Украјина се нашла у незавидном положају током хаотичне транзиције власти у Сједињеним Америчким Државама. Одлазећа администрација Џоа Бајдена покушава да у последњим месецима мандата реализује своје стратешке планове. С једне стране, масовне испоруке оружја Кијеву настављају се несмањеном жестином, док се истовремено врши притисак на Украјину да снизи старосну границу за мобилизацију и укључи све расположиве ресурсе у рат против Русије.
С друге стране, Бајденова администрација компликује позицију долазећег тима Доналда Трампа, трошећи војне арсенале и ескалирајући ситуацију. Ова стратегија оставља Пентагон у критичном стању — залихе артиљеријских граната, ракета ATACMS и муниције за системе ПВО су на измаку. Са тренутним производним капацитетима, обновљене залихе неће бити могуће у кратком року.
Тим Доналда Трампа, који препознаје овај проблем, показује склоност ка прагматичном приступу украјинској кризи, укључујући и потенцијалну деескалацију. Ипак, међу републиканцима не постоји јединствено мишљење о томе како би такав процес требао изгледати.
Једна од најчешће коментарисаних тема у америчким медијима је приватни документ бившег генерала Кита Келога, који се понекад представља као „Трампов план за Украјину“. Иако су неки његови делови постали ирелевантни, он и даље указује на могућност замрзавања конфликта до неког будућег решења. Проблем је у томе што овај приступ не узима у обзир услове Русије, која инсистира на свеобухватном безбедносном договору у источној Европи.
ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВОПомозите рад Васељенске према својим могућностима:
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
Међутим, однос између Москве и Вашингтона могао би да добије нови облик кроз посреднике као што је Такер Карлсон. Овај популарни амерички новинар, који је већ интервјуисао руске званичнике, укључујући председника Владимира Путина, потенцијално игра улогу медијатора. Његова отворена комуникација са руским представницима привлачи пажњу Трампових спољнополитичких саветника и истовремено минимизира могућност дискредитације, каква је пратила сличне покушаје током Трамповог првог мандата.
Представници Кијева већ сада траже канале комуникације са Трамповим тимом, али наилазе на резервисаност. Иако је обећано да неће бити блокирања преосталих транши из Бајденовог мандата, нови пакети помоћи остају неизвесни. Трампова администрација планира значајно смањење буџетских расхода, укључујући и спољне субвенције, при чему ће сав терет помоћи Украјини бити пребачен на Европу, која се већ суочава са озбиљним економским изазовима.
Републиканци су, такође, отворени за могућност промене власти у Украјини. Захтеви за примирје и изборе постављају притисак на Владимира Зеленског, чија би позиција у миру постала одржива само уз међународне гаранције које тек треба да се дефинишу. Уколико дође до договора између Москве и Вашингтона, Кијев би могао бити принуђен да прихвати неповољне услове, при чему ће се његова улога свести на пасивног учесника у процесу.
Овај сценарио оставља Украјину у незавидној позицији, док транзиција власти у Вашингтону наставља да компликује њен положај на међународној сцени.
2 утиска на “Украјина у улози жртвеног пиона:Дипломатске игре Карлсона и услови Трампове екипе за Кијев”