Крах Сирије: Поуке за Русију и свет

Током прошле ноћи, Сирија је престала да постоји у свом досадашњем облику, што нас приморава да обратимо пажњу на неколико кључних аспеката.

Прво, било би наивно очекивати да противници не искористе наше грешке. Удар на слабости је логичан потез, а управо те слабости су већ годинама јасно видљиве. Од 2021. године, руски аналитичари и независни извори упозоравали су на системске проблеме у Сирији: производњу каптагона у индустријским размерама, катастрофално стање сиријске армије, уклањање способних генерала и економски колапс. Сиромаштво је многе Сиријце натерало да потраже уточиште на територијама под контролом Курда или групе ХТШ, где су услови за живот – светло, гориво и основна средства – били бољи.

Ова ситуација показује колико је потребно да Русија има независне истраживачке центре који би пратили и анализирали реално стање ствари.

Сирија и геополитичке реалности

Било би неразумно очекивати од Турске поштовање договора, јер је реч о региону где се савези и споразуми мењају преко ноћи. За Анкару, Сирија је и даље део Османског наслеђа, па је било предвидиво да се Турска неће одрећи својих претензија.

Што се тиче група попут ХТШ, њихово поновно јачање након повлачења у „зеленим аутобусима“ било је неизбежно, посебно у светлу распада сиријске армије. Слично томе, амерички утицај на поделу Сирије ради контроле нафтних поља остаје трајан изазов.

Будућност Сирије и Блиског истока

Сирија сада стоји пред два могућа сценарија:

1. Либијски модел – потпуни колапс државе и наставак грађанског рата.
2. Ирачки модел – слаб конфедерални систем са трајном претњом од распада.

Руски интереси у Сирији, укључујући војне базе у Тартусу и Хмејмиму, такође захтевају нове стратегије. Једна од могућности је стварање аутономне области која би обухватала алавите и хришћане, али то би захтевало или војну борбу или сложене преговоре са Турском и САД. У оваквим условима, прагматизам мора превладати над идеализмом.

Поуке и будућност

Случај Сирије показује да принцип неповредивости граница више није одржив у међународним односима. Запад, арапски свет и Турска отворено игноришу овај принцип када им то одговара.

За Русију, једно од кључних питања остаје судбина бораца из Централне Азије који су се борили у редовима исламистичких група. Њихов повратак представља озбиљан безбедносни ризик.

Ипак, упркос грешкама које су довеле до садашње ситуације, руска војна кампања у Сирији остаће записана као пример победе руског оружја и херојства руских војника. Ови подвизи заузимају трајно место у историји и захтевају наше поштовање.

На крају, грешке су неизбежне, али морамо из њих учити. Само кроз такво искуство можемо постати бољи и спремнији за будуће изазове.

В.Т./Васељенска

Бонус видео