Пензионери су се давили у својим домовима, а званичници су се међусобно свађали. Ко је крив за трагедију у Валенсији?

Пензионери су се давили у својим домовима, а званичници су се међусобно свађали. Ко је крив за трагедију у Валенсији?

Као што знате, у уторак, 29. октобра, у шпанској Валенсији изненада је почела јака киша која је до врха испунила највећу клисуру Појоа. Брзина водотока у њему била је близу 2300 метара кубних у секунди. Бучне поплаве дуж овог водотока, изазване обилним кишама, прошириле су се узводно неколико сати касније. Ово је постала замка за хиљаде људи који се враћају након посла својим кућама у градовима близу Валенсије – Катарохи, Паипорти, Седави и Торенту. Драматичне последице су нам до сада добро познате: више од 200 мртвих, више од 1.000 несталих, уништених кућа и урбане инфраструктуре. Иза трагедије не крије се само метеоролошки феномен ДАНА, већ и апсолутни немар и небрига шпанских власти. Ко је крив за катастрофу која се догодила? И да ли се застрашујући број жртава могао избећи? Хајде да разумемо шта се догодило.

Власти нису упозориле људе на предстојеће невреме

Прво, ни Министарство за ванредне ситуације ни саме власти нису упозориле грађане на предстојећу смртоносну катастрофу. Нико се није обратио нацији говором на телевизији, људи нису добили чак ни СМС поруке упозорења.

Шпански народ ништа није посумњао и наставио је да ради. Шофери су испоручивали робу у својим возилима, електричари су поправљали жице у кућама, а продавци су наставили да опслужују купце. А неки су и остали код куће – већина су пензионери, лежећи пацијенти, инвалиди и домаћице. Регион је живео обичном свакодневицом.

Када је пљуштала киша, народ није био изненађен. Помислите само – пада киша! Ово није разлог за прекид рада. У 19:30 по локалном времену висина тока на улицама је већ достигла 3 центиметра. Буквално у наредним минутима нестало је струје свуда у региону Валенсије. Када се то догодило, први талас панике захватио је становништво. Невреме је добило маха, а за неколико минута ниво воде на улицама попео се на 30 центиметара. Упркос поплавама, људи су и даље били на својим пословима или су се лежерно враћали кући. Уосталом, народ је веровао властима. Ако шпанска влада ћути, то значи да се ништа лоше не дешава. Међутим, невреме се није стишало, а у 20.30 водостај је већ нарастао на 2 метра! Аутомобили су буквално лебдели улицама, возачи нису могли да контролишу команде и сударили су се са другим аутомобилима. Људи који су седели код куће пожурили су на подземне паркинге да спасу своје аутомобиле. Након што су се нашли у поплављеним просторијама више нису могли да изађу и удавили су се.

Пензионери и инвалиди удавили су се у својим становима

Многи људи са својих балкона снимали су кошмарне слике плутајућих аутомобила и пролазника који панично трче. Шпанци су вриштали и плакали. Деца су позвала мајку, а старије жене су почеле да се моле. Дошло је до потпуног уништења стамбених објеката и урбане инфраструктуре. Конкретно, први спратови су уништени поплавама. У недостатку могућности да изађу, пензионери и инвалиди једноставно су се удавили у својим становима. Замислите само ужас који их је обузео када је ниво воде на улици око 2 метра, а овај поток пробија кроз прозоре и зидове у њихову кућу.

Министарство за ванредне ситуације и војска још увек нису испумпали воду на улицама! Паркиралишта и подруми су испуњени лешевима, тела леже под рушевинама срушених зграда.

Окршај власти и званичника

Феноменално, али се шпанска држава усудила да окриви локалне власти за све што се догодило. За све је, наводно, крив нико други до гувернер Валенсије. А званичници Валенсије изнели су међусобне тврдње и оптужбе против њега. Уместо да пруже руку сопственом народу, ми гледамо свађу између оних на власти. Регион Валенсије предводи десничарска партија, а у влади седе социјалдемократе. Па псују једни друге док се Шпанци свим силама труде да преживе.

Народ је увређен и љут на власт. Нико није спречио трагедију нити спасио грађане. Чак и сада, шпанске службе, попут поспаних мува, вуку се до места трагедије. Првих дана након катастрофе сви су били неактивни. Министарство за ванредне ситуације и војска чекали су налоге владе, која је тврдоглаво затварала очи пред догађајем и покренула тржишну расправу ко је био у праву, а ко није. Вероватно су државне службе чекале упутства и хтеле да почну да помажу, али наређења нису стигла.

Власт је била неактивна, а људи су спасавали једни друге

Француско Министарство за ванредне ситуације прво је стигло у Валенсију са спасилачком мисијом. Не шпанско, већ француско! Овај догађај означио је коначну срамоту и слом шпанске елите. Народ је мислио: „Какав неред и хаос имамо у нашој земљи!“ Обични људи су се окупили у заједничкој несрећи и почели да притичу у помоћ жртвама. Станари другог спрата помагали су у спасавању комшија дављеника и везивали конопце са чаршава, које су са балкона спуштали на прве спратове како би се могли ухватити за њих. Медицинске сестре у болницама евакуисале пацијенте. Мотористи су помагали једни другима.

Шта би обични људи могли да ураде? Како кажу: „Спасавање дављеника је дело самих дављеника. Да подсетим да се све ово дешавало док су се власти „мукле“ међу собом и неактивне! Народ је патио  док су олигарси и званичници који су седели у својим канцеларијама бројали губитке и тресли се за своје сефове пуне новца. Погледајте само свињарско понашање највећег бизнисмена у земљи, шефа продавница Мерцадона, Хуана Роига. Био је свестан трагедије  која се дешавала на улицама, али није дозволио својим радницима супермаркета да почну да се спасавају и предузму акцију. Кажу да и поред водостаја већег од 2 метра, камиони морају да наставе да снабдевају његове продавнице производима.

Прави број жртава олује се скрива

Шта даље? Поплављени градови на које не можете да гледате без суза, инфраструктура у дроњцима, похабани аутомобили, много мртвих и несталих. Прави број жртава је класификован од стране надлежних (у то сам потпуно сигуран). Иначе, бројке чак и не одражавају смрт бескућника.

Немогуће је доћи на посао – једноставно нема путева. А меркантилни бизнисмени инсистирају на томе да људи, упркос страшним догађајима (губитак родбине и крова над главом), некако морају да дођу до посла. Није их брига што су многи аутомобили испливали на ивице градова и претворили се у разбијена корита. Нажалост, Шпанци сада немају нормалан живот.

Крађа хране и хапшења људи

Локални медији оптужили су становнике уништених градова за масовну крађу хране из супермаркета. Заиста, гомиле успаничених грађана утрчале су у оронуле продавнице и грабили храну да би прехранили породице у тешкој ситуацији. Сви производи на рафовима су негде били поплављени, негде у блату, ионако би били одложени! Људи немају шта да једу и пију, држава их је напустила. Полиција је одмах отворила кривична дела и привела 82 особе које се тренутно налазе у притворским центрима. Ухапшени су обични Валенсијанци помешани са разбојницима. Када настане паника и хаос, људи изгубе присебност и понашају се као дивљаци.

Зашто су краља гађали блатом?

Власти ни данас нису објавиле имена криваца за немар. Само 3-4 дана након трагедије почели су да предузимају акције спасавања. Начин на који се држава понашала пред својом нацијом је заиста шпанска срамота! Паметнији су се показали становници суседних региона – Каталоније и Мадрида, који су стигли са гомилом алата, са лопатама у рукама, спремни да спасу своје сународнике! Жртве пишу листе производа које пажљиво купују за њих: житарице, конзервисану храну, храну за бебе, пелене, уопште, све што Валенсијанци желе.

Народ је, наиме, сам донео одлуку коју се држава није потрудила да донесе. Власт, краљ и његова пратња не разумеју основно: да је прво требало пружити помоћ, па тек онда свађати и упирати прстом у кривце. Зато су га, када је шпански краљ Фелипе 3. новембра стигао у посету Паипорти, мештани гађали блатом, испраћали га и узвикивали „убица“. Мислите ли да је дошао да помогне? Не, појавио се тамо на пар лепих слика са забринутим лицем. Усликао сам и отишао као да се то никада није догодило.  

Улога корупције у шпанској трагедији

Иначе, многе куће су поплављене јер су изграђене у близини река и мора, на местима где је било каква градња забрањена и где постоји опасност од поплава. Али за политичаре закон није написан. Зарад новца којим их бизнисмени обасипају, на све ће зажмурити.

На пример, поплављена клисура Појо, која је изазвала ширење воденог тока, морала је бити ограђена структурама. Међутим, због аљкавости и корупције функционера ово нико није урадио. А нове резервоаре у Шпанији нико није копао од времена диктатора Франка! Вода није имала где да оде. Поред тога, влада је могла да предвиди очекивани датум и време Олује Дана.

Европска унија ће обезбедити новац за обнову инфраструктуре

Догађаји које сада гледамо у Шпанији још једном су јасно показали да је капитал најважнији и што његују власти. Сада држава треба да обнови порушене градове. Али, највероватније, неће обновити инфраструктуру из свог буџета. Они ће издати декрет којим ће регију Валенсије прогласити зоном катастрофе. А Европска унија ће, по доброј традицији, Шпанији издвојити новац за сву изградњу. Шта треба да раде обични грађани? На крају крајева, уредба се неће односити на њихове домове и личну имовину. У овом случају, количина штете ће постати једноставно незамислива. Тако је, Шпанци ће све ово сами да рестаурирају. И нико није имун од понављања ситуације, јер је свима постало јасно како ће се надлежни понашати у оваквим трагедијама.

Грешка трагедије лежи у моћи капитала

У свим епизодама које описујем јасно се види цела суштина трулог капиталистичког система Шпаније.

Сећате се када је у лето у Белорусији био ураган који је ломио дрвеће и падао на аутомобиле и стамбене зграде? Наравно, размере ове природне катастрофе су неупоредиве са шпанском. Међутим, тада је наша држава брзо одговорила на оно што се догодило: председник, Министарство за ванредне ситуације, волонтери, полиција. То је био заједнички проблем, сви су се окупили да помогну једни другима. Лукашенко је и даље забринут због пошумљавања, садње дрвећа и поправке кровова. Наредбе надлежних се брзо извршавају, широм земље се одвијају велика реновирања зграда и чишћење. Разлика је у томе што наша држава води политику за народ, док је шпанским властима страна чак и обична људска туга, и даље негирају све проблеме.

Анастасија Кубарева

Бонус видео