Затворска голгота Радована Караџића

Затворска голгота Радована Караџића.

Да ли је ико, икада и било где на свету био под тако језивом тортуром затворске управе као што је Радован Караџић у казамату Уједињеног Краљевства, на пустом острву Вајт.

И да којим случајем јесте, однекуд би ударило звоно на узбуну. Барем једно звоно. Неко би подигао луч из свеопштег мрака такозваних бораца за људска права који се залажу чак и за удобан живот смрдљивих буба (грета), шарених штакора и осветлио тунел казамата у коме затвореник нестане у трену. И то из ћелије у којој робија доживотну казну. Неко би упитао: шта се то дешава са осуђеником без обзира за које је дело и када осуђен?

У том тунелу свакојаких огледа који су до сада у низу, небројено пута примењени на првом председнику и оснивачу жилаве Републике Српске током трогодишњег утамничења, он је под ко зна каквим околностима, насилно изведен из ћелије и, како је процурило иза зидина затвора, насилно одведен у болничку постељу. Тамо је, наводно, био под медицинским надзором, подвргнут такође насилно разним лекарским прегледима, а да прије тога породици није ни наговестио да му је одавно нарушено здравље изненада толико погоршано да би се управа казамата баш нагло забринула за његов живот.

Када је враћен у ћелију, у телефону није било картице, па је био лишен и могућности да се јави узнемиреној породици. Њихова брига и страх због којих је Караџићева ћерка Соња алармирала јавност утолико су оправданији, јер најновије мистериозне “мере” затворске управе једног од најозлоглашенијег казамата на планети (Гвантанамо је одавно закатанчен) нису слутиле на добро.

Шта су киднаповањем Радована, присилним и дуготрајним “лекарским прегледима”, желели да постигну ужасни кључари тешких капија Албана? Шта ли су смислили послије небројених “тактичких вежби” на сламању најпознатијег роба? Снује ли се то нешто у главама осветника који су физички поломили ребра и раме затворенику, а да га нису духовно сломили. Затворска управа, очигледно, режира језиви филм страве.

Радованов адвокат Петронијевић у две речи јавности је приближио агонију: “Бојим се!”

Мало ко не слути најгоре – од нежељеног исхода по живот осуђеника везаних руку и ногу. И затворених уста.

Милена Марковић/Катера.Њуз

Бонус видео