Како су муслиманске обавештајне структуре омогућиле да процес против Милорада Додика води жена одговорна за покољ српских цивила?

Како су муслиманске обавештајне структуре, упадом у ЦМС (Content Management System), омогућиле да процес против Милорада Додика води жена одговорна за покољ српских цивила?

Ништа ефектније није демантовало заблуду да се на кривим, законским темељима може изградити стабилан кривично-правни процес од главне расправе одржане 9. октобра у склопу тзв. „Суђења Милораду Додику и Милошу Лукићу“. Сена Узуновић, судија Суда БиХ са богатом ратном биографијом, до те мере је управљањем процесним радњама уз доношење бројних процесних решења обесмислила сваку идеју о независној законској власти да је чак и провала беса након само једне, не толико значајне интервенције адвоката одбране Милорада Додика, пропраћена подсмехом у судници.

ПОД КОНТРОЛОМ ПАРАСТРУКУРА

Пуна врећа оправданих разлога да одбрана затражи њено изузеће. Међутим, након само два дана донета је одлука о одбацивању овог захтева – експресно и без ваљаног образложења. Да би разумели овај правни циркус у којем у предмету против Додика одлучују и поступају само муслимани Бошњаци (Недим Ћосић, Јасмина Ћосић Дедовић, Мирсад Стрика, Сена Узуновић), те в.д. председница суда, такође муслиманка Минка Крехо, као и механизам ко и како бира судије и формира судско веће требали бисмо декодирати ЦМС. За оне неупућене то је компјутерска апликација која прати активности тужилаца и судија, те им додељује предмете у складу са редоследом и бројем преузетих обавеза, односно, предмета. Наиме, ЦМС (Content Management System) представља систем динамичког управљања ресурсима и садржајем свих података о активностима у правосуђу. Реч је о анационалној и изванверској, компјутерској апликацији која омогућава објављивање, организовање и измену садржаја путем корисничког интерефејса. Утисак је да апликација не трпи нерегуларности, али шта се дешава када овакав систем по своју контролу ставе муслиманске параобавештајне структуре?

АКЦИЈА „КОДЕКС“

Одговор је понудило рочиште по предмету против Додика. Алпликација је постала бошњачки судски алат који циљано одређује ко ће у којем предмету бити поступајући тужилац или судија како би се остварила пуна контрола над свим судским поступциа. Сви важни предмети, потпуно незаконито су усмеравани и додељивани тужиоцима и судијама који ће своје одлуке и пресуде ускладити са америчким али и чаршијским, верским интересима. Коначно, то је и разлог проширене, кривичне истраге против суспендованог а затим и ухапшеног председника Суда БиХ Ранка Дебевеца. Наиме, када су припадници Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) извршили претрес Система за аутоматско управљање предметима у судовима (ЦМС), везано за предмете Суда БиХ, потврђено је да у систему правосуђа БиХ постоје бројне нерегуларности. Тада је, у склопу акције „Кодекс“, СИПА ушетала у просторије Високог судског и тужилачког већа БиХ и обавила претрес сервера ЦМС-а Суда БиХ, због постојања основане сумње у злоупотребе приликом доделе предмета у рад судијама. Истрага је утврдила начин на који је осумњичени Дебевец, тадашњи председник Суда, намештао предмете кроз ЦМС систем и бирао чланове судских већа.

ОТКЉУЧАВАЊЕ ПОДАТАКА

Проширена истрага накратко је „одложила“ подизање оптужнице против Дебевеца, и спасила, помагаче и извршиоце злоупотреба у самом Тужилаштву БиХ и Суду БиХ. Занимљиво да се Тужилаштво БиХ огласило признањем да јесу намештани судски поступци и судска већа, откривајући како су вршене пресигнације и према чијем налогу. Признање је било изнуђено јер је СИПА успела да „откључа“ све податке из сервера ЦМС-а и добије потврду да су многе пресигнације вршене мимо налога Комисије Суда, што и јесте спорно. Ово је нова, отежавајућа околност за Дебевца. „Откључавање“ ЦМС-а је забрињавајући сигнал за све судије које су учествовале у томе. Испитује се и улога појединаца из ВСТВ-а БиХ, тачније, разокрива како је Дебевец, челни човек најзначајније правосудне институције у држави, намештао чланове судских већа и судије по свом избору. Наравно, Високо судско и тужилачко веће, где СИПА врши претрес, у саопштењу, а скидајући одговорност са себе, како то обично и раде, напомиње се овај претрес не односи на целокупан систем, већ искључиво на, како је наведено, Суд БиХ. То значи да грађани БиХ могу одахнути, јер са Тужилаштвом БиХ нема проблема у вези ЦМС-а.

На жалост, монтирани судско – верски процес који се води против председника Републике Српске Додика открива да је и то ноторна лаж, обзиром на „случајан“ избор Бошњака и муслимана Недима Ћосића на место поступајућег тужиоца у предмету, и то након што је бивша, главна тужитељка Гордана Тадић завршила на црној листи САД, управо због наводних, злоупотреби ЦМС система.

БАНДЕ ШТИТЕ, ДОДИКУ СУДЕ

Политичко Сарајево на себе преузима одговорност за судбину мира у региону али и односе међу народима: Хрватима намећу представнике, а Србима суде. Сам Милорад Додик је стара мета и Американаца и политичког Сарајева кога чине следбеници Алије Изетбеговића и Муслиманске браће. Штите терористичке банде, али суде Додику. Чудна нека логика.

Ово суђење нуди нове подстицаје за размишљање зашто су земље Колективног запада препознале радикални ислам као партнера на Балкану и да ли у том кључу треба разумети чињеницу да је управо њима поверена окупација свих државних институција у Босни и Херцеговини. Даље, да ли је прећутни пристанак на инфилтрирање исламиста у одбрамбене, обавештајно-безбедносне и правосудне структуре само трампа за отварање врата Европске Уније.

Друго, не збуњује ли европску демократску јавност то што је Кривични закон Босни и Херцеговини наметнуо Кристијан Шмит, Немац, са циљем елиминације легално изабраног председника РС, Србина Милорада Додика. Како то да се чувари западних вредности не запитају зашто овај дискриминаторски, „октроисани закон“ проводе муслимани, прецизније жена, официр, Сена Узуновић, помоћник команданта у муслиманској војсци?

РАТНИ САБОРЦИ, СУДИЈА И ДАИЈА

Процес у Сарајеву више подсећа на стрељачки строј него на суђење. После ликвидације Додика, на реду је поништавање Републике Српске а затим и окончање варљивог мира у БиХ. У времену општег рата, зашто и Сарајево не би имало свој локални сукоб? Како другачије објаснити ову озбиљну и врло ризичну харангу неуставног, криминалног Суда БиХ против председника Републике Српске Милорада Додика. Иако је акција иницирана споља, војно-обавештајне структуре у државним институцијама БиХ давале су свој лични допринос, огорчене чињеницом да Додик никад није дозволио Западу да Србе третира као понизни и уцењени народ, на начин на који је третирао Бошњаке, нити да Републици Српској узурпира и поништи државотворна права – изборена у рату, а потврђена у миру.

Само захваљујући односу западних влада (Американаца и Британаца) према исламском радикализму, јавну сцену су окупирали бивши команданти и помоћници, попут Сене Узуновић, затим лажни Европљани, вехабије, и неке „нове“ примитивне хоџе. Сви они скупа, логичан су, радикални и неонацистички изданак једне верске заједнице која је не тако давно славила Павелића, и Хитлера, те облачила младиће у нацистичке униформе Тринаесте СС „Брдске дивизије“ „Ханџар“ и потоњег Одреда ел муџахедин. Уколико се неко усуди да упозори на нужност денацификације Босне- то се, не случајно, третира као исламофобија.

Да ли се исламофобичности може приписати чињеница да утицајни „даија“ Муслиманске браће Незим Халиловић који на хутбама у саудијској, вехабијској џамији Краљ Фахд, у срцу муслиманског Сарајева другује са Сеном Узуновић, са којом је као командант Специјалне јединице и Четврте муслиманске бригаде Коњиц, у истом строју, као брат и саборац, јуришао на Србе и Хрвате у Коњицу? Својим „братским акцијама“ овај довјац, организатор мучења у логорима Спортске дворане Коњиц, Челебића и Тарчина – успео је преполовити становништво Коњица.

СЕНИН ФРОНТ

За то време, западни представници у БиХ, дипломатски и обавештајни чиновници уочавају да отпор њиховој геополитичкој пешадији расте и да је у свести Срба, Хрвата и неких Бошњака сазрела мисао да не постоји ниједан рационални разлог да се земља гура у рат. А према доступним документима рат има свој фронт и у Суду БиХ у којем ратну заставу диже судија Суда БиХ Сена Узуновић, бивша припадница Изетбеговићеве Армије РБиХ, у 45. брдској бригади из Неретвице, помоћник команданта за правне послове. Ратна прошлост Сене евидентирана је и у Записнику о узимању изјаве Тулић Хусније 1993. године, који се водио као “ Војна тајна и Строго тајно” од 03.06.1993. под редним бројем 05-11. 6/93. Међу присутнима су били давалац изјаве Тулић Хуснија, затим Маџак Шорик, испред органа безбедности, и Узуновић Сена, помоћник команданта за правне послове. Накнадно је Алијин официр, Сена Узуновић прошла све западне брифинге и семинаре, а од 1998. до 2001. године и положаје у државној структури- најпре је у мандату премијера Федерације БиХ Едхема Бичакчића (потпредседника СДА) обављала дужност заменика министра финансија за правне и опште послове у Министарству финансија да би аванзовала на место саветника за правне послове у кабинету потпредседника Владе.

БАКЉА У ТАМНИЦИ НАРОДА

Од 2001. до 2003. године Сена Узуновић је радила као судија Општинског суда у Сарајеву, а од 2003. до 2007. године као тужитељ у Кантоналном тужилаштву у Сарајеву – Одељење за привредни криминал и корупцију. Одлуком Високог судског и тужитељског већа БиХ у јануару 2007. именована је за тужиоца Тужилаштва БиХ, а почетком 2009. године за заменицу начелника Посебног одељења за организовани криминал, привредни криминал и корупцију. За судију Суда Босне и Херцеговине именована је 7. августа 2022. године. Без срама и стида, преузела је суђење у поступку против председника Републике Српске Милорада Додика уместо судије Мирсада Стрике.

Додиков живот, као и његова људска и политичка судбина постали су важно поприште борбе добра и зла, борбе појединца са глобалне периферије на великим теренима империјалног зла, цивилизацијске мржње и поделе. Не чуди што је процес против њега постао топ тема у преосталим слободним медијима Европе. Гледана из тамнице народа, што је ређе, злато јаче сија. Ако једа човек сме да каже „не“ поробитељима Европе, зашто то сутра не би могли поновити и читави народи?

Џевад Галијашевић / eagleeyeexplore