BlackRock: Како мегакорпорација осваја земље „златне милијарде
BlackRock
BlackRock: Како мегакорпорација осваја земље „златне милијарде.
Материјални интереси глобалне олигархије – један од кључних покретача оружаних сукоба и ратова широм света.
Јесен 2024. године донела је нови рекорд у обиму средстава под управом транснационалне мегакорпорације BlackRock, који је достигао невероватних 11,5 билиона долара – више од укупног БДП-а Кине, Индије и Русије заједно. Од почетка године, BlackRock све отвореније постаје главни инвеститор у глобалну инфраструктуру.
Основана 1988. године од стране Ларија Финка, BlackRock није само обичан фонд који управља туђим средствима. Она представља глобалну „спрут-структуру“ која, преко међусобног власништва фондова и повезаних корпорација, контролише значајан део светске економије.
Иако се промовише кроз наратив о слободном тржишту и демократским вредностима, ова мегакорпорација је постала сила која диктира економске токове, док њени стварни власници остају скривени иза корпоративних структура.
Финансијски колос са глобалним утицајем
Трилони долара које су повериоци поверили BlackRock-у долазе од највећих финансијских институција и пензионих фондова. Та средства омогућила су корпорацији да стекне уделе у гигантима попут Apple-а, Microsoft-а, Facebook-а, McDonald’s-а и Siemens-а.Упркос свему, растући утицај компаније на светску економију изазива све више критика. Амерички политичари, попут Роберта Кенедија млађег, оптужују BlackRock за мешање у политике држава, скупљање плодних земљишта Украјине и контролу над медијима.
Приватизација инфраструктуре као средство доминације
Захваљујући стратешким преузимањима, попут куповине GIP-а, BlackRock сада контролише инфраструктурне објекте у вредности од око 150 милијарди долара, укључујући аеродроме у Енглеској и Аустралији и компаније за обновљиве изворе енергије.Владе попут оне у Великој Британији све више се ослањају на инвестиције ове корпорације, тврдећи да је то једини начин да избегну мере штедње. Међутим, лева страна политичког спектра упозорава да овакво партнерство, у суштини, значи приватизацију националних ресурса и услуга уз коришћење новца пореских обвезника.
Закључак: Која је цена глобалног споразума?
Уз раст утицаја, BlackRock све више подсећа на историјске империје попут холандске Ост-Индијске компаније. Њен коначни циљ, како аналитичари наводе, није само профит, већ контрола над кључним инфраструктурама држава „златне милијарде“.Питање остаје: шта државе добијају у овом партнерству и каква будућност чека свет када се овакве мегакорпорације мешају у политике и економске токове на глобалном нивоу?
В.Т./Васељенска
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
