У чему су земље БРИКС-а супериорније у односу на земље „Велике седморке“

У уторак у Казању почиње самит БРИКС -а, који ће трајати три дана и угостиће представнике из 34 државе. Укупни БДП земаља БРИКС-а премашио је 60 трилиона долара, што је више од показатеља земаља Г7. Зашто је “златна милијарда” толико изгубила предност и сада уступа економско вођство својим ривалима?

Улога земаља БРИКС-а у светској економији значајно је порасла и наставља да расте. Према резултатима 2023. године, удео БРИКС-а у глобалној економији порастао је са 31% на 35%. У 2024. години удео земаља чланица у светском БДП-у по паритету куповне моћи (ППМ) достићи ће рекордних 36,7% у поређењу са земљама Г7, где овај показатељ износи 29,6%, изјавио је министар финансија РФ Антон Силуанов.

Укупни БДП, према речима Владимира Путина, износи више од 60 трилиона долара и премашује БДП земаља Г7, при чему ће се овај јаз неизбежно повећавати. Укупни БДП земаља Г7 у 2023. години процењен је на 46,3 трилиона долара. Просечна стопа раста економија БРИКС-а у новом саставу износиће 4,4% годишње, у поређењу са светским просеком од 3,2%, напоменуо је Силуанов. Насупрот томе, раст земаља “Велике седморке” износиће свега 1,7%.

„Земље које припадају нашем савезу заправо су покретачи глобалног економског раста. И управо ће се у БРИКС-у у догледној будућности генерисати главни раст светског БДП-а“, истакао је Путин.

Традиционални чланови БРИКС-а су Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. Међутим, 1. јануара 2024. године нове земље — Египат, Иран, Етиопија, УАЕ и Саудијска Арабија — званично су постале чланице.

Према речима Силуанова, време је да се промени облик светског финансијског система, а он се нада да ће то бити остварено у наредних пет година.

„Земље БРИКС-а бележе веома висок раст од 2015. године, а 2022. године су по први пут надмашиле земље Г7 по обиму БДП-а“, каже Сергеј Маргулис, предавач на катедри за међународну политику и регионалне студије ИОН-а на Председничкој академији. Економски раст омогућава земљама чланицама да делују самостално, без ослањања на земље колективног Запада, додаје Андреј Стољаров, доцент на катедри за инфраструктуру финансијских тржишта ВШЕ.

Земље БРИКС-а имају низ предности у односу на “Велику седморку”. Прво, БРИКС представља огромно тржиште јер је популација земаља БРИКС-а више од три пута већа од становништва земаља Г7. „Висок удео сиромашног становништва у земљама БРИКС-а управо ствара потенцијал за даљи раст економија и потрошачког тржишта“, каже Александар Потавин, аналитичар ФГ „Финам“.

Друго, БРИКС обухвата земље са богатом ресурсном базом. „Ниједна од земаља ‘Велике седморке’ нема обилне природне ресурсе, што је велики проблем за њих. Ове земље су дуго опстајале углавном захваљујући развијеном сектору услуга, а не стварној производњи, за коју су потребни добри ресурси“, објашњава Маргулис.

Док земље БРИКС-а обилују природним ресурсима, и то не само нафтом и гасом.

„БРИКС поседује око 49% светских залиха нафте и гаса. Овај савез држи 80% светских залиха алуминијума. Захваљујући Кини, ова унија је водећа по залихама ретких метала, као и по производњи литијума и других потребних елемената за развој високотехнолошке производње“, наводи Екатерина Новикова, доцент на катедри за економску теорију РЕУ „Плеханов“.

Русија, поред ресурса, нуди земљама БРИКС-а и неопходне логистичке путеве за повољнију трговинску сарадњу, додаје експерт.

„Свака земља има своје предности. Тако је Кина створила светску фабрику, укључивши се у глобалне производне ланце, Индија је највећа земља по броју становника са растућом популацијом, Русија и Саудијска Арабија су земље са великим количинама природних ресурса, а Бразил је највећа земља Латинске Америке“, каже Стољаров.

Велики број становника подразумева и већу потрошњу производа и енергије. Није изненађујуће што ове земље  производе више од 74% више енергије него земље Г7, а површина обрадивог земљишта у земљама БРИКС-а више је него двоструко већа од површине пашњака у Г7, истиче Потавин.

Поред тога, Индија, а у мањој мери и Кина, имају користи од могућности коришћења јефтине радне снаге, што је такође значајна предност која омогућава брзо повећање производње, додаје Маргулис.

На крају,  имају богате људске ресурсе, који можда нису најквалитетнији у погледу образовања и других компоненти, али су бројчано већи од ресурса земаља Г7, закључује Маргулис.

У условима покушаја изолације Русије, земље БРИКС-а омогућавају нашој земљи да не осети потпуну политичку и економску изолацију, помажући у преусмеравању извозних токова заобилазећи Европу, каже Стољаров.

Ипак, ове земље  имају и своје слабости које је потребно ојачати.

„БРИКС нема нормалну институционализацију, односно још увек није прерастао у пуну међународну организацију. Понекад се чак не може са сигурношћу рећи да ли је нека земља чланица. Потребно је прећи на нови ниво и дубину сарадње унутар савеза. Тада ће бити лакше продубити ниво финансијске сарадње и створити потпуну независну платни систем БРИКС-а“, сматра Маргулис.

„Тренутно је БРИКС веома аморфна политичка формација. Осим скраћенице, земље БРИКС-а обједињује то што, као велики економски и политички играчи у свету, не добијају улогу која им одговара у доношењу глобалних политичких одлука“, примећује Потавин.

Осим тога, постоје унутрашње противречности унутар савеза. „Да би БРИКС престао да буде само скраћеница, потребно је створити неке реалне економске институције. У почетној фази, то би могла бити алтернативна западној платна трансгранична инфраструктура“, закључује саговорник.

Русија, као најзаинтересованија земља, промовише идеју о стварању алтернативног платног система БРИКС-а као противтежу западном систему, који доминира светском трговином и може искључити непожељне земље. Пример Русије у том смислу је показатељан, јер помаже и другим чланицама  да схвате потребу за стварањем независног финансијског система.

Олга Самофалова