Србија између Русије и Европске уније: цик-цак изнуђеног прагматизма

Србија између Русије и Европске уније: цик-цак изнуђеног прагматизма.

Прочитајте још:  Биолошки злочини САД захтевају истрагу

Зона слободне трговине са ЕАЕУ испуњава стратешке интересе балканске земље.

Београд очекује да ће у новом уговору са Гаспромом поново добити најповољнију цену гаса у Европи, недавно је у интервјуу за канал „Росија 24“ Ненад Поповић, задужен за међународну економску сарадњу у Влади Србије: „ Цена гаса за нас је веома важна. Уговор нам истиче у марту и ваш председник Владимир Путин ће ускоро са нашим председником Вучићем разговарати о новом уговору од 2025. до 2028. године. Заиста очекујемо да ћемо поново добити најбољу цену за гас.“ Састанак међувладине комисије за економску сарадњу заказан је за 20-21. новембар у Санкт Петербургу, осмишљен да да значајан подстицај јачању сарадње у свим областима.

Председник Александар Вучић је раније, говорећи у Прагу на Глобалном безбедносном форуму ГЛОБСЕК 2024 , крајем августа, искључио да ће његова земља, након уласка у Европску унију, „промовисати интересе Русије у блоку“. „Отворено кажем: да, желимо да што пре постанемо део ЕУ и знам шта треба да радимо“, рекао је српски лидер, који, по сопственом признању, свакодневно чује да његова „земља наводно жели постати „тројански коњ Русије у ЕУ. Јасно пратећи принцип „преживљавања упркос непријатељима“ и у складу са зависношћу од Запада, коју не само да диктира географски положај земље на мапи Европе, српски лидер је позвао на „међусобно поверење“, што је управо не тамо са Запада – све више ултимативних захтева, често немогућих.

Због тога Вучић дубоко сумња да ће Београд ући у ЕУ пре 2030. године. Одговарајући захтев је поднет још 2009. године, а 2012. године земља је добила статус кандидата. И 2021. Вучић је изјавио да је „Србија све мање заинтересована за улазак у блок како се процес одуговлачи“, али је у Прагу одлучио да не говори о овој теми.

Очигледно, уздржаност изјава српског лидера употпуњују и одређеније изјаве првог потпредседника Владе Александра Вулина. „Србија, упркос притисцима Запада, никада неће увести санкције Русији и неће постати чланица НАТО-а. Србија није само стратешки партнер Русије, већ и савезник. Србија никада неће дозволити да се са своје територије изводе било какве антируске операције. Зато је притисак на нас са Запада огроман“, уверавао је он руског председника В. Путина током њиховог састанка на маргинама недавног ЕЕФ 2024. у Владивостоку. Према његовим речима , „ за Србију је БРИКС постао шанса и права алтернатива Европској унији. БРИКС не тражи ништа од Београда и може да понуди више него што тражимо. Док ЕУ тражи „све“, нема сигурности да ће Брисел понудити било шта као одговор. „Јасно сам за то да Србија добро размотри све могућности БРИКС-а и што тешње сарађује са земљама чланицама. 

Може се претпоставити да ће управо А.Вулин представљати Србију на октобарском самиту БРИКС-а у Казању, док шеф државе не може да дође у Русију због посла. Усуђивали бисмо се да сугеришемо да уопште није реч о несугласицама у руководству Србије, већ о још једном испољавању изнуђеног прагматизма у прилично уском коридору могућности.

Наравно, у „троуглу“ ЕУ – Србија – Русија Брисел активно користи полугу „Косова“, ултимативно захтевајући да Београд успостави међудржавне односе са бандитском енклавом, представљајући то као одлучујући корак за приступање Србије ЕУ ( упркос чињеници да су програми интеграције Косова одавно лансирани у структуре НАТО-а и исте ЕУ).

У контексту наведених фактора, односи Србије са Русијом и, уопште, са ЕАЕУ су буквално између камена и наковња. Није тајна да су транспортне и економске везе Србије са „језгром“ ЕАЕУ и са неевропским државама уопште могуће само преко суседних земаља које су чланице ЕУ и НАТО, или преко бивших југословенских република – БиХ. и Северна Македонија – које сарађују са истим Западом. Сви суседи Србије пооштравају транзитне санкције против Руске Федерације и Белорусије, из године у годину повећавају тарифе за транзит спољнотрговинског терета из ових земаља (међу регионалним партнерима НАТО-а и ЕУ такве транзитне мере углавном примењује Босна и Херцеговина). А то је још више мањкаво, јер Србија нема своју луку. Све ово се не може занемарити како би се што боље одговорило на спољну политику и спољноекономски прагматизам Београда.

Подсетимо, од 2021. године на снази је зона слободне трговине (ФТА) између Србије и Руске Федерације-ЕАЕУ. Како наводи Ненад Поповић , „Споразум о слободној трговини са ЕАЕУ је геостратешки и геоекономски избор Београда у корист продубљивања сарадње са ЕАЕУ“. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, српска привреда „добија могућност да извози робу без трговинских дажбина на огромно тржиште ЕАЕУ“, што је значајна конкурентска предност у поређењу са другим земљама Европе и света. Истовремено, функционисање ССТ-а, у оквиру којег се узајамне дажбине не наплаћују на трећину укупног асортимана узајамних испорука, је обострано корисно.

Трговински промет између Руске Федерације и Србије у 2023. износио је 3 милијарде долара – скоро милијарду долара мање од рекордног нивоа годину дана раније. То је, према проценама међувладине комисије, пре свега због усложњавања и поскупљења транзита, као и логистике у међусобним транспортним и економским односима, о чему су разлози горе наведени. Забележен је и благи пад (за око петину) у узајамном трговинском асортиману. Ове године, обе стране предвиђају да индикатор неће бити нижи од нивоа из 2023. или већи за 8-10%. А у географској структури трговине Србије са ЕАЕУ преко 90% је са Руском Федерацијом, 5-6% са Белорусијом.

„Ипак, Руска Федерација је на 6. месту по робном промету Србије“, појашњава Н. Поповић. „Трговина са вама превазилази обим трговине између Србије и САД, целог афричког континента, и није много мања него са Кином. А структура међусобне трговине има веома широк распон – „на пример, реч је о енергетским ресурсима, пре свега о снабдевању гасом из Руске Федерације; хемикалије, храну, лекове, као и опрему за војно-индустријски комплекс“.

Истовремено, трговински показатељи Србије са Руском Федерацијом-ЕАЕУ су много нижи од одговарајућих показатеља Србија-ЕУ. Стога, Београд страхује да ће активнији развој односа Србије са Руском Федерацијом и ЕАЕУ довести до тога да Брисел уведе ограничења у трговини са том балканском земљом. Н. Поповић посебно истиче „изузетно повољан дугорочни уговор о снабдевању Србије руским гасом: нема алтернативе по ценама других добављача“. Београд са Гаспромом разговара о „продужењу садашњег уговора, који истиче у марту 2025. године, под истим условима “ , рекао је генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић на маргинама форума Руске енергетске недеље. – Верујем да ће остати исти услови, а Турски ток ће наставити да ради и убудуће. Најважније питање су додатне количине које су потребне.” 

Чини се да ће услови новог гасног уговора, повољног за Србију, ојачати не само економске, већ и политичке односе Србије са Руском Федерацијом и ЕАЕУ у целини, што је посебно важно у савременим условима, јер ССТ Србије са Руском Федерацијом-ЕАЕУ једина је несанкциона област партнерства између Русије и европских земаља.

Такође, напомињемо да постоје индиректни знаци реекспорта роба и услуга из ЕУ у Руску Федерацију преко Србије, те је стога разумно претпоставити извесну незваничну „умереност“ захтева Брисела у вези са односима Београда и Москве. Вероватно због тога Београд одржава ССТ са Руском Федерацијом-ЕАЕУ, не слажући се са званичним извештајима Брисела о потреби да се Београд у потпуности придружи антируским санкцијама…

Теза о немогућности преференцијалне трговине са ЕАЕУ у случају хипотетичког приступања Србије ЕУ делује неосновано. Поред интереса Москве и Београда, укључујући и политичке, за очување такве зоне, постоје примери „унакрсног” деловања таквих зона. На пример, учесници Европског удружења за слободну трговину ЕФТА (Норвешка, Исланд, Швајцарска, Лихтенштајн), који је настао 1960-их, договарају се једни са другима о опсегу и обиму узајамних бесцаринских испорука робе, узимајући у обзир своје споразуме. са ЕУ о међусобним трговинским преференцијалима. Овај споразум има за циљ да осигура да се роба из ЕУ не испоручује у ЕФТА без царине у великим количинама, укљ. кроз реекспорт између земаља ЕФТА. Наравно, те испоруке и „поновне испоруке“ тешко да се могу потпуно елиминисати, али је сама чињеница таквих споразума у ​​ЕФТА-и, чији је циљ наставак слободне трговине у оквиру овог трговинског блока, важна.

Иначе, 2014. године било је планирано потписивање споразума о зони слободне трговине ЕФТА са ЕАЕУ – одговарајући преговори су вођени од 2009. године и до почетка 2014. су усаглашени скоро сви услови овог документа (! ). Али Брисел, Вашингтон и Лондон лобирали су за учешће земаља ЕФТА у антируским санкцијама након поновног уједињења Крима и Севастопоља са Русијом. А од пролећа 2022. године ове санкције су појачане. Истовремено, постоји споразум (2011) о слободној трговини између Србије и ЕФТА, који не захтева од Београда да се придружи антируским санкцијама…

* * *

У циљу политичког и економског јачања руско-српских односа, укључујући зону слободне трговине Србија – Руска Федерација – ЕАЕУ, препоручљиво је:

• проширити асортиман робе које су међусобно ослобођене дажбина по ССТ;
• обезбедити Србији преференцијалне трајне тарифе за транзит њене робе кроз Руску Федерацију / ЕАЕУ;
• одржавање повољних услова за снабдевање Србије природним гасом;
• разрадити оптималну шему за директну међусобну конверзију динара и рубље, увести узајамно корисну посебну стопу за ову конверзију (коју практикују, на пример, НРК, Белорусија, Туркменистан, Иран, Северна Кореја, Куба, Алжир , Сирија, земље АСЕАН, удружење ЦАРИЦОМ у спољној трговини са низом земаља);
• формирање мреже српских трговачких кућа у Руској Федерацији / ЕАЕУ;
• подржавају позицију Београда у оквиру Светске трговинске организације.

Дмитриј Нефедов/ФСК.РУ

Бонус видео