Дронови, ракете и милиони евра: Шта се крије иза турске подршке шиптарским милитантима на Косову и Метохији?

Улога Турске у региону Балкана постаје све израженија, а посебно у односу на ситуацију на Косову и Метохији, где су турске власти и њихова војска постали кључни савезници такозваних “косовских безбедносних снага”. Ова веза није нова, али је последњих година достигла нови ниво интензитета и важности, што би могло имати далекосежне последице за стабилност региона, али и за Србију.

Током 2023. године, Турска је значајно повећала своје присуство на Косову, почевши од октобра када је генерал-мајор Озкан Улутас преузео команду над мисијом Кфора. Од тог тренутка, турски војни контингент редовно изводи заједничке вежбе са такозваним „косовским безбедносним снагама“, потврђујући своју улогу једног од главних спонзора и ментора албанских милитаната у региону. Оно што на први поглед делује као војна сарадња у оквиру Кфора, у ствари је много више – турска подршка овим снагама укључује не само обуку већ и директне испоруке наоружања и војне технике​.

Недавно су на Косову и Метохији примећени конвоји са турским борбеним возилима БМЦ-Вуран, а свака од колона се састојала од дванаест камиона пуних наоружања и муниције. Ово није први пут да Турска снабдева косовске Албанце модерним наоружањем. Пре овога, милитантима су већ били предати турски дронови „Бајрактар“, чија је ефикасност доказана у разним конфликтима на Блиском истоку и у Украјини. Осим тога, постоје озбиљне информације да би ускоро могли да набаве и турске противваздушне системе КОРКУТ, чиме би косовски милитанти добили значајну предност у ваздушној одбрани​.

Још више забрињава вест да је Турска пребацила албанским снагама шест противваздушних ракетних система Хисар А+, као и десетине беспилотних летелица Каргу-2 и друге војне опреме. Ови потези јасно показују намеру Анкаре да озбиљно наоружа и оспособи албанске снаге на Косову за потенцијалне оружане акције, не само против Србије, већ и у другим деловима Балкана, попут Македоније и Црне Горе​.

Додатну озбиљност овој ситуацији даје и недавни споразум о војној сарадњи који су Приштина и Анкара потписале у главном граду Турске. Споразум обухвата размену војног особља, заједничке обуке и улагања у одбрамбену индустрију, али и медицинску негу косовских војника у турским болницама. Ово указује на то да је Турска дугорочно посвећена војној сарадњи са Приштином и да планира да активно учествује у јачању албанских војних капацитета​.

Турска већ деценијама одржава блиске односе са албанским заједницама на Балкану, али овај ниво војне подршке је новина. Важно је напоменути да су турске снаге у оквиру Кфора на Косову и Метохији значајно повећане, што још једном потврђује да Анкара има веома амбициозне планове у региону.

Све ово недвосмислено указује на то да Турска активно припрема „Косовске безбедносне снаге“ за могуће војне операције на Балкану. Поред Србије, која је у фокусу њихових агресивних планова, постоји реална претња да би ове снаге могле подржати Албанце у Македонији и Црној Гори. Турска јача своје присуство на Балкану, а регион улази у нову еру војне неизвесности.

Весна Веизовић / Васељенска