Брисел више не прашта Балкану

Чланови Одбора за спољне послове Европског парламента дали су Косовој зелено свјетло за позицију европске комесарке за проширење након трочасовног саслушања на којем је ова словеначка политичарка, која ће замијенити Мађара Оливера Вархељија, рекла да први пут након десет година постоји добра шанса да једна или двије државе ускоро заврше преговоре о приступању ЕУ, додавши да мисли на Црну Гору и Албанију.

Говорећи о плану рада, нагласила је да, између осталог, жели да види опипљиве резултате у процесу проширења на западном Балкану и нагласила да ће процес, упркос новом геополитичком моментуму, остати “заснован на заслугама”. Она је напоменула да је рат у Украјини дао нови замајац процесу проширења, али да се “морамо постарати да државе које су касније поднијеле кандидатуру за чланство у ЕУ не буду конкуренти земљама које су то раније учиниле” те да је и сам процес маратон, а не спринт.

” Маратон већ траје предуго, а политика ЕУ је да убрза проширење. Реалност је и да проширење данас зависи од критеријума које тражи ЕУ с једне стране, а с друге зависи и од геополитичких услова. Најбољи пример за то су Румунија и Бугарска те Црна Гора која је наводно далеко више одмакла од Србије на путу ка ЕУ, а у пракси то једноставно није тако. Мени је Црна Гора веома драга, отац ми је пореклом из Црне Горе, али објективно је тако” – рекао је Зечевић.

Члан Заједничке комисије за европске интеграције Парламента БиХ Бранислав Бореновић каже да је јасно да нема више гледања кроз прсте и да се на европском путу мора више радити, а мање причати.

“Кључне су реформе и озбиљни закони те прихватање европских стандарда у пуном облику, владавина права је приоритет – рекао је Бореновић који сматра и да се тренутно БиХ налази у најозбиљнијем застоју и под блокадом актуелне власти која ће ускоро морати дати одговоре на веома важна питања.

“Имам осјећај да је власт навикла да тек тако добија напредак на путу ка ЕУ, као неку врсту поклона јер друге земље иду напријед, па мора и БиХ. Дискутабилан је био и кандидатски статус и зато и јесмо сада у некој фази чекања на конкретан датум за отварање преговора” – рекао је Бореновић за “Глас”.

Европски пут БиХ у суштини је почео 1999, када је почео процес стабилизације и придруживања, а званичан захтјев за чланство у ЕУ је поднесен у фебруару 2016. Након што је крајем марта добила зелено свјетло за отварање преговора за чланство, готово се ништа није помјерило са мртве тачке. Највећи искораци су забиљежени у децембру 2022, када је ЕУ одлучила да да и БиХ статус кандидата, а нико не крије да то није због заслуга у испуњавању задатака, већ због промјена политике Брисела и сукоба у Украјини као и мартовска одлука о отварању приступних преговора са БиХ.

Иако је и сада став свих да и БиХ треба да буде дио европске породице, јачају и струје које су незадовољне сталном игром штапа и шаргарепе од стране ЕУ те сматрају да је партнере потребно потражити и на другим странама.

Нулта толеранција

“Пажљиво ћу слушати бојазни грађана. Потребно је да активно комуницирамо о томе шта радимо и зашто је проширење добро за Европу – нагласила је Косова.

Ведрана Кулага Симић/Глас Српске

Бонус видео