ЗАШТО СУ ЈАПАНСКЕ МОНСТРУМЕ СПАСЛИ АМЕРИЧКИ ГЕНЕРАЛИ?

У временима када се говори о биолабораторијама, „медицинском фашизму“ и сличним терминима мање је познато широј публици да је употребу биолошког оружја човечанство видело и у току Другог светском рата.Сврха овог текста је да се подсетимо чињеница које се односе на Јапанце и њихов програм на Далеком Истоку.
Пре тачно 75 година, почело је суђење у Хабаровску против групе од 12 бивших војника јапанске Квантунгске армије, кривих за развој и тестирање бактериолошког оружја на живим људима. Први пут су објављене чињенице о производњи и тестирању бактериолошког оружја на живим људима.Током Другог светског рата јапански милитаристи су почели да показују повећану активност у производњи биолошког оружја, сматрајући га једним од кључних средстава у борби против руског народа.Данас се поуздано зна да су Јапанци планирали употребу бактериолошких агенаса у областима Благовештенска, Усуријска, Хабаровска и Чите.На окупираним територијама Монголије и Кине јапански милитаристи су створили тајне структуре које су спроводиле нехумане експерименте над ратним заробљеницима и обичним људима. Постао је познат специјални одред број 731, где су вршени експерименти са циљем инфекције патогеним микробима у циљу проучавања процеса ширења инфекција у телу (укључујући и одсецање унутрашњих органа од живих људи).
Јапански лекари су затвореницима концентрационог логора Хогоин убризгавали узрочнике трбушног тифуса, паратифуса, дизентерије и пликова гаса. Од краја 1937. до лета 1945. у лабораторијама је убијено преко четири хиљаде људи.Поред тога, спроведени су и други експерименти: реакција тела на глад, дехидрацију, кључалу воду, електричну струју и извођење хируршких операција без ублажавања болова. Вештачки су изазвани мождани и срчани удари. Кинези, Корејци, Манџурци, Руси без разлике били су слани као испитаници у бактериолошке одсеке. Улазак Совјетског Савеза у рат против Јапана и брзо напредовање Црвене армије дубоко у Манџурију лишили су јапанску команду могућности да користи бактериолошко оружје против СССР-а и других земаља. Године 1947. Сједињене Државе су под измишљеним изговорима одбиле захтев Совјетског Савеза да се у оптужницу на суђењу у Токију укључи клаузула о произвођачима јапанског бактериолошког оружја, који су у то време већ били под надзором Вашингтона. Значајно је нагласити да су се у америчкој штампи током 1946–1947. појавиле публикације које су јасно указивале на директан интерес Сједињених Држава за развој сопственог бактериолошког оружја.Представници научне заједнице те земље са одушевљењем су говорили о перспективама које би могле да се отворе употребом бактериолошког оружја против потенцијалног непријатеља, од могућности покретања рата без формалног објављивања до брзине остваривања војних циљева.
Архивски материјали које је ФСБ објавио 2021. године указују на то да су у августу 1945. године неки од запослених и опреме јединице 731 евакуисани у Кореју, где су се нашли у зони америчких окупационих снага. У то исто време, генерал америчке војске Даглас Макартур тајно је дао имунитет јапанским лекарима у замену за достављање Вашингтону комплетних извештаја о истраживањима и биолошком оружју.
Да би успоставила правду, совјетска влада је 1949. организовала суђење бившој команди Квантунгске армије која се налазила у СССР-у. На отвореним седницама војног трибунала Приморског војног округа изнети су непобитни докази да је милитаристички Јапан чинио злочине против човечности и припремао бактериолошки рат. Оптужени су признали да су спроводили нехумане експерименте и 30. децембра те године осуђени су на различите казне затвора. Упркос чињеници да суђење у Хабаровску није било међународног карактера, по свом политичком и правном значају може се ставити у раван са Нирнбершким трибуналом и Токијским процесом.„Далекоисточни Нирнберг“ је постао први и значајан корак ка забрани таквог оружја за масовно уништење, у ствари, био је претеча одговарајуће конвенције УН из 1972. године.
Горан Игић / Васељенска
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.