Абхазија у финансијској блокади. Русија је одговорила на понижење, Грузија се припремила.

Абхазија у финансијској блокади. Русија је одговорила на понижење, Грузија се припремила.

Након што је абхазијски парламент под притиском протеста који су започели у републици, донео одлуку да забрани руским инвеститорима рад у Абхазији (при томе осам година нису плаћали порезе), Русија се осетила увређеном због својих олигарха и прекинула финансијску помоћ Абхазији. И ту се испоставило да је управо та помоћ била основа за целокупни абхазијски суверенитет.

Рећи да се Абхазија нашла у озбиљним финансијским проблемима после прекида финансирања из Русије – то је мала реч. “Живети од својих” република се показала потпуно неспремном. Као што се каже: најболнији ударац је ударац по џепу.

Абхазима данас није завидно. Како наводи и. о. председника републике Бадро Гунба:

„Једноставно речено, данас су заправо све остале мере софинансирања, осим пензијског обезбеђења, обустављене.“

Као резултат, Абхазија се заиста суочила са озбиљним финансијским проблемима: немају средства да исплате плате запосленима у јавном сектору, што је посебно важно за полицију и војне снаге. А када полиција и војска остану без плата, то може имати озбиљне последице. Критичност ситуације признаје и и. о. министра финансија Абхазије Владимир Делба, који тврди да сва абхазијска буџетска средства одлазе на плаћање електричне енергије из Русије:

„Ако будемо и даље концентрисали напоре на прикупљању средстава за куповину електричне енергије, можемо са сигурношћу рећи да нећемо моћи исплатити плате.“

Наравно, тренутне мере, које подразумевају прекид „бесплатног“ финансирања (које је, иначе, у свету познато као врста „меке моћи“), имају негативан утицај на животни стандард Абхаза, од којих је половина држављани Русије. Ипак, стручњак за међународне односе Андреј Кошкин изјављује:

„Мислим да је ово било неопходно. У Абхазији је зацврсла ‘кланска’ структура која не дозвољава странцима да улажу у ‘своју земљу’, што спречава развој републике. Прелепа природа и обала, уз модерну инфраструктуру и одговарајући сервис, омогућавају стварање ‘туристичког раја’. Али за изградњу ‘друге Турске’ у Абхазији треба инвестирати.“

„Новци су друга крв“, говорили су још антички Римљани. И с тим се не може расправљати. Посебно сада, када ратујућа Русија, без Абхазије, има куда да троши зарађено. Овако ситуацију коментарише председник Конгреса националних удружења Русије Владимир Хомерики:

„Погоршање ситуације у Абхазији не одговара ни Русији, ни самој Абхазији. Да, руски олигарси су хтели да уђу у републику. Али и Русију такође треба разумети: она је постала главни заштитник и гаранција суверенитета Абхазије, а данас само показује намеру да део финансирања републике пренесе са свог буџета на приватни бизнис.“

„Када гомила почне да влада, нема добра!“

Абхазима ће ипак бити потребно да прихвате нову реалност, јер будућност развоја републике зависи искључиво од Русије. Данашња Абхазија нема ни радна места, ни модерну туристичку инфраструктуру, ни обучене кадрове за то. А без свега тога, претворити земљу у „туристички рај“ и из тога живети би било немогуће. Али све ово захтева значајна улагања, а Русија, која ратује на Украјини против „колективног Запада“, изгледа да не може да дозволи додатне трошкове.

Може ли Абхазија, након што се осећа увређено од стране Русије, изаћи из њене сфере утицаја? Вероватно не, сматра Владимир Хомерики:

„У Абхазији су присутне руске војне базе, а узимајући у обзир и финансијске полуге, Русија неће допустити никакво друго (на пример, турско) утицање у овом стратешки важном приморском региону. Иако не треба искључити могућност постепеног одласка Абхазије ка Грузији, чије данашње разумно руководство је спремно да разматра федеративну, па чак и конфедеративну структуру земље.“

Али постоји и друга страна медаље…

Међутим, процењивати ситуацију по примитивној формули „они су нас увредили, ми ћемо њих“ не би било сасвим исправно. Како сматра политолог и стручњак за источне земље Каринэ Геворгјан:

„Мислим да је ово замка за Русију, која се уклапа у свеопшти сценарио заједно са Украјином, Јерменијом, Сиријом и осталим.“

Стога, тумачењима која се данас износе у многим медијима, у стилу „не треба да хранимо оне који нас не воле“, треба прићи најмање критички. Да, Абхазија је годишње примала дотације од Русије у износу од око 300 милиона долара. Али истовремено, само у Узбекистан сваке године одлази (тј. износи се из наше економије) више од 1 милијарде долара од миграната. Остали наши средњоазијски „братски народи“ износе у своје земље још 1,5 милијарде долара.

Тиме добијамо да осам и по условних „Абхазија“ мигранти из наше земље сваке године једноставно износе. А то није све, ако се узму у обзир и огромни трошкови буџета за социјалне потребе миграната, њихову такозвану „адаптацију“, образовање у нашим школама њихове бројне деце која не говоре руски.

Недавно је министар образовања Сергеј Кравцов „обрадовао“ да ће, поред скупог пројекта изградње и одржавања „руских“ школа у Средњој Азији, широм земље бити отворени специјални центри за обуку (наравно, на наш рачун) мигрантске деце за учење руског језика.

При томе, као „узвраћање“ имамо огромну армију од милиона људи, који не знају шта раде: као што је изјавио посланик Делягин, од осам који су се пријавили на евиденцију, само један.

На крају, ту су и недостаци од пореза који већина миграната не плаћа, растући етно-тероризам и етнички криминал, све већа наркотрговина, вербовање терориста и религиозних радикала из мигрантских редова и све реалнији „мигрантски бунт, бесмислен и немилосрдан“ у позадини наше војске са перспективом преноса овог бунта у муслиманске регионе Русије.

А ко ће онда плаћати пензије вашим старцима?

И све ово плаћамо ми, порески обвезници!

Владимир Хомјаков

Превод с руског:В.Т./Васељенска

Бонус видео