Маркус Бухајт: Немци највише замерају семафор коалицији због миграционе политике, деиндустријализације и претеране помоћи Украјини

Шта немачки грађани највише замерају семафор коалицији – деиндустријализацију, помоћ Украјини или миграциону политику?

Велико незадовољство пољопривредника крајем 2023. покренуло је низ демонстрација широм земље. Влада је тада захваљујући пропагандној машинерији успела да скрене пажњу јавности и релативизује ове протесте. Надам се да ће се и друге интересне групе коначно супротставити апсурдној политици семафор коалиције и стати у снажнију одрану грађанских права. Политички естаблишмент ће то вероватно поново назвати екстремизмом. Ја то називам демократским учешћем, каже у разговору за наш портал члан Алтернативе за Немачку (АфД), посланик у Европском парламенту, координатор Комисије за спољну трговину и члан делегације у Евро-Латиноамеричкој парламентарној скупштини.

Шта су показали избори у три немачке покрајине- да ли негирање резултата најјаче странке- уједно и делегитимисање бирача као носиоца суверене власти?

Недавни државни избори у Тирингији, Саксонији и Бранденбургу јасно су показали да све више људи у Немачкој жели фундаменталне промене у политици. Ипак, старе странке, стварајући апсурдне коалиције, покушавају да искључе АфД из учешћа у власти, па чак и са важних парламентарних функција. Не постоји аргументована поставка која би ово могла оправдати. Уместо тога, овакви потези бацају значајно светло на разумевање демократије од стране старих странака, и на то колико оне заиста поштују вољу бирача.

Шеф огранка АфД у Тиргинији, коалицији на власти се обратио речима: На претпрошлим изборима смо имали 12, на прошлим 23, сада 33 процената гласова. До када планирате да играте ову игру? Да ли се са рушењем горње границе завршава и игра елиминисања АфД из коалиционих савеза?

Прва важна препрека је постизање блокирајуће мањине ( број неопходних гласова да би се спречила нека одлука, прим.прев.) у што већем броју парламената. Тада старе странке неће моћи да избегну разговоре са АфД-ом и компромисе. То је већ одавно случај на локалном нивоу. Недавно је, на пример, у Бауцену изабран човек АфД са двадесетак гласова више него што има чланова тамошње посланичке групе АфД.

Избори су били су и својеврсни референдум за и против Русије, за и против руског гаса, односно за и против деиндустријализације земље. Како објашњавате чињеницу да воља народа и потези власти уопште нису у коалицији?

По мом мишљењу, ови избори нису били искључиво питање за или против Русије. Политички изазвана деиндустријализација свакако је била један од фактора који су утицали на изборе. Већина људи у Немачкој је забринута због инфлације и пратећег раста трошкова живота, масовне имиграције, сиромаштва и тако даље. Страх од војних сукоба такође игра улогу. Све у свему, ради се о све очигледнијој погрешној политици, која се креће од масовне имиграције до апсурдне енергетске и транспортне политике до идеолошких пројеката као што је промоција џендер идеологије, што такође многи одбацују. АфД је једина странка која излази са оправданим критикама, има чврсте аргументе за њих, и нуди решења. Очигледно све више бирача то цени.

Коју цену Немачка плаћа нерационалним односом према украјинском сукобу?

Не бих описао немачки спољнополитички курс као ирационалан, али бих га свакако назвао погрешним. Немачка је један од губитника санкција. Представници Немачке, укључујући и немачког министра спољних послова, више пута су реторички подстицали сукоб. Било би мудрије тежити успостављању мира.

Избори не само у Немачкој већ и у Аустрији показују снажан заокрет надесно. Колико дуго се та чињеница може игнорисати?

Бојим се да ће етаблиране странке и већина левичарских новинара покушати да игноришу ову чињеницу што је дуже могуће. У неким земљама, међутим, већ постоје попуштања по питању миграционе политике. На пример, Холандија се залаже за већу депортацију, Данска је такође променила миграциону политику, а Пољска чак жели да је потпуно блокира. Ако ова политика превлада у већини европских земаља, то ће имати утицаја и на друге земље.

АфД је у ЕП део колације која се залаже за очување националних вредности, суверенитета, новог модела ЕУ. Да ли су ваши гласови усамљени?

Наравно, ефикасније је радити у великим групама. Али чак и као релативно мала група, имамо бројне могућности да ефикасно интервенишемо у процес политичког доношења одлука. Желимо мање права за Брисел, а више за националне државе. Радимо на томе.

Пред којим задацима се налази АфД?

По мом мишљењу, један од најважнијих изазова пред нама је стварање стабилне контра-јавности. Само тако ћемо моћи да се ефикасно супротставимо нападима политичког естаблишмента и његове медијске мреже. Морамо осигурати да грађани буду упознати са нашим позицијима из прве руке, и поштено, а не кроз манипулативни филтер системских медија.

Наташа Јовановић / eagleeyeexplore