Како су захваљујући СДА кадровима Муслиманска браћа и Ал Нусра дошли у посед фабрика оружја на територији Босне и Херцеговине?

Како су захваљујући СДА кадровима Муслиманска браћа и Ал Нусра дошли у посед фабрика оружја на територији Босне и Херцеговине?

У драматичним временима када се о Великом рату прича у презенту, само две категорије људи сукобе тумачи по мери својих интереса – трговци и војне структуре. Испорука оружја у зоне борбених дејстава упркос међународним прописима у Украјину и Израел у таквим околностима се правда нужним политичким кораком.

Принцип је једноставан. Фабрике оружја које су под контролом западних структура крше властите прописе. Рецимо, са истока Европе, компатибилно оружје и потребна муниција стиже до Украјине тако што купац остави крајњу адресу на коју поруџбина иде, име крајњег корисника који заправо лагерује оружје, и након што се прикупи довољна количина- оно путује на фронт. Бугарска и Румунија, са својим НАТО складиштима, данас су најважније транзинтне зоне преко којих оружје са Балкана иде ка Украјини. Почетна тачка су Босна и Херцеговина.

УСПЕШНА ДИВЕРЗИЈА

О томе како су фабрике оружја у БиХ прешле у америчко власништво тешко се нешто може назрети из бошњачких медија. Детаљи везани за операцију контроле и промене власничке структуре пажљиво се скривају. Али, успешна финансијска диверзија коју су извели кадрови СДА у наменској индустрији експлоатише се преко сваке мере доброг укуса, па се у те сврхе јавности нуде табаци докумената који би требало да илуструју успех ове финансијске операције. Финансијска добит од послова трговине оружјем није једини разлог због кога муслиманска СДА преко својих кадрова улази у процесе преузимања фабрика оружја, што је, разумљиво, узрок америчке и западне нервозе.

Иако политика званичног Сарајева следи курс западних земаља по питању рата који се на територији Украјине води против Русије, муслиманске странке на власти имају и властиту политичку и верску агенду која подразумева подршку и достављање оружја исламистичким групама, покретима па и глобалним терористичким организацијама: Муслиманској Браћи, Ал Каиди, Ал Нусри и ИСИЛ-у. У тим пословном облигацијама, ове странке настоје да избегну ограничења и надзор Запада, али задржавају мрежу логистичких канала избегавања међународних прописа које западне земље примењују у Украјини. Након преузимања већинског пакета у Гинексу, повећан је и извоз наоружања у Украјину као и одлазак муслиманских бораца на украјински фронт. Економско и војно усклађивање интереса Кијева и исламиста у Босни омогућио је стратешки договор Ал Нусре са режимом Зеленског и последична регрутација „успаваних“ џихадиста у Европи међу којима босански муслимани чине две трећине борбених потенцијала ове терористичке организације.

ТРАНЗИЦИЈА ВЛАСНИШТА ФАБРИКА ОРУЖЈА

Именовање Кадрије Колића, већинског власника, са 51% власништва, за члана НО Унис Гинекс д.д. Горажде 2016. године и улога коју му је Влада БиХ поверила – да у Горажду штити њене интересе – послужило је као параван за транзицију власништва једне од најважнијих фабрика оружја и муниције у БиХ. Аутор ове замисли била је Странка Демократске Акције и њен ентитетски премијер Фадил Новалић, касније осуђен на трогодишњу затворску казну због малверзација око куповине респиратора из Кине. Фабрика стрељачке муниције разних па и највећих калибара, као што је НО Гинекс, постаје предмет мешетарења Колића и генерала Хајрудина Грабовица, актуелног министра за борачка питања у Влади кантона Сарајево.

То није прошло непримећено. На адресу Владе Федерације БиХ стигао је завидан број дописа из компаније наменске индустрије „Унис Гинекс“ д.д. Горажде у којима се тражи смена једног од три члана Надзорног одбора (НО)- Кадрије Колића због „незаконитог пословања и ангажмана у компанији“. У уред премијера Федерације последње такво писмо стигло је 12. јуна. Потписани деоничари у допису документују пад прихода и профитабилности, али и квалитета производа. Кадрија Колић који себе назива уваженим адвокатом, сувласник је и фирме КМ Траде и правни заступник суспендованог па у афери респиратори, на шест година затвора осуђеног, директора Федералне Управе цивилне заштите Федерације БиХ Фахрудина Солака.

КОЛИЋЕВА МРЕЖА

Подаци говоре да је Колића 2016. Влада ФБиХ, као већинског власника са 51% власништва, именовала за члана НО „Унис Гинекс“ на предлог кадровске комисије СДА. Предлагач је био потпредседник Бакира Изетбеговића и председник кадровске комисије – Асим Сарајлић.

„Гинекс“ је у то доба био кључни добављач фирме која ће касније добити сагласност за почетак производње из области наменске индустрије. Реч је о „Побједи Технолоџи“ у којој Колић има око 13,5% власништва, односно са другим сувласником његове компаније КМ Трајд, Нихадом Машићем, укупно 27 посто.

По зацртаном плану, Колић је добио Владину, односно Новалићеву сагласност да се у управу „Гинекса“ кao извршни директор именује и његов други партнер- Хасан Тафро.

Након што су у „Побједи“ најпре осигурали 47% власништа, овај тројац је у „Гинексу“ осигурао контролу пословања што је потврдило и више саговорника Инфорадара. Фактички то је значило слободу управљања производњом из групе МПИ 3 која се односи на област наменске индустрије (војне производње).

Колићу је пошло за руком да уђе у НО „Побједе“ и НО „Унис Гинекса“ д.д. Горажде, а да истовремено задржи функцију представник државног капитала, тачније Владе Федерације, што је модел непознат у демократском свету.

Почетком јула (6. јула) 2017. године „Побједа Технолоџи“ поднела је захтев за проширење делатности у области војне производње (наменске индустрије), за коју је била неопходна сагласност федералног Министарства индустрије и енергетике, Дирекције за наменску индустрију, компанија које се баве овим пословима а у већинском су власништву Владе ФБиХ (Игман Коњић и Гинекс Коњиц), те у коначници и саме Владе.

ФИРМЕ ПОД КОНТРОЛОМ СДА И ФАДИЛА НОВАЛИЋА

Захтев је послат без обавезних претходних консултација, али и без сагласности Игмана из Коњица и Исмета Бриге, саветника министра енергетике ФБиХ, који ће касније свој став по том питању платити одласком у пензију. Сам министар енергетике Нермин Џиндић није негодовао, будући да је са породицом премијера Новалића, био власник приватне фирме која је пословала са Претисом и зарађивала одлично. Као што је познато, њихова приватна фирма ТМР је годинама извлачила новац из наменске индустрије БиХ. У то вријеме ТМР је пословао с фирмом Претис д.д. која је у власништву Владе Федерације, тако да су обе фирме биле под контролом поменутог двојца.

Не треба заборавити да je Џиндић кадар СББ-a, странке Фахрудина Радончића, али да га је у прецедуру именовања предложио управо Новалић и то тако, иду тврдње запослених у „Гинексу“ и Влади Федерације, што су „затворили“ сегмет наменске индустрије. Пре њиховог доласка у Владу Федерације Новалић је био председник НО „Претиса“, а Џиндић в.д. директор исте фирме. Две седмице касније (20. јула 2017.), Влада је дала сагласност „Побједи Технолоџи“ за почетак производње из области наменске индустрије. Судећи према документацији, објашњење зашто су две најутицајније личности из Владе Федерације инсистирале на тој одлуци лежи у творници барута у Вогошћи, коју су одлуком Владе ФБиХ 2017, како је тада изјавио министар Џиндић, требало да финансирају „Гинекс“, „Игман“ и „Претис“. Међутим, он није открио да би се овим компанијама придружила и фирма ТМР, у власништву породица Новалић и Џиндић. Вредност инвестиције је била између 20 и 30 милиона КМ.

ПОСАО СА ДРОНОВИМА

Идеја је била да без одобрења Владе формирају надзорни одбор чиме би Творницу као стратешки важан пројекат ставили у приватне руке, уместо да њиме руководи држава. Протестима грађана општине Вогошћа план је стопиран и налази се на Општинском већу.

Други разлог је покретање производње беспилотних летилица о којима је са закашњењем од седам година ватрено говорио министар одбране Зукан Хелез, претећи Републици Српској. Летилице би се производиле у „Гинексу“ где би лично Новалић предложио консултанта са платом од 800.000 КМ. Занимљиво је да је пројекат замишљен без иједног стручњака-електроинжињера. Но, зато овакве летелице, такозване дронове, продаје Колићева и Машићева фирма КМ Траде.

УВОД ЗА МЕТАК ОД 9 mm

„Побједа Технолоџи“, заступана од стране Кадрије Колића и Марселија Бајрамовића, 5. октобра 2017. подноси Конкуренцијском већу БиХ захтев за покретање поступка против „Игмана д.д. Коњиц“ и Владе ФБиХ због, како је наведено, „повреде принципа слободне конкуренције“. Знајући да су шансе никакве да „Побједа“ добије спор против регулатора у производњи војне опреме (Дирекције за наменску индустрију и Владе ФБиХ), Колић се одлучује на овај потез јер је захтев Конкуренцијском већу био неопходан како би у коначници Влада дала сагласност и тиме ослабила пословање „Гинекса“ као компаније у свом власништу.

За те потребе Колић је искористио Конкуренцијско веће па повукао властити захтев; наиме, за Владу више није било препрека да „Побједи“ додели сагласност за покретање производње новог производа- метка 9 милиметара. Саветник министра Џиндића, који је шест месеци оспоравао давање сагласности, кажњен је пензијом. Истина је да je „Гинекс“ joш 2004. добио сагласност за почетак производње овог метка, као новог производа, а Стратегијом развоја друштва планирано је да производња крене до 2016. године. Међутим, то се није догодило због именовања Колића у НО 2016. те именовања Хасана Тафре, сувласника и члана НО „Побједе“ у управу „Гинекса“, као и покушаја производње барута и беспилотних летилица. Тако је Колић добио пуну контролу над ценама, технологијом и развојним плановима „Гинекса“. И то све док Тафро ужива у пензији.

АМЕРИКАНЦИ СУ ЗАКАСНИЛИ – ПОСАО ЈЕ ОБАВЉЕН

Сада Колић заступа државни капитал у „Гинексу“ – док је истовремено и сувласник друштва. Практично то значи да је свесно оштећена држава јер је евидентан пад пословних активности у последње три године. Укупан приход 2017. износио је 43 милиона КМ да би крајем 2019. пао на 32,4 милиона КМ. Добит друштва 2017. је износила 10,3 милиона КМ, а две године касније је преполовљена на 5,1 милиона КМ. Вреди нагласити: „Победа Технолоџи“ купац је „Гинексове“ робе у вредности од око 2,5 милиона КМ, и дужник, такође. На дан 31. децембар 2019. неплаћене обавезе су износиле 518.000 КМ.

Колићу није био довољан избор у НО „Гинекса“, привилеговане и посебне цене за своје приватне фирме које послују са „Гинексом“, те именовање његовог пословног партнера у Управу, већ је сам наметнуо текст конкурса за избор секретара друштва.

ОВЛАШЋЕЊА ПОД ОЗНАКОМ ТАЈНА

Наиме, члан 252. став (1) Закона о привредним друштвима, прописује да деоничар са 50% и више деоница, директор, и члан управе било којег деоничког друштва као и власник са 50% и више власништва, директор и члан управе било којег друштва са ограниченом одговорношћу, „не може бити председник и члан надзорног или управног одбора именован испред државног капитала у друштвима са учешћем државног капитала или фондовима, агенцијама, комисијама и другим правним лицима основаним од Владе Федерације или Парламента“. Исто налаже и члан 123. Статута друштва. Према овој одредби, јасно је да Колић не само да није смо бити именован за члана НО друштва „Унис Гинекс д.д.“ Горажде испред државног капитала већ није смео бити ни предложен.

Упркос свему, Влада Федерације поново даје претходну сагласност за именовање Кадрије Колића на место вршитеља дужности члана НО „Гинекса“ испред државног капитала (објављено у Службеним новинама ФБиХ број 19/20, страна 18). Скупштина друштва у време пандемије, 28. априла, доноси одлуку о његовом избору и именовању у НО друштва: док је обавештење објављено у „Дневном авазу“ две седмице раније. Истовремено, ни Колић а ни тадашњи премијер Новалић нису одговорили на питања стварних овлашћења над „Гинексом“. За праве одговоре у јавности сада је касно. Муслиманска браћа, Ал Каида, Ал Нусра и ИСИЛ већ имају своју фабрику оружја у Европи.

Џевад Галијашевић / eagleeyeexplore