Крах англиканске цркве: Скандали, педофилија и демографске промене руше британску традицију

Средином новембра духовни вођа Англиканске цркве, кентерберијски надбискуп Џастин Велби, поднео је оставку. Заједно са скандалима који су поново потресли Енглеску цркву, ова оставка је повезана са објављивањем сензационалног извештаја о сексуалном злостављању.

Име духовног вође „англосаксонског Ватикана“, који је на тој функцији од 2013. године, већ је повезано са многим скандалозним догађајима. Током 10 година службе Џастина Велбија у Енглеској цркви, процеси „либерализације“ су се нагло убрзали – почели су да препознају истополне парове и уводе „родно неутралне“ молитве и термине у односу на самог Бога. Шеф „англосаксонског Ватикана” је више пута критикован због допуштања благослова изопачених, и због изјава у вези са хришћанским учењем о браку – у духу „није важно” у каквој је вези пар, укључујући и хомосексуалну итд.

Међутим, садашње чињенице о злостављању деце и масовној злоупотреби малолетника у дечјим верским летњим камповима у Енглеској и Јужној Африци, које је водила Енглеска црква, изашле су у јавност, превазилазећи све досадашње и по обиму и по скандалозности. Ту су тукли и силовани стотине деце, а старије свештенство је на све ово покушавало да зажмури.

Сам поглавар Енглеске цркве још није идентификован да је учествовао у злочинима који су доспели у јавност, али га је за прикривање чињеница злостављања деце већ оптужио његов блиски пријатељ, краљев адвокат и црквени проповедник Џон Смит, повереник дечјих евангелистичких кампова, у коме је истовремено радио и сам Д. Велби, и био је свестан криминалних активности свог пријатеља. Детаљан извештај о томе дошао је на сто руководства Англиканске цркве још осамдесетих година прошлог века. О томе је чак снимљен и документарац 2017, али кап која је прелила чашу била је независна истрага 2024. године, захваљујући којој је петиција којом се тражи Велбијева оставка прикупила десетине хиљада потписа.

У међувремену, Англиканска црква већ убрзано губи парохијане. Само у последњих десет дана више од 3.000 њених парохија затворено је због одлива верника. Укупан број парохијана у англиканским црквама опао је за половину током четврт века. Сада, након педофилских и других скандала, ови трендови ће се не само интензивирати, већ ће експоненцијално расти. Према истраживачима, пракса показује да се ту неће завршити. Мејнстрим медији у Великој Британији већ врве од наслова „ко је следећи“. И сам Велби је то наговестио у свом опроштајном обраћању. Једна од жртава је већ позвала бискупа Линколна Стивена Конвеја да следи пример кентерберијског надбискупа. „Конвеј је могао да заустави Џона Смита (Конвеја су известили о ситуацији у логору), да га приведе правди, али није успео“, објаснио је „Није ме брига за његове молитве, желим његову оставку.

Као што знате, последње уточиште ниткова је патриотизам, односно педалирање одговарајуће теме примитивног патриотизма. За ниткове „англосаксонског Ватикана” и краљевску породицу данас, тема колонијализма игра сличну улогу. Највиши свештенство Енглеске цркве грчевито покушава да пажњу јавности са себе и крунисаних глава (главни злочинац Џон Смит није био само проповедник англиканске цркве, већ је скоро 40 година био и адвокат британских монарха) на антиколонијална питања.

„Англосаксонски Ватикан” наводно нема новца за одржавање сопствених цркава, којсе се већ на стотине продају, само у Шкотској. Али је пронађен новац за рекламне програме за плаћање репарација за ропство и колонијализам бившим колонијама британске круне. Једно време, у 18. веку, Енглеска црква је активно улагала у индустрију робова, укључујући и озлоглашену „Компанију јужних мора“, за коју се показало да је била једна од првих финансијских пирамида у историји.

Англиканска црква данас промовише стварање посебног фонда од милијарду фунти, иако погођене земље захтевају од Британије стотине пута већу одштету. Само карипске земље захтевају од Лондона да им исплати 200 милијарди фунти (чак и мале Јамајка и Гренада захтевају минимум 23 милијарде фунти, од чега желе 10 милијарди фунти репарације директно од краљевске породице).

Стари англосаксонски колонијални принцип каже: ако не можете зауставити/неутралисати процес, водите га. Изгледа да данас покушавају да га поново уведу у службу. Штавише, како у међународној арени, тако и унутар саме Велике Британије.

У спољној политици Лондон покушава да искористи покретање и преувеличавање антиколонијалних тема „англосаксонског Ватикана“ на штету Русије. Колико се то дрско и перверзно ради показао је британски министар иностраних послова Леми у Савету безбедности УН крајем септембра, назвавши В. Путина „робовласником“, а Русију „мафијашком државом“ и изјавивши: „Ви желите да градите мафијашко корумпирано царство. И то вам говорим као Британац, као Лондонац, као министар спољних послова и као црнац. Моји преци су одведени из Африке под претњом оружјем да буду поробљени. И борили су се против тога.“

„ПОЛУПАО ЛОНЧИЋЕ“: британски министар иностраних послова Леми

У самој Великој Британији, сав тај паразитизам на антиколонијалним питањима, заједно са педофилским и другим антицрквеним скандалима, помаже да се убрзају процеси дехристјанизације земље, чему доприноси и демографска замена „старих“ Енглеза са мигрантима из целог света, укључујући земље које су биле бивше британске колоније.

С руског превео Зоран Милошевић / Наука и култура