Хашки трибунал остварио политику некажњивости злочина над Србима

Хашки трибунал остварио политику некажњивости злочина над Србима.

Министарка правде Србије Маја Поповић изјавила је на седници Савета безбедности УН да су Хашки трибунал и Механизам за међународне кривичне трибунале остварили политику некажњивости за злочине над Србима и омогућили глорификацију злочина над њима.

Поповићева је истакла да су ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају за злочине на Косову и Метохији, Насеру Орићу за злочине у Подрињу и Анти Готовини за злочине у Хрватској „легат Механизма, којим је оснажена политика некажњивости“.

На седници у Њујорку, на којој је представљен шестомесечни извештај о раду Механизма за међународне кривичне трибунале, Поповићева је указала да је у делу извештаја који говори о питањима Сребренице и сребреничке декларације реч о неуспелом покушају да се наметне кривица и одговорност Србима и Србији.

Поповићева је указала на праксу правосудних органа Хрватске да кроз спровођење политике кривичног гоњења врше додатни притисак на Србе да се иселе из Хрватске или да се спречи њихов повратак.

Она је истакла да је селекција у спровођењу истрага и подизању оптужница искључиво према националном критеријуму неприхватљива, додајући да су у Хрватској оптужени доминантно Срби, да се суђења спроводе у одсуству и да политички концепт „домовинског рата“ негира злочине према Србима.

„Слично је и у БиХ“ – изјавила је Поповићева.

Она је навела да се одбијањем превременог или условног отпуста осуђених за ратне злочине крше њихова права на равноправан третман и занемарује право и пракса држава у којима издржавају затворске казне.

Поповићева је додала да је пооштравање услова за превремени или условни отпуст установљено као резултат настојања Тужилаштва које треба да има ограничену улогу у одлучивању о овим питањима, саопштено је из Министарства правде Србије.

Она је указала и на чињеницу да се Министарство правде више пута обраћало председници Трибунала поводом услова издржавања затворских казни у појединим државама који су нехумани, имајући у виду здравствено стање и године живота осуђених лица, али да није добило адекватне одговоре.

Поповићева је изразила очекивање да, након окончања и посљедњег поступка пред Механизмом, вршење његових резидуалних функција више неће служити као политички инструмент.

Она је рекла да очекује од Механизма да поступа у складу са начелима Повеље УН, посебно начелима суверенитета, територијалног интегритета и политичке независности држава, као и немешања у њихове унутрашње и спољне односе.

Поповићева је скренула пажњу Савету безбедности да је гоњење за ратне злочине данас искључиво у надлежности националних правосуђа, те да је Србија спремна да преузме суђење у предмету „Јојић и Радета“, на исти начин на који је уступљен предмет „Шешељ и остали“.

РТРС

Бонус видео