Бранко Жујовић: Суђење Кини у режији НЕД-а

Кинески случај за Србе и остале Европљане је важан јер сведочи о техници манипулације људским судбинама, чињеницама, међународним и кривичним правом у геополитичке сврхе циљаног обрачуна са народима и државама, према принципу који је у српској народној традицији из старих времена познат као „кадија те тужи – кадија ти суди“.

Децембра 2021. године нико у Србији, ни на Балкану, није приметио вест да је „Независни ујгурски трибунал“, у аранжману такозваног Светског ујгурског конгреса, који је, а то се ни не крије посебно, у аранжману америчке Националне задужбине за демократију (НЕД), а која је у аранжману америчке Централне обавештајне службе (ЦИА), донео „пресуду“ према којој је влада Народне Републике Кине „починила геноцид и злочине против човечности против Ујгура и других муслимана у Источном Туркистану (познатом и као Ујгурски аутономни регион Синђанг)“.

„Ово је још једно хитно подсећање за Уједињене нације (УН) и све државе потписнице Конвенције о геноциду из 1948. године да испуне своју правну и моралну обавезу према међународном праву, да зауставе овај текући геноцид и да одговорне за ове злочине доведу пред лице правде“, навели су организатори „суђења“.

ЦИА У „БЕЛИМ РУКАВИЦАМА“

Две године раније, такозвани Светски ујгурски конгрес добио је Награду за демократију НЕД-а, организације која је, као што је поменуто, широм света позната као ЦИА у „белим рукавицама“. О томе сведоче вишемилионски грантови које НЕД са другим сродним америчким агенцијама сваке године исплаћује такозваном Светском ујгурском конгресу, али и врло прецизне изјаве званичника НЕД-а.

Ево једне од њих.

„Захваљујући подршци НЕД-а, ујгурске организације за људска права настављају да играју кључне улоге у подизању свести и стицању подршке од разних заинтересованих страна“, рекао је Акрам Керам, виши програм менаџер и регионални стручњак у НЕД-у. „Од усвајања Закона о спречавању присилног рада Ујгура у САД-у до признања геноцида од стране седам националних парламената широм света, стални активизам ових организација био је кључан“.

АНТИКИНЕСКИ ТРИБУНАЛ

Наводни геноцид који је Кина починила над Ујгурима у режији такозваног Светског ујгурског конгреса резолуцијама својих скупштина признале су САД (2021) и шест њених сателита: Велика Британија (2021), Канада (2021), Чешка (2021), Литванија (2021), Холандија (2022) и Белгија (2022).

Лажни судски процес против Кине, пред „трибуналом“ који је де факто била основала ЦИА у циљу спровођења америчких интереса, посредством такозваног Светског ујгурског конгреса, уживао је широку логистичку подршку САД и њених најближих савезника.

На челу тог „трибунала“, установљеног против Кине, нашао се, нама у Србији или Републици Српској би било релативно лако да погодимо, сер Џефри Најс, кључни актер суђења пред Међународним трибуналом за бившу Југославију који је, поред осталог, био и тужилац у незавршеном процесу против председника Слободана Милошевића.

Најсов антикинески трибунал чинило је осам „неутралних“ стручњака из невладиног сектора.

На сајту НЕД-а лако је прочитати да је посреди „квазиправни орган који истражује, процењује и доноси пресуде о кршењу људских права које државе или међународне организације нису у стању да адекватно реше“.

ЏЕФРИ НАЈС-ЧОВЕК СА БОГАТИМ ИСКУСТВОМ

Да је заправо посреди суђење Кини у режији НЕД-а, јасно сведочи и чињеница, транспарентно наведена на сајту НЕД-а, да су подршку у раду „ујгурског трибунала“, поред особља такозваног Светског ујгурског конгреса, пружали други добитници НЕД-ових финансијских грантова: „Uyghur Transitional Justice Database“, „Uyghur Rights Advocacy Project“, „Campaign for Uyghurs“ и „Uyghur Human Rights Project“.

Потпомогнут искуством које је Џефри Најс стекао у Хашком трибуналу, који је правно тумачење именице „геноцид“ претворио у кашу погодну за обликовање према геополитичкој потреби Запада, „ујгурски трибунал“ одржао је “јавна саслушања” у јуну, септембру и новембру 2021. године. Доносећи „пресуду“ против Кине, ово квазиправно тело навело је да је кинеска влада наводним мерама за спречавање рађања Ујгура у “Источном Туркестану” починила геноцид и додатне злочине против човечности.

Упркос утицају који САД имају у свету, број земаља које су подржале рад и одлуке „ујгурског трибунала“ остао је више него занемарљив.

РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ИСЛАМА И ИСЛАМИЗМА

У претходном тексту, посвећеном заседању такозваног Светског ујгурског конгреса у Сарајеву, главном граду Федерације Босне и Херцеговине, јер се други ентитет у држави Босни и Херцеговини (БиХ) – Република Српска – снажно оградила од овог антикинеског скупа, аутор ових редова прецизно је навео чињенице које оспоравају тврдње такозваног Светског ујгурског конгреса.

Кина не спори да је након смртоносне серије терористичких напада ујгурских исламистичких сепаратиста установила едукационе центре чији су полазници морали да уче кинески језик и науче разлику између ислама и исламизма. Нарочито исламизма који је усмерен против властите државе.

Са друге стране, контрадикторна је и тврдња Светског ујгурског конгреса, о чему је такође било речи у претходном тексту, да се над Ујгурима у Кини спроводи „геноцид“, а да је, притом, њихов број последњих деценија вишеструко увећан.

Уколико пажњу обратимо на неколико сведочења која се тичу, на пример, сексуалног узнемиравања, чак и као лаици ћемо констатовати да се то тиче евентуалне личне кривичне одговорности и да не може бити употребљено као аргумент за правдање терористичких акција и политичко спровођење идеје о отцепљењу кинеског Аутономног региона Синђанг од НР Кине.

ПОСРЕДИ ЈЕ НЕШТО ДРУГО

Потресно је, на пример, сведочење Ћ. С, која је предавала кинески језик у неколико образовних кампова, а која тврди да је, премда је била пред пензијом, најпре „приморавана“ да буде стерилисана, па је, након што је то одбила, приказавши, како је навела, доказе да је добро обављала свој посао, на крају, без да је заиста била стерилисана, добила пасош и иселила се, уколико се добро сећам, у Холандију.

Њена тврдња да је у властитој кући била сексуално узнемиравана, чак и злостављана, јесте околност коју би неко заиста до краја требало да испита, као и случајеве других сличних тврдњи, али то ма колико било лоше и за сваку осуду, није доказ о геноциду.

Посреди је нешто друго.

Следећи овакву „правну“ матрицу, против безмало сваке државе је могуће изрећи оптужбе, чак и без великих напора донети пресуду за „геноцид“.

КРУНСКИ ДОКАЗ „ГЕНОЦИДА“

Сетимо се тврдњи западних медија о стотинама хиљада силованих муслиманки (данас Бошњакиња) у БиХ, па потом Албанки на Косову и Метохији.

Бројке о стотинама хиљда силованих исламских жена у БиХ и на Косову и Метохији биле су крунски доказ „геноцида“. Када се показало да је стварни број силованих жена у ратовима у БиХ и током сузбијања терористичких активности албанских сепаратиста на Косову и Метохији неупоредиво мањи, као и да те злочине није спроводила само једна страна, та врста „аргументације“ о почињеном „геноциду“ напросто је избрисана из јавног дискурса.

Међутим, као се наводи у једном чланку објављеном у Кини, колико год кинеске мере против тероризма биле оштре, оне су неупоредиве са мерама примењеним од стране САД које никада нису биле оптужене за геноцид, ни за друге ратне злочине.

„Према различитим проценама, амерички ‚рат против тероризма‘ однео је пола милиона живота у Авганистану и Ираку, а много више у Пакистану, Сирији и Либији. У Ираку, сукоб је према проценама однео 200.000 цивилних жртава, од којих је велика већина била жене и деца, чиме је број жртава међу ирачким трупама био у сразмери пет према један.

БУЈИЦА ГНЕВА ИЗ ЗАПАДНИХ МЕДИЈА

Ипак, САД су касније признале – у извештајима Сенатског комитета за обавештајна питања – да нису имале ниједан доказ да је Ирак имао било какве везе са нападима 11. септембра, да је пружао азил Ал-Каиди или поседовао оружје за масовно уништење. Много невиних живота је изгубљено узалуд.

За разлику од америчког ‚рата против тероризма’, чини се да је кинеска кампања против тероризма била успешна. Од 2017. године (наовамо) није било извештаја о терористичким нападима.

Заиста је запањујуће што је Кина успела да сузбије тероризам, који је тешко решив проблем било где у свету, а да није изазвала толику колатералну штету. Овај аспект се готово никада не помиње у бујици гнева који долази из западних медија.

О СУДБИНИ ЦРНИХ ЖЕНА-НИ РЕЧ

Сада САД оптужују Кину за геноцид, без икаквих доказа. Зар Кина нема право да оптужује Америку за двоструке стандарде?”, наведено је у чланку Вејђијан Шана под насловом „Синђанг: Шта ти Запад није рекао о кинеском рату против тероризма“, објављеном пре три године.

Овде треба додати и неколико додатних чињеница које се тичу америчких двоструких стандрда.

Неки од релевантних података показују да је у САД 19,3 одсто жена искусило неки облик сексуалног насиља. Притом је стопа сексуалног насиља над Афроамериканкама у САД знатно већа него над припадницама других група.

Црне жене су у САД најмање два до три пута више изложене ризику да буду силоване, него припаднице других група. Процене засноване на такође релевантним подацима из прошле деценије показују да између 40.000 и 80.000 црних жена у САД сваке године постају жртве сексуалних предатора, а да, притом, знатно већи број силовања и других врта сексуалног насиља над Афроамериканкама остаје непознат.

ВЕКОВНА ПРАКСА

Према подацима Националног института за правду црних жена (National Black Women‘s Justice institute), Афроамериканке у САД су несразмерно више изложене ризику од сексуалног насиља. Једна од пет Афроамериканки у САД сигурно доживи силовање, а чак 41 одсто њих у САД доживи најмање једну сексуалну принуду или друге облике нежељених сексуалних контаката.

На једно пријављено силовање Афроамериканке у САД, према подацима поменутог института, долази не мање од 15 непријављених случајева силовања. То је тако у САД не само деценијама, већ вековима.

ДРЖАВНИ ЗЛОЧИН?

Да ли је пасивност и изостанак политичке воље у САД да та држава додатно заштити Афроамериканке од сексуалног насиља неки вид државног злочина над тим женама, и да ли би трибунал, који би аутор ових редова могао да успостави са још пет или шест познаника правника, могао да добије милионске грантове од НЕД-а како би указао на поменуте сексуалне злочине и потенцијални геноцид над Афроамериканкама у САД који се, нажалост традиционално, спроводи вековима?

Кинески случај „пресуде“ ујгурског трибинала за Србе и остале Европљане је важан, јер сведочи о техници манипулације људским судбинама, чињеницама, међународним и кривичним правом у геополитичке сврхе циљаног обрачуна са народима и државама, према принципу који је у српској народној традицији из старих времена познат као „кадија те тужи – кадија ти суди“.

Бранко Жујовић / eagleeyeexplore