Опозиција режира хаос: Мариника Тепић скреће пажњу са тужилаца одговорних за истрагу и провоцира инциденте испред полиције

Опозиција предвођена Мариником Тепић опет је изазвала хаос испред полицијске станице у Новом Саду, без икаквих доказа оптужујући полицију за невођење истраге, истовремено скрећући пажњу са прозападних тужилаца Бранислава Лепотића и Загорке Доловац, који једини држе кључ истраге премлаћивања пензионера. Намера је била јасна – провокацијом изазвати реакцију полиције, како би добили сценарио насиља који би послужио као полуга за даље дестабилизације и политичке манипулације.

Протест који је организовала опозиција испред полицијске станице у Новом Саду, предвођен Мариником Тепић, још један је пример политичког маневра који више служи скретању пажње и покушај провокације за наставак хаоса. Мариника је, како изгледа, рачунала на то да већина људи није упозната са чињеницом да полиција поступа искључиво по налозима тужилаштва, па је окупљене грађане повела управо на место које нема надлежност у овом случају.

Мариника Тепић рачуна на то да већина људи не зна чињеницу да полиција поступа по налогу тужилаштва, па је зато повела људе на полицијску станицу.Опет скреће пажњу са прозападних тужилаца Бранислава Лепотића и Доловац, који су једина адреса и за надстрешници и пребијање деде активисте

— Весна Веизовић (@vesnaveizovic) December 12, 2024

Уз све то, оваква акција служи и као прикривање чињенице да су главни актери ове приче, заправо, прозападни тужиоци Бранислав Лепотић и Загорка Доловац. Они су они који имају кључну улогу у истрази случаја премлаћивања активисте Илије Костића. Међутим, њихова имена нису поменута током овог протеста, што није случајно. Лепотић, за кога је познато да је део прозападног НВО сектора и да је прошао низ обука под патронатом страних структура, један је од оних који имају моћ да пролонгирају истрагу и избегавају процесуирање одговорних.

Суштина оваквих протеста лежи у једноставној тактици – пажња се намерно усмерава ка полицији како би се избегла одговорност оних који заиста држе правосудну власт у овом случају. Уместо да захтеве упуте тужилаштву, које је једино надлежно за доношење одлука и покретање истрага, опозициони лидери организују перформанс испред полицијске управе. На тај начин се не решава ниједан конкретан проблем, већ се креира атмосфера конфликта и незадовољства међу грађанима.

“Питања која су упућена полицији – ко је тукао пензионера, зашто нико није суспендован, зашто нема јасних одговора – треба упутити тужилаштву. Ако су камере снимиле инцидент, како тврде организатори протеста, онда је одговорност за недостатак акције на тужилаштву, а не полицији. Оваква врста политичке манипулације само продубљује неповерење у институције и оставља простор за нове манипулације. А како видимо, они покушавају и да изазову неки инцидент који би им послужио као оправдање за наставак хаоса”, каже за Васељенску Андреј Лазић из Центра за друштвену одговорност.

У позадини свега остаје суштинско питање – зашто опозиција не инсистира на одговорности тужилаштва? Одговор је једноставан: прозападно оријентисани тужиоци, попут Лепотића и Доловац, њима су политички савезници. Уместо да позову на њихову одговорност, организатори протеста се труде да их заштите од јавне критике. Док се јавност бави полицијом, они добијају време да наставе са одуговлачењем истраге. Тепић је одмах након указивања на Доловац као једног од одговорних, покренула реторику како је Вучић тај који „жели да смени“ Загорку Доловац.

Окупљање великог броја активиста испред полицијске станице, уз физичке покушаје пробоја у службене просторије, представља класичан пример сценарија у ком се тражи искра која би распламсала већи конфликт.Када се на то дода и агресивна политика прозападних опозиционих лидера јасно је да је циљ био да се полиција испровоцира, наводи Лазић и додаје:

“Протест испред полицијске станице имао је још један скривени мотив – провоцирање инцидената који би могли да послуже као иницијална каписла за ескалацију насиља. Опозициони лидери очигледно су настојали да изазову реакцију полиције која би могла да се представи као “прекомерна употреба силе”. Такав сценарио био би идеалан за даље заоштравање ситуације и потпаљивање већ постојећег незадовољства међу делом јавности, и они то упорно покушавају да испровоцирају. Њима је потребна таква слика да се пошаље у свет. Не треба заборавити да су то исти људи који су 1999. позивали да нас бомбардују само да се сруши режим Слободана Милошевића. Ово је данас иста ситуација”.

Потреба за иницијалном капислом постаје очигледна када се анализирају досадашњи кораци опозиције, који се темеље на стратегији ескалације, а не на решавању проблема. Кроз константно инсистирање на конфликтима и нападе на институције, док се истовремено штите појединци из тих истих институциха,  очигледна је намера да се створи слика државе која није у стању да гарантује безбедност и стабилност.

Софија Марић / Васељенска