Сепаратисти у Србији све гласнији: Где су границе толеранције у демократији?

Аутономаши са заставом Војводина република (Фото: Принтскрин)
Изјаве појединих представника опозиције који се залажу за отцепљење Војводине и њену самосталност поново су узбуркале јавност у Србији.
Председник Александар Вучић је изјавио да од таквих „снова“ нема ништа, истичући да је Војводина нераскидиви део Србије. Међутим, поставља се питање зашто институције не реагују на овакве сепаратистичке изјаве које директно подривају територијални интегритет државе.
Слобода говора или претња територијалном интегритету?
Слобода говора један је од основних принципа демократије, али чак и у најлибералнијим државама постоје јасне границе. Заговарање отцепљења и нарушавање територијалног суверенитета често је санкционисано како би се спречило слабљење државе и евентуални конфликти. У Србији, иако Устав недвосмислено дефинише јединство територије, нема конкретних корака или санкција према онима који јавно заговарају сепаратизам.
Како друге државе реагују на сепаратизам?
Искуства других демократских земаља показују да ниједна држава не толерише отворено заговарање сепаратизма без последица:
Шпанија и Каталонија
Каталонски сепаратисти, који су организовали референдум о независности 2017. године, наишли су на оштар одговор шпанске владе. Референдум је проглашен нелегалним, а водећи политичари покрета су ухапшени или су побегли из земље. Шпанија је инсистирала на томе да сваки покушај отцепљења представља кршење Устава.
Канада и Квебек
У Канади је организовано неколико референдума о независности Квебека, али су сви били легални и у складу са строгим уставним оквирима. Канадска влада је активно водила кампање против отцепљења, наглашавајући економске и политичке ризике. Упркос толеранцији према дебати, држава није дозволила једнострано проглашење независности.
Сједињене Америчке Државе
У САД, сваки покушај отцепљења, као што је био случај са покретима у Тексасу или Калифорнији, остао је маргинализован и под строгим мониторингом федералних власти. Федерални судови су у неколико случајева пресудили да ниједна држава не може једнострано напустити унију.
Италија и Северна Лига
Италијански сепаратистички покрети попут Северне лиге суочили су се са ограничењима, укључујући политичку изолацију и правне санкције у случајевима када су нарушавали национални суверенитет.
Где је Србија у овој причи?
Док се у другим демократским земљама спроводи законска и политичка контрола над сепаратистичким покретима, у Србији јавни простор остаје релативно отворен за овакве изјаве. Иако се политичари оглашавају против сепаратизма, изостају конкретне мере попут законских санкција, јавних расправа или јасних одговора институција. Овај недостатак реакције може се тумачити као слабост система и отварање простора за даље активности сепаратистичких група.
Питање које остаје је: колико дуго Србија може да толерише отворене позиве на нарушавање свог територијалног интегритета, а да то не доведе до дубљих друштвених и политичких проблема? Историја других земаља указује да је благовремена и одлучна реакција неопходна како би се сачувала стабилност и суверенитет.
Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.