Чудо невиђено: Николу погодио залутали метак, али због територије граничног појаса, нико није одговоран

Чудо невиђено: Николу погодио залутали метак, али због територије граничног појаса, нико није одговоран.

Да је један тренутак довољан да се живот промени из корена, на својој кожи осетио је Никола Перишић из пограничног села Мокронози код Прибоја. Њега је док је са породицом и комшијама радио у дворишту погодио залутали метак након чега је остао парализован. Према изјавама сведока тог марта 2022. године је у Прибоју одржано неколико весеља, али починилац није идентификован.

Иако је метак из Николине кичме одстрањен операцијом која је извршена на клиници у Швајцарској, Никола ни данас не може да хода нити да обавља свакодневне животне активности. Повређеном Николи Перишићу је потребна новчана помоћ ради обезбеђивања редовне и обавезне рехабилитације, прегледа, медикамената, а са циљем да поново стане на своје ноге.

„Пре две године, 26. марта, отац и ја са комшијама смо копали канал за воду. Сели смо мало да одморимо и ја сам се одмакао од стола и сео на пањ. У једном моменту суцне ми је засметало и ја сам устао да одем до хлада, како сам устао метак ме је погодио у врат и ја сам пао. Колима хитне помоћи сам одвезен у Прибој па за Ужице где су ми рекли да имам страни пројектил у леђима, и да имам метак. Ја сам се шокирао. Онда су ме пребацили за Београд. Надао сам се операцији, међутим нису ми је радили јер су се плашили инфекције. Тамо сам провео две недеље”, рекао је Никола за РИНУ.

У свему овоме Никола није сам иза њега су отац и мајка и два рођена брата близанца. Николи највише пријају бање, и после њих види највећи напредак.

„Битне су му рехабилитације и бање за будући његов опоравак. Само вежбе му могу помоћи”, каже мајка Љиљана.

Погранично подручје задало муке у судском поступку – случај иде пред Европски суд за људска права

Иначе, Николин случај јединствен је правни случај који свој епилог још увек није добио на суду. Кривична пријава због учињених кривичних дела, поднета од стране Николиног адвоката Снежане Селаковић из Београда, је одбачена са образложењем да се последица односно повреда десила на територији Републике Српске, због чега се тужилаштво у Прибоју огласило стварно и месно ненадлежним за спровођење истраге, иако је метак испаљен на територији ове општине.

Решавајући по приговору на одбачену кривичну пријаву, Више јавно тужилаштво у Ужицу је било става да је Основно јавно тужилаштво у Пријепољу, одељење у Прибоју, исправно и законито поступило када је донело одлуку да не води истрагу.

Уследила је жалба Уставном суду Републике Србије и одлуком Уставног суда је поништено решење Вишег јавног тужилаштва у Ужицу и одређено је да то тужилаштво поново одлучи о приговору пуномоћника Николе Перишића поднетог против обавештења Основног јавног тужилаштва у Пријепољу, одељење у Прибоју, којим је одбачена поднета кривична пријава. Уставни суд је у својој одлуци изнео мишљење да свакако постоји обавеза надлежних органа да у случају постојања јасних индиција да је једно лице оштећено кривичним дело, спроведе делотворну истрагу подобну да доведе до откривања и кажњавања учинилаца.

Такође, Уставни суд је у својој одлуци указао да је позитивна обавеза државе да спроведе истрагу, обавеза средства, а не обавеза циља, те да су надлежни државни органи били обавезни да предузму све разумне кораке које су имали на располагању да обезбеде доказе у вези са критичним догађајем.

Пуномоћник Николе Перишића, адвокат Снежана Селаковић, спрема представку Европском суду за људска права којом ће тражити задовољење правде и накнаду штете због залуталог метка који је променио Николин живот.

Мокронзи – чардак ни на небу ни земљи

Село Мокронози у ком живи и повређени Никола иако припада општини Рудо у БиХ, много је ближе Прибоју и зато већина мештана има српско државаљанство, а самим тим и њихови здравствени картони отворени су у прибојском Дому здравља. Бројни су проблеми са којима се суочавају ови мештани због ове неприродно исцртане границе, а они су били нарочито изражени и критични пре пар година док је трајала пандемија корона вируса.

“ Ми смо наше животе везали за Србију, тамо зарађујемо кору хлеба и лечимо се. То доба пандемије било не поновило се. Ми у Прибоју примамо пензију, имамо право на лечење, купујемо храну и за нас и за стоку. Млађи људи раде такође у Прибоју, тамо зарађују плате, иако припадамо званично Рудом у БиХ ретко ко је везан за ту општину, сви смо везани за Прибој. Овај погранични појас и чињеница да не припадамо Србији иако смо јој најближи, већ суседној БиХ у доста ствари отежава нам нормално функционисање“, рекао је мештанин Радоје Богдановић.

Село Мокронози иако административно припада БиХ, практично је приградско насеља Прибоја од ког је удаљено само километар.

РИНА

Бонус видео