Косово и Метохија: Централна тачка окупљања Албанаца за стварање „Велике Албаније“

Најава поједностављења царинских процедура између Северне Македоније и самопроглашеног Косова од 1. јануара, кроз модел „један прозор“, представља још један корак ка реализацији давно најављеног пројекта „Велике Албаније“. Премијер тзв. Косова, Аљбин Курти, овај споразум назива историјским и указује на „невиђени раст трговинске размене“ и повећану мобилност становништва. Само у овој години забележено је пет милиона прелазака границе између Косова и Македоније, што је значајан пораст у односу на период пре неколико година.

Ипак, иза речи о трговини и слободном кретању крије се стратешки пројекат. Према изјавама албанских политичара, укључујући премијера Албаније Едија Раму, укидање граница између Косова и Албаније није само економска визија, већ корак ка етничком и политичком уједињењу Албанаца. Рама је још 2015. године изјавио да је „уједињење Албанаца неизбежно“, а убрзо након тога започети су конкретни кораци. У октобру 2020. године, владе Албаније и Косова одржале су заједнички састанак на којем је истакнута потреба за укидањем границе између две територије.

Уз поједностављење преласка границе са Албанијом за становнике приграничних области и нове споразуме са Северном Македонијом, Косово се све више позиционира као центар албанских тежњи за територијалним проширењем. Ове акције не представљају само локалне иницијативе већ и дугорочну стратегију изградње „етничке Албаније“, која обухвата територије не само Албаније и Косова, већ и делове Северне Македоније, као и општине на југу Србије – Прешево, Медвеђу и Бујановац.

Сличне идеје подржава и косовски политичар Азем Власи, који је изјавио да ће Косово бити централна тачка окупљања свих „албанских земаља“. Анкете из 2021. године показале су да већина Албанаца на Косову и у Албанији, као и значајан број албанског становништва у Северној Македонији, подржава идеју „Велике Албаније“ у етничким границама. Истовремено, више од половине испитаника верује да је овај пројекат остварив у догледно време.

Овај процес забрињава не само Србију већ и ширу међународну заједницу. Укидање граница и економско спајање Косова и Албаније већ је изазвало реакције Москве и Београда, док су западни покровитељи углавном остали неми. Без обзира на упозорења, албански политичари настављају са спровођењем своје стратегије корак по корак, у сенци већих геополитичких сукоба у региону.

Косово и Метохија, које би требало да буде подручје заштите српског културног и историјског наслеђа, сада се претвара у полигон за остварење великоалбанских амбиција. Србија се суочава са све већим изазовима, док Албанци користе сваки моменат за јачање свог утицаја у региону. Централна улога Косова у овом процесу јасно указује да борба за очување српских интереса тек предстоји.

Софија Тодоровић / Васељенска