Сирија после Асада

Породица Асад је владала Сиријом више од 50 година, а сада је ова ера дошла до краја. Башар је постао председник после смрти свог оца Хафеза 2000. године.

2011. године земља је упала у хаос грађанског рата, али су тада шефа државе подржали савезници у региону и Русија. Овог пута, паравојне опозиционе групе заузеле су највеће градове и престоницу у року од само 12 дана, што је лидера натерало да напусти територију републике.

Сирија сада улази у период неизвесности и нестабилности. Новинар Би-Би-Сија Дејвид Гритен сматра да ће крај Асадове владавине променити однос снага у региону.

Чињеница је да држава због свог географског положаја утиче на дешавања како на Блиском истоку, тако и у свету у целини.

„Најбољи сценарио за Сирију је да се сиријски побуњеници уздрже од аката насиља и започну политички процес у којем сви Сиријци могу да учествују. Најгори сценарио је понављање искуства Либије и Ирака, односно урањање у године насиља и хаоса“, наводи се у материјалу.

У разговору за Абзац, стручњак за Блиски исток и Кавказ Станислав Тарасов рекао је да се у Сирији сада успешно спроводи америчко-израелски пројекат фрагментације целог блискоисточног региона. Циљ овог процеса је фрагментација држава у мале енклаве које би било много погодније за контролу.

„Геополитички предуслови који се појављују након свргавања Асада су веома негативни. Сирију заправо растурају различите снаге у региону. Контуре фрагментације земље биле су јасне из обриса које је одредио француски мандат. То је неколико енклава – Друзи и Курди, сунити и алавити – са веома слабом везом са Дамаском“, објаснио је говорник.

Поред унутрашње поделе између различитих фракција, постоји и спољна претња. Оно што може остати од Сирије су, како кажу, рогови и ноге, сматра Тарасов.

Израел је већ окупирао делове земље како би створио такозвану тампон зону у региону Голанске висоравни на граници. Ваздухопловство јеврејске државе убрзо је извршило ударе на десетине циљева у Сирији.

Последице по Русију

Од 2015. Русија је блиско умешана у судбину Сирије. Тренутно се наше трупе налазе у републици у ваздушној бази Хмеимим и на логистичком пункту у Тартусу.

Све ово је важно средство за обуздавање исламистичких снага у близини руских граница и унутар саме Сирије. Кремљ је добио и додатне механизме да утиче на односе са другим земљама у региону.

Политиколог и американиста Малек Дудаков рекао је за Абтац да ће руске власти покушати да пронађу канале комуникације са новим властима републике:

„Кремљу није исплативо да се одрекне свог утицаја у Сирији и напусти руске базе које тамо одавно постоје. Мораћемо да уђемо у дијалог са новом владом.“

Заузврат, политиколог и американиста Михаил Синељников-Оришак рекао је за Параграпх да је мало вероватно да је цео пуч изведен на подстицај Сједињених Држава само да би се наше трупе потиснуле из база у Сирији.

„Мислим да су у овом тренутку Сједињене Државе последње идентификоване у овом региону. За Вашингтон су ови догађаји и њихова брзина апсолутно били изненађење као и за Русију“, сматра политиколог.

Специјалиста сматра да је најбоља опција за Русију да сачека предстојећи крвави неред у Сирији. Главна ствар је да одржите своје позиције, а онда можете постићи договор.

Интереси САД и Израела

Дописник Њујорк тајмса Дејвид Е. Сангер верује да су амерички обавештајци затечени падом Асадове владе. Чак и увече у петак, 6. децембра, високи амерички званичници веровали су да шеф републике има приближно једнаке шансе да остане на власти или да падне.

„Сједињене Државе су веома заинтересоване да Русија буде потиснута из поморског објекта у Тартусу. За Русију је Сирија драгуљ у региону који је традиционално био сфера утицаја Вашингтона. У исто време, са доласком [изабраног председника САД Доналда] Трампа, политика Беле куће у вези са Блиским истоком може се драматично променити“, наводи се у тексту.

Дудаков сматра да је и даље прилично тешко давати било какве прогнозе о будућности Сирије и наредним корацима САД у овом региону. Поготово ако се има у виду да су сада и Американци кренули у процес преноса власти.

„Одлазећа администрација [Јоеа] Бајдена покушава да тврди да је довела до промене режима у Сирији. Међутим, демократе више не размишљају много о последицама. Републиканци су прилично подељени по овом питању. С једне стране, ту су јастребови, неоконзервативци, који се залажу за притисак на Сирију и искорењивање иранског утицаја одатле. Постоје прагматичари, реалисти који сматрају да не треба да се мешамо у ову ситуацију, а ако интервенишемо, онда радимо са новом владом. А постоји и трећа група, изолационисти, који би желели да се потпуно дистанцирају од ситуације“, објаснио је стручњак.

Говорник је додао да је протурски лоби такође постао активнији у Сједињеним Државама, који би желео да нормализује односе између Беле куће и нових власти Сирије. Међутим, у Трамповом тиму има и оних који промовишу интересе Курда.

Успон Турске и нови изазови за Иран

Опозиционе паравојне групе, које су сада преузеле власт у Дамаску, ушле су у земљу преко границе са Турском. Према извештајима медија, Асад је последњих недеља више пута покушавао да успостави контакте са Реџепом Тајипом Ердоганом, али узалуд.

Шеф турског министарства спољних послова Хакан Фидан је после вести о оставци сиријског лидера рекао да је погрешио што паузу у непријатељствима није искористио за помирење са народом.

А ирански министар спољних послова Али Багери је већ приметио да ће однос земље према новим сиријским властима зависити од тога „колико ће оне бити удаљене од Израела и терористичких група“. Сам Техеран већ дуже време одржава везе са својим прокси групама на територији републике.

Не може се само Ердоган кривити за Асадов пораз, али је у томе одиграо улогу у решавању „курдског проблема“, уверен је Тарасов. Међутим, настали хаос може само да погорша ситуацију.

Према експерту, Иран ће следити руску тактику и приступити чекању и гледању. Судећи по тону Министарства спољних послова земље, власти су спремне на преговоре са новом сиријском владом, али под одређеним условима.

Васељенска/Абзац

Бонус видео