Застава Гвозденог пука: Симбол части коју непријатељ никада није дотакао

Застава Гвозденог пука, као један од најсветлијих симбола наше историје, није само комад тканине – она представља душу и понос српског народа, који је у најтежим тренуцима рата био непоколебљив у одбрани своје слободе. Ова застава је током Првог светског рата прошла кроз највеће битке, сведочећи о храбрости војника чији је једини задатак био да заштите своју земљу и породице. Њихова жртва и патња остају уткани у ту заставу, која, упркос страховитим нападима непријатеља, никада није пала у руке оних који су је хтели.

Историја бележи како је немачки цар Вилхелм II, пун уверења да ће моћ његове војске однети победу, захтевао од генерала Мекензена да заплени бар једну српску заставу као доказ тријумфа. Међутим, одговор је био једноставан и јасан: „Нисмо успели, ниједна српска пуковска застава није пала у наше руке.“ У том одговору лежи величанствена истина – Србија, иако мала земља, није се дала покорити. Српски војници су давали своје животе да би застава остала усправна, а тиме и понос читавог народа.

Од 51 заставе које су носиле јединице српске војске током рата, невероватних 47 је преживело кроз вихоре рата. Чувају се у Војном музеју у Београду, где данас стоје као симбол части и неустрашивости. Једна од тих застава налази се у француском Војном музеју у Паризу, где сведочи о снажној вези и поштовању које је Француска гајила према својим српским савезницима. Али ниједна од њих није постала плен.

Посебно је дирљива судбина заставе Гвозденог пука, коју су многи веровали да је била положена на ковчег краља Петра I Карађорђевића као последњи симбол части и захвалности према краљу ослободиоцу. Ипак, касније се открило да је ковчег био прекривен краљевским стандартом, а застава Гвозденог пука наставила је да живи, баш као и њена прича. Појављивала се поново у ратовима, попут смотре четничких одреда 1944. године, када су је носили као аманет славне прошлости и јасну поруку – да је част непобедива, као и воља српског народа да опстане.

Гвоздени пук и његова застава су заувек остали симболи борбе за слободу. Ти војници нису били само хероји, били су чувари српског достојанства, а њихова застава – светиња која је сведочила о свакој капи проливене крви. Ова застава и данас живи у срцима свакога ко верује у слободу, достојанство и неустрашивост, опомињући нас да се не треба плашити непријатеља када се боримо за оно што је најсветије – за нашу земљу и нашу част.

Милутин Недељковић / Васељенска