Ја, Ф-Дијагноза, или како сам постала национална појава

Добро јутро, Србијо! Док ви још мрмљате по креветима и размишљате да ли да уопште устанете, јер живите обичан сиротињски живот и ваше жене нису некрунисане краљице, ја сам већ у пуној снази. Прво тренинг – не онај као што ви мислите, за спорт и здравље – већ онај за позирање.

Јер, знате, тренинг је суштински део мог живота. Док облизујем своје допуњене усне и гужвам своје лажне и полепљене трепавице, сви ме гледају. Наравно да ме гледају, коме другоме би се дивили? Зато и радим ово – не за себе, не, него за вас који у мене гледате као у икону.

Ја сам ваша нова светитељка, ваш узор на Инстаграму и телевизији. Ја сам узгред и велика верница, пре него што ступим у сексуалне односе у талету ноћног клуба ја замолим Светитеља да ми то благослови, иначе имам свог омиљеног који је оно баш популаран као и ја, и манастир свој омиљени, а у којем се „тагујем“ на мрежама и који је најпопуларнији, наравно после моје омиљене телевизијске куће. Светитељу пишем побожне речи у првом лицу на Инстаграму, а потписујем му је са „твоја мала“, јер армија мојих фанова то воли.

Моје самопоуздање је толико надувано да би му и моје силиконом напуњене усне позавиделе. Али, нека се зна – ја сам, наравно, природна лепотица. Како другачије? Ово што видите је резултат дугог рада, од оних дана када сам у кинеским радњама куповала косу у праменовима, до данас, када ми знаменити београдски фризери пишу поруке у пола ноћи, молећи ме да их тагујем у својим објавама.

И, ту је он – мој партнер. Моја снага, мој ‘јунак’, који у својој ролекс уметничкој креацији дели честитке за Божић, али онај у мају. Шармантно, зар не? Па, није ли он прави пример мушке елеганције? Обукао је скупе ципеле са каубојским штиклом, има кошуљу отворену до трећег дугмета (златан ланчић обавезан), и стално ми говори како ће ускоро покренути нови бизнис – ваљда ће бити нешто између нафте и фризераја, купио ми је и кућу, али то сам ја својим радом заслужила, јер пуно вредим.

Знате, пореде ме са Мерлин Монро, и то с правом. Па, она ми виси у соби као подсетник на све што јесам, или што бих требала бити. Највећа историјска личност за коју сам чула, мислим и њу сам могла да видим код истих оних кинеза на постеру, али и на телевизији, ма довољно је! Ја сам јако школована. Мерлин је у односу на мене аматерка. Док је она само глумила глупост, ја живим ту улогу сваког дана.

И немојте се заваравати, ако сте ме помешали са неком водитељком са националне ферквенције, јер ја нисам само она, ја могу бити било где. Ја сам ту и у скупштини, седим у оној клупи коју сте мислили да заузима неко са дипломом или неко кога ви гласате. Не, нисам било ко, ја сам тамо због својих квалификација, због свог магичног изгледа и „правих“ веза. Понекад ми буде тешко да разумем шта се дешава око мене, али то није важно. Важно је да камере сниме мој најбољи угао, да сам у правом кадру, и да сви виде торбу коју сам управо купила. Док се ви трудите да разумете шта се дешава у нашој држави, ја то све већ знам и ту сам да се сликам за Инстаграм. Немојте мислити да ме можете лако препознати на улици, јер ја сам свуда. Можда сам она девојка која седи за столом у канцеларији поред ваше, само ме још увек није снимила камера, или нисам добила свој тренутак у центру пажње и свој термнин код хирурга.

А сада о најбитнијем – новцу. Новац је моја религија, мој смисао живота, мој оклоп против реалности. Ја сам једина особа коју познајем која успева да истовремено држи торбу од 5.000 евра и да говори како је све што имам „крваво зарађено“. Истина, је ситне душе, да нисам ја зарадила ни динар, али само ви покушајте да успете у ономе у чему сам ја успела.

Ја сам нова „српска икона“, феминистичка револуција коју нико није тражио. Понекад ме можете наћи у позоришту – али не на сцени, него у публици, тражим некога ко би ме препознао. Мој партнер и ја – господа са дна каце – доминирамо у друштву. Ми смо пример младима који гледају ТВ и друштвене мреже и маштају о животу без рада, али са пуно кеша.

Моја естетика? Па, како вам се чини – као да ме је неко саставио на траци за производњу пластичних лутки, али нека кинеска масовна производња, па све помало лоше уграђено. Усне су као код насуканог сома капиталца, рибе која је управо изашла на суво. А коса, од како се знаменити београдски фризери баве њоме све више косе има у мојим уметцима. Али ко броји? Превише је оних који су заузети бројањем мојих лајкова и пратилаца.

Ја сам феномен. Ја сам Ф-дијагноза. Узмите ме озбиљно или не, свеједно ћу бити у вашем телевизору и на вашем Инстаграму. Ширим се брже од сваке епидемије, и најбоље од свега? Заразна сам.

Софија Марић / Васељенска