Кућа Соње Савић запуштена комшије бесне: Ово није заслужила
Кућа Соње Савић запуштена комшије бесне: Ово није заслужила.
Глумачка дива Соња Савић преминула је 23.септембра 2008.године у 47. години свог живота и за собом заувек оставила непроцењива уметничка остварења у домену глуме. Важила је за оригиналну, јединствену, директну, искрену, талентовану и заувек несхваћену.
Соња је рођена у Чачку 1961. године, а одрасла је и живела у селу Доња Горевница. Дипломирала је на Факултету драмских уметности, а неизбрисив траг оставила је у чак 60 филмографских дела. Преминула је у свом стану у Београду услед узимања превелике дозе недозвољених супсатнци.Соња се није удавала, нити је имала деце, а њени родитељи дочекали су оно најстрашније, да сахране ћерку јединицу. Убрзо је преминуо и Соњин отац Милован, а мајка Микаина Савић је желела да након своје смрти целокупну имовину преда Граду Чачку, чак је и 2011. године потписала протокол са градским властима. Након њене смрти 2018. године, Чачак је целокупну имовину Соње Савић, предао галерији „Надежда Петровић“ на управљање.
Ми смо одлучили да посетимо Доњу Горевницу и проверимо у каквом се стању налази заоставштина Соње Савић, њена кућа, двориште и све што је припадало глумици и њеној породици.Пред кућом затекли смо комшију који је купио лишће и чистио улаз испред дома у ком је некада живела славна глумица.
Објаснио нам је како он није Соњин рођак, већ само први комшија који не може да гледа како се овако важан простор запушта и пропада.
На наше питање шта се дешава са кућом и зар то не би требало да је у “рукама” чачанске галерије, комшија одмахује мрзовољно и говори како се о кући нико не брине.
“Једном годишње дођу и као ту нешто почисте, расклоне, зар не знају да једном за годину дана није ништа и није довољно? Да нема нас комшија ово би све зарасло и кренуло би да пропада, погледајте ово лишће, затрпало је улаз, шта би се десило да га ја сада нисам склонио? Велика туга и велика штета, онаква легенда, онакав уметник, а да јој се овако враћа.”
Питали смо га каква је Соња Савић заправо била.
“Анђео на земљи. Нема шта ту друго да се каже”, био је кратак, али веома јасан комшија.
Након разговора са њим ушли смо у двориште које је заиста велико. На плацу постоје и помоћни објекти, али је врло очигледно да се годинама нису користили, те да су полако препуштени времену.
Не може се рећи да је кућа потпуно запуштена, али је више него очигледна да се у њој не живи и не борави, те да ће се врло ускоро баш то десити уколико се нешто са објектима и кућом не уради.
Неки од прозора су напукли, зидови су оштећени, све је препуно прашине, а паукова и лишћа има у количини која би могла да се користи у неком постапокалиптичном филму.
Врата од куће су закључана те нисмо могли да уђемо, али нам је љубазни комшија објаснио да свакако не бисмо имали шта ни да видимо.“Нема потребе да се бринете што не можете ући, не би имали шта ни да сликате, све од намештаја и вредности су покупили галерија и фамлија, свако оно што им је било потребно, тај призор унутра је само тужан и сраман.”
И док смо сликали дом покојне глумице, заиста се осећела једна посебна енергија, све је било окружено природом и зеленилом баш у чему је и она сама уживала.
Колико је вечна бол родитеља сведоче и различити радови посвећени Соњи који су урађени након њене смрти, мини скулптуре и панои који присећају на њену биографију, а који украшавају сам дом и ограду. Ту је и њен храст, на ком је јасно и назначено да је њен.
Када смо напустили двориште у ком је некада проводила време покојна глумица, одлучили смо да прошетамо улицом и питамо комшије како памте Соњу.
Време је било кишовито и тмурно, те нисмо имали пуно среће да сретнемо мештане ван својих домова, али смо поразговарали са комшиницом Снежаном која није желела ликом пред камере.
“Драго ми је што се неко сетио наше Соње, немојте да пишете ништа негативно о њој, она је била нешто посебно. Колико год позната и успешна била увек је имала времена да поприча са свима нама, каже нам “добар дан” или се чак понуди и за помоћ око нечега ако би видела да радимо. То је анђео, каква туга и трагична судбина, ваљда је била несхваћена, штета што се све тако завршило”, рекла нам је искрена госпођа, док смо разговарали и са господином Рајком који је такође сретао Соњу.
“Имам само најлепше речи и верујте да ће вам свака особа из овог места и Мрчајеваца то рећи. Предивна, приземна и талентована жена. Познавао сам и родитељи, дивни људи, али након трагедије више никада нису били исти, не знам шта бих рекао сем да се ова улица угасила оног момента када се та породица угасила”.
Овај текст посвећен славној глумици је уједно и апел да се Соњина културна заоставштина не заборави јер као што можете видети по фотографијама, њен дом и простор у ком је боравила нису у најбољем стању.Лазар Станушић/Курир
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.