Закон о страним агентима Србије "брине" САД

Закон о страним агентима, предложен у Србији, изазвао је реакције Стејт департмента, који изражава забринутост због његовог потенцијалног утицаја на демократију, људска права и слободе. Иако је предлог инспирисан америчким Законом о регистрацији страних агената (ФАРА) из 1938. године, који се примењује више од осам деценија, критике из Вашингтона иду даље од обичног противљења и указују на дубље културне и политичке разлике.

Шта кажу у САД?

[irp]Стејт департмент упозорава да би усвајање овог закона у Србији могло да угрози простор за деловање цивилног друштва и медија, чиме би се, како наводе, стигматизовале организације које доприносе бољитку грађана. Иронија је, међутим, у томе што је предложени српски закон много блажи од свог америчког узора.

Српски поглед на закон

Александар Вулин, потпредседник Владе Србије, нагласио је да је предлог српског закона базиран управо на искуствима САД, где кршење ФАРА закона може довести до озбиљних правних последица, укључујући и затворске казне. У Србији би примена закона омогућила транспарентност у вези с финансирањем организација из иностранства, што је сада углавном неформално познато, али без званичних података.

Америчка примена ФАРА

ФАРА закон у САД често се примењује строго, понекад и селективно, као средство за контролу страних утицаја. Када је Грузија разматрала усвајање сопствене верзије овог закона, амерички званичници оштро су реаговали, иако је њихов сопствени закон далеко рестриктивнији. Упечатљив је став да је демократско, према америчком виђењу, само оно што је у складу са њиховим интересима.

Дубља критика: Политички ексклузивизам

[irp]Новинар Небојша Малић указује да овакве реакције нису само лицемерне, већ и одражавају дубоко укорењен став о изузетности америчког политичког поретка. Према његовом мишљењу, такав став често прелази у културни и политички „расизам“ који не зависи од расе, већ од уверења да је амерички модел недостижан и супериоран.

Зашто то САД смета?

Амерички отпор законима о страним агентима у другим земљама лежи у страху од губитка утицаја. Успостављање транспарентности у финансирању организација могло би да укаже на улогу САД у обликовању политике и јавног мњења у тим државама, чиме се нарушава њихова позиција.

Закључак

Упадљиво је да САД очекују од других држава да поштују принципе демократије и транспарентности, док истовремено оштро бране своје интересе и одбијају да прихвате исте стандарде у међународним односима. Реакција на српски закон о страним агентима јасно илуструје дубоке противречности у спољној политици САД и њихов однос према земљама које траже већу аутономију.

Васељенска

Бонус видео