао је аутомобил Гестапо-а. Обершарфирер Шварц је одмах почео да припрема одмазду над затвореницима, која је спроведена на следећи начин. Затвореници су постројени испред касарне и подељени у групе. Једна група од 300 људи добила је задатак да сакупи огрев. Логорашима је речено да се спремају за евакуацију у Немачку. Међутим, сви они, видевши око себе јако полицијско обезбеђење, одмах су схватили злочиначки план. У 14:30 Немци су почели да истребљују затворенике. Главна маса је одведена на чистину иза логора. Овде су затвореници били приморани да наложе четири велике ватре од унапред припремљеног огрева. На првом реду трупаца сваке ватре, Немци су наредили заробљеницима да легну у тесне редове. Заробљеници су затим стрељани из митраљеза. Затим су на први ред лешева затвореници, чекајући свој ред, поставили нови ред трупаца и, по команди нациста, легли на огрев и стрељани од стране есесоваца и гестаповаца. На дан погубљења логораши су терани до оближње железничке станице, где су претходног дана допремљена дрва за огрев, и наређено им је да узму по један балван и однесу га на место погубљења, где је потом запаљена ватра са лешева. Када су биле готове три ватре са 10-ак редова лешева обложених дрветом, Немци су их полили бензином (14 буради) који су посебно донели овамо и запалили. Пожари су горели два и по дана. Основа четврте ватре коју су припремили Немци остала је неискоришћена због журбе, што је приморало Немце да пређу на уништавање преосталих у касарни. Око 800 људи Немци су потом уништили у празној кући – касарни, која се састојала од 8 просторија. Људи су довођени један по један и у мрачним просторијама постављали су људе уско на под, убијајући их хицима у потиљак. Након тога, Немци су, отворивши прозоре и поливши лешеве бензином, запалили кућу.

Остаје нејасно ко је тачно све чинио та зверства — немачки СС, припадници резервног пука 20. естонске СС-дивизије или и припадници 287. естонског полицијског батаљона. Немци су напустили логор у ноћи 20. септембра 1944. године. Отприлике само 80 затвореника успело је да се сакрије на таванима и подрумима зграда, који су неколико дана касније ослободиле су јединице совјетске Црвене армије.

На крају поставимо реторичко питање, да ли Естонија и даље има поједине симпатизере нацистичке идеологије, који под маском русофобије сада поново имају прилику да диктирају естонском друштву шта је важно, а шта не. Можда Четврти Рајх није фикција како се чинило до скора.

За Васељенску: Горан Игић