Да ли је Русији потребна полигамија?

Како преносе новинске агенције, Савет улема Духовне управе муслимана (ДУМ) Русије одобрио је муслиманима у Русији могућност склапања до четири верска брака, под условом да муж обезбеди праведан и једнак однос према свим женама.

Ово није новост – полигамија је, уз одређена ограничења, законита у исламу и има корене у пракси његовог оснивача. ДУМ није у позицији да укине ову праксу, али може да је регулише. Питање је како би остали грађани требало да реагују на то.

С једне стране, не можемо забранити одраслим људима да по слободној вољи деле живот и интиму с ким год желе. С друге стране, држава може признати као брак само заједницу једног мушкарца и једне жене.

У прошлости, у Кривичном закону РСФСР постојала је одредба која је санкционисала двојеженство или многоженство затвором до једне године или поправним радом. Данас таква одредба не постоји, а одрасли људи могу, уз обострану сагласност, живети у каквим год желе конфигурацијама.

Међутим, треба разликовати слободу личног избора од онога што држава званично подржава. Држава би, због разних разлога, требало да подржава моногамни брак.

Историјски контекст

Полигамија је настанак нашла у друштвима с дубоком неједнакошћу полова, где жена често није имала право да бира. У таквим друштвима мушкарци су доносили одлуке, а жене су се удавале као средство за постизање породичних или политичких циљева.

У хришћанској традицији, Нови завет говори о браку као о заједници једног мушкарца и једне жене, што је обликовало европску и руску цивилизацију. Ислам је, пак, значајно ограничио полигамију у односу на раније обичаје, дозвољавајући до четири жене и наглашавајући обавезу праведности.

Савремени аргументи

1. Неравноправност полова: Полигамија подразумева асиметрију – мушкарцу је дозвољено више жена, док за жену таква могућност није предвиђена. То ставља жену у подређен положај.
2. Друштвена неједнакост: У друштву са ограниченим бројем жена, полигамија оставља многе мушкарце без шансе да створе породицу. Ово није пожељно у модерним друштвима.
3. Психолошки аспекти: Ретко која жена жели да дели супруга с другом. Љубав и посвећеност обично подразумевају искључивост, што је темељ здравог брака.

Закључак

Иако нико не може забранити људима да живе заједно по својим уверењима, држава би требало да подржава и промовише моногамни брак. Моногамија је основа културе која почива на љубави, поштовању и једнакости.

Упркос изазовима које савремени брак доживљава, важно је сачувати тај идеал као део цивилизацијског наслеђа. Полигамија може бити приватни избор, али не и модел који држава треба званично да призна или подстиче.

Сергеј Худијев/Взгљад

Превод с руског језика: В.Т./Васељенска

Бонус видео