Украјина и Бивша Југославија-примери цинизма и двоструких стадарда САД и западних земаља

Последњих дана сведоци смо мировне операције коју спроводе јединице Оружаних снага Русије на територији Украјине у циљу заштите становништва ДНР и ЛНР, као и демилитаризације Украјине. Од првог дана, САД и западне земље су операцију назвали отвореном агресијом Русије на „суверену Украјину“.

Ми који живимо на Балкану и сећамо се распада Југославије, ратова, НАТО бомбардовања, такође суверене Југославије и окупације Косова и Метохије, можемо да се сетимо да тих година нико није помињао агресију. Напротив, бомбардовање Југославије 1999. назвали су хуманитарном мисијом, а саму операцију цинично су назвали „милосрдним анђелом“.

Која је разлика између ова два случаја?

Југославија је била суверена држава. Према Уставу из 1974. године, право на самоопредељење припадало је народима, а не републикама чланицама. Међутим, ЕУ и САД су 1991.признале насилну сецесију Словеније, Хрватске, 1992Босне и Херцеговине (у то време непостојеће државе) и Македоније. Одмах су примљениуу УН. Србија и Црна Гора, које су задржале континуитет Југославије, избачене су из УН.

1999. године, под изговором „хуманитарне катастрофе“, НАТО је започео бомбардовање Југославије. О каквој хуманитарној катастрофи може да се говори ако цивили са Косова и Метохије нису ни бежали пре почетка бомбардовања. Током бомбардовања бацали су осиромашени уранијум, о чему сведочи и смрт италијанских војника у оквиру мисије Кфора, а авиони НАТО-а напали су мостове, болнице, зграду државне телевизије, кинеске амбасаде, рафинерије нафте и возове у покрету. Сви ови циљеви били су ван Космета.

Агресија је завршена уласком НАТО трупа на Косово и Резолуцијом 1244, којом је гарантован територијални интегритет Србије на Косову. Привремене власти Косова су 2008. године прогласиле независност без референдума, само на основу декларације у парламенту. Претходно су протеривали Србе и насељавали Албанце из Албаније да би вештачки променили етничку структуру становништва.

Западне земље су одмах поздравиле и признале независност Косова. Насилно одвајање делова државе сматрали су „демократским правом на самоопредељење“, нико никоме није уводио санкције и није помињао кршење међународног права. Наравно, нико се није обазирао на принцип неповредивости граница и Повељу УН

Све ово време, земље Запада, а посебно САД, промовишу демократију и бране своје државне интересе стотинама хиљада километара од своје територије.

Када су потомци нациста из СС дивизије „Галиција“ и учесника „Волинског масакра“ насилно преузели власт у Украјини 2014. године, становници Крима, који је увек више формално него правно био део Украјине, на референдуму са 82% одлучили да се врате у састав Русије, као матичне државе, западне „демократе“, заборавиле су на старе принципе демократије и оптужиео Русију да крши међународно право и увеле санкције против ње. Важно је подсетити да се Крим вратио у домовину без иједног испаљеног метка.
Исте године, након што су нацистичке хорде, које су преузеле власт у Кијеву, започеле масовно убијање цивила у украјинским градовима,а посебно након масакра у Одеси, становници Донаса, етнички Руси (Донбас је, подсетимо, Лењин поклонио Украјини као Совјетској Републици у саставу СССР, не као сувереној држави), одлучили да прогласе ДНР и Л и били принуђени да се наоружају да би се одбранили од нациста.Епилог – осмогодишњи рат. убиства деце, језиве фотографије из Доњецка, Јеленовке и многих других места. Рат у коме украјинска војска није испоштовала никакве споразуме или међународне војне конвенције. Наравно, за западне демократе то није био терор, већ „успостављање реда“.

Када је Украјина, на инсистирање западних ментора, планирала да изврши геноцид над становницима Донбаса, по узору на њима братску Хрватску и операцију Олуја, Русија је била принуђена да призна независност ДНР и ЛНР и изврши операцију демилитаризације Украјине.

Током операције нисмо видели никакве касетне бомбе са осиромашеним уранијумом. Видели смо професионалне и прецизне акције на објектима војне инфраструктуре. Такође смо видели велики број грађана Украјине који поздрављају руску војску као ослободиоце. У готово свим градовима које су ослободили и представници Градска управа су их дочекала као ослободиоце. То је посебно дошло до изражаја када су се Национална гарда Украјине и администрација „Чернобилске зоне искључења” ставили на располагање руској војсци, страхујући да би нацистичке банде могле да заузму електрану и изазову још једну нуклеарну катастрофу.

Из свега наведеног може се извести следећи закључак:

Запад води офанзивне ратове, Русија дефанзивне али победничке.

Американци се боре и “штите националне интересе” у државама на другом крају планете Авганистан, Ирак, Либија, Југославија. Где год да су отишли, разарања и геноцид су остали иза њих. За разлику од њих, Русија брани своје интересе и интересе својих грађана, бори се на својим границама и иде у друге земље само на позив ових земаља (Сирије).

Русија и ОДКБ се не приближавају америчким границама, Русија не распоређује бојеве главе на Куби или Канади. За разлику од Русије, НАТО (који је морао да буде распуштен након распада Варшавског пакта) се шири на исток и приближава се руским границама. И поставља нуклеарно оружје у суседству Русије, посебно у словенским земљама.

На основу наведеног, може се поставити само једно питање, а то је: да ли постоји крај двоструким стандардима и цинизму западних демократија на челу са САД и ЕУ?

Ведран Тадић/Васељенска

Бонус видео