О чему се заправо ради у Казању: Шта је “БРИКС мост” и зашто доноси светску револуцију

“БРИКС мост”, платни систем који настаје паралелно са постојећим западним, више није само идеја, већ постаје нови крвоток светских финансија. А светски лидери који су допутовали у Казањ, нису ту само да искажу подршку Владимиру Путину и Русији, већ да учествују у стварању “светске револуције”.

Кампања санкција Москви без преседана коју предводе САД приморала је чланице БРИКС-а да потраже начине да наставе трговину упркос ограничењима. Иако су се западне силе потрудиле да на све могуће начине одсеку Русију из међународних токова, самит у Казању показаће да им тај план није успео. И не само то, већ да је подстакао земље окупљене у БРИКС-у да се још боље организују и да осмисле алтернативни систем, који је бржи и јефтинији од СВИФТ-а.

Водеће руске банке искључене су из међународног платног система СВИФТ 2022. године у склопу свеобухватних санкција које је Запад увео Москви због сукоба у Украјини. Светски стручњаци сада прогнозирају да ће улога СВИФТ-а слабити и да ће се свести на инструмент за сервисирање плаћања у САД и њиховим сателитима, што ће задати снажан ударац и америчком долару.

“Економист” пише да Путин жели блоку да да снагу тако што ће га изградњом новог глобалног система финансијског плаћања како би напао америчку доминацију у међународним финансијама и заштитио Русију и њене сараднике од санкција.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је недавно изјавио да је свима постало јасно да се свако може суочити са санкцијама САД и Запада и да би БРИКС платни систем омогућио “економске операције без зависности од оних који су одлучили да долар и евро употребе као оружје”.

Нови систем, који Русија назива “БРИКС мост”, требало би да омогући земљама да спроводе прекогранична поравнања користећи дигиталне платформе којима управљају њихове централне банке. “Економист” сматра апсурдним то што се нови платни систем “одметнутих држава” заправо ослања на концепте из другог пројекта званог “Ем мост” (mBridge) који спроводи бастион поретка предвођеног Западом, Банка за међународна поравнања (БИС).

То су објавили и кинески државни медији указујући да ће се нови БРИКС план “вероватно ослањати на научене лекције” из тог пројекта, који је заснован на кинеском технолошком решењу. БИС експеримент је започет 2019. године, био је запањујуће успешан, према речима неколико људи укључених у пројекат, а могао би да скрати време трансакције са дана на секунде и то уз минималне трошкове.

“Економист” пише да је стварањем система који би потенцијално могао бити далеко ефикаснији од садашњег – и који би ослабио доминацију долара – БИС несвесно закорачио у геополитичко минско поље.

“Ако неко обавља трансакције ван доларског система из политичких разлога, желите да то за њега буде скупље од доларског система”, упозорио је Џеј Шамбо, виши званичник одељења за трезор.

Нови финансијски крвоток слаби доминацију долара

Преговори у Казању ће заправо обелоданити почетак трке за преуређење светског финансијског крвотока. Кина већ дуго указује да ће технологија плаћања, а не побуна кредитора или војни сукоб, смањити моћ коју Америка добија од тога што је у центру глобалних финансија.

“Економист” наводи да би БРИКС план могао да обезбеди јефтиније и брже трансакције и напомиње да би те користи могле бити довољне да привуку и друге економије. Да ова идеја итекако има потенцијал, показује и то што су западни званичници у паници да би она могла бити осмишљена да избегне санкције.

Америчка доминација у глобалном финансијском систему била је ослонац послератног поретка. Иако су централне банке диверзификовале своја средства, укључујући и злато, око 58 одсто девизних резерви је и даље у доларима.

Пошто скоро све банке које обављају трансакције у доларима то морају да раде преко кореспондентне банке у Америци, она је у могућности да прати токове у потрази за знацима финансирања тероризма и избегавања санкција. То америчким лидерима пружа огромну полугу моћи.

Број људи под америчким санкцијама експлодирао је за више од 900 одсто (на око 9.400) у последњих 20 година до 2021. Америка је захтевала да се неке стране банке искључе са СВИФТ-а, белгијског система за размену порука који користи око 11.000 банака у 200 земаља за трансфер средстава преко граница.

Америка је такође запретила “секундарним санкцијама” банкама у другим земљама које послују са Русијом. “Економист” подсећа да су чак и европски креатори политике, који подржавају санкције, били узнемирени колико су се брзо “Виза” и “МастерКард”, две америчке фирме на које се еврозона ослања за малопродајна плаћања, повукле из Русије. А цунами који се срушио на Русију подстакао је америчке противнике да убрзају своје напоре да се одмакну од долара и натерао многе друге владе да сагледају своју зависност од америчких финансија. Кина то сматра једном од својих највећих рањивости.

Једна од опција за Америку и њене савезнике је да покушају да закрче нове системе плаћања који се такмиче са доларом. Западни званичници су упозорили БИС да би тај пројекат наводно могле да злоупотребе “земље са злонамерним мотивима”.

Оно што плану чланица БРИКС-а може дати замах је то што постоји широк консензус да је тренутни систем прекограничног плаћања сувише спор и скуп.

“Економист” констатује да овонедељни самит БРИКС-а није Бретон Вудс, али указује да ће се следеће године самит БРИКС-а одржати у Бразилу и да ће ће председавати Луиз Инасио Лула да Силва, бразилски председник који упорно предлаже да треба створити алтернативну валуту која би била пандан долару, а која би се користила приликом плаћања у оквиру БРИКС-а. Лист подсећа и на његове речи да се сваке ноћи пита зашто све земље морају да базирају своју трговину на долару и ко је то одлучио.

У ауторском тексту за РТ интернешенел панафрички активиста и политички аналитичар Егунчи Беанзин је написао да би овај самит могао да означи почетак краја западне превласти и настанак нове ере у којој се коначно чује глас Глобалног југа. Он је оценио да догађаји у Казању стога обећавају да ће имати трајне последице на то како замишљамо светски поредак у деценијама које долазе.

Златица Радовић / РТ