Нотр Дам изнова блиста, али шта заправо симболизује?

Обновљени Нотр Дам – Знаци наде или симбол компромиса?

Пет година након пожара који је уништио значајан део катедрале Нотр Дам у Паризу, овај знаменити храм је обновљен и свечано отворен. Трагедија из 2019. године оставила је за собом дубоке ране, али и подсетник на крхкост и величину наслеђа хришћанске Европе. Ипак, питање које се поставља није само да ли је катедрала обновљена, већ шта она данас симболизује – хришћанску веру или величину француске нације?

Свечано отварање

Свечаност поводом поновног отварања Нотр Дама одржана је 7. децембра 2024. године. Догађај је окупио више од 1500 званица, међу којима су били лидери из преко 40 земаља света. Програм је почео звоном катедрале и симболичним отварањем врата, које је извршио париски архиепископ Лоран Јулриш.

Присутнима се обратио председник Француске, Емануел Макрон, који је истакао улогу нације у спасавању и обнови катедрале. Захвалио се донаторима, од којих су неки, попут породица Бетанкур и Арно, донирали по 200 милиона евра. Његов говор завршен је речима: „Нотр Дам је метафора за оно што свет и нација могу постићи заједничким трудом.“ Ипак, у овим речима готово да није било помена хришћанства или духовног значаја катедрале.

Где је хришћанство у причи о Нотр Даму?

Поред Макроновог говора, архиепископ Јулриш је послао „радосну поруку“ свим људима, без обзира на веру. Али и овде је изостало наглашавање катедрале као места за литургију и молитву. Чак и током свечаности, миса је трајала само 40 минута, док је главни фокус био на концерту и документарном филму о обнови.

Посебну пажњу изазвао је изостанак папе Франциска. Иако је званично био позван, папа је јавно одбио да присуствује, што је протумачено као израз његовог незадовољства претварањем догађаја у политички спектакл.

Судбина других хришћанских храмова у Француској

Док је Нотр Дам обновљен, хиљаде других цркава широм Француске остају напуштене, затворене или срушене. Извештај католичке архиепископије из 2022. године открива да је око 1700 цркава затворено, а многе су предвиђене за продају или рушење. Тако је, на пример, у Лилу 2021. године срушена црква Светог Јосифа како би се изградило студентско насеље.

Да ли је ово знак наде?

Обнова Нотр Дама симболизује спремност света да сачува културно и историјско наслеђе, али отвара и питање духовног значаја хришћанства у савременој Европи. Док је катедрала физички обновљена, да ли је обновљена и њена улога као светилишта? Да ли она данас представља величину вере или културно-историјску знаменитост без хришћанске суштине?

Поновно отварање Нотр Дама је тренутак за размишљање. Да ли је то знак да хришћанство још увек има место у срцу Европе, или је симбол одлучности да се спасу само споменици, док се вера полако губи?