Никола Стојановић: ДА ЛИ НАТО КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРНИ СИСТЕМ У РУМУНИЈИ?

1
румунији

Никола Стојановић

Председничке изборе у Румунији 2024. године обележили су бројни значајни догађаји и контроверзе. Влада премијера Марчела Чолака објавила је још 4. јула 2024. године да ће се председнички избори одржати 24. новембра (први круг) и 8. децембра (други круг).

ТРИЈУМФ АНТИНАТОВЦА

Након завршетка првог круга председничких избора, Румунију, али и целу Европу, запљуснула је шокантна вест да је независни националистички кандидат Калин Ђорђеску заузео прво место са 22,94% гласова, док је либерална кандидаткиња Елена Ласкони са 19,18% гласова морала да се задовољи другим местом. Будући да ниједан кандидат није освојио апсолутну већину, било је неопходно спровести други круг председничких избора. Међутим, убрзо, ситуација у Румунији почиње да се компликује.

Иако је 2. децембра, недељу дана након првог круга, Уставни суд Румуније једногласно потврдио резултате првог круга избора и омогућио одржавање другог круга, ситуација се нагло мења 4. децембра, када је објављено да је Румунија током изборног процеса била мета значајне кампање утицаја и сајбер-напада из Русије. Многи неолиберални кругови и западни медији оптужили су Ђорђескуа да је проруски човек, антинатовац, крајњи десничар, ултранационалиста и екстремиста.

НЕМА НЕВИНИХ-ОД ТИК ТОКА ДО РУСА

Ситуација је кулминирала 6. децембра када је Уставни суд Румуније поништио резултате првог круга председничких избора, уз образложење да је „руска кампања дезинформација утицала на исход гласања“.

Председничка администрација Румуније навела је да је кандидат Ђорђеску користио апликацију „TikTok“ као средство за ширење утицаја и промоцију кампање. Такође, унутрашња обавештајна служба (SRI) изјавила је да су у току кампање коришћена непријављена средства у износу већем од 1.000.000 евра. Ђорђеску је осудио овај облик државног удара, али је такође изјавио да не позива никога на било шта, већ да је за Румуне данас најважније да се моле и размишљају. Да све буде још апсурдније, одлуку Уставног суда осудила је и његова противкандидаткиња. Иако је кинеска платформа одбацила сумње о фаворизовању председничког кандидата, и даље остаје нејасно зашто није предузета конкретна акција да се спречи утицај наводних „кривичних дела“ током изборног процеса, када већ, према одлуци, постоје „озбиљне тврдње и докази“ да је Русија била умешана у председничке изборе.

ПОДРЖИТЕ НЕЗАВИСНО НОВИНАРСТВО
Помозите рад Васељенске према својим могућностима:
5 €10 €20 €30 €50 €100 €PayPal
Заједничким снагама против цензуре и медијског мрака!
ОБАЗРИВИ ЗБОГ НАТО

Одлагање другог круга избора било је увод у озбиљну политичку кризу у земљи која је геополитички и војно-стратешки важан партнер НАТО-а. „Заштитник источног крила НАТО-а“ и „чувар Црног мора“, са НАТО базама (Девеселу и Михаил Когалничану) и даље остаје политички нестабилна земља, јер док се питање одабира новог председника Румуније не реши, неизвесност и институционалне парализе могу само продубити унутрашње тензије и потенцијално угрозити регионалну стабилност.

Прочитајте још:  Како се НАТО спрема за рат са Русијом: Брза мобилизација, интензивирање војних вежби и повећање капацитета одбрамбене индустрије

Будући да председнички избори нису завршени, а нови председник није изабран, земља остаје без одговора на питање када ће се изборни процес наставити.

Међутим, убрзо након поништавања резултата првог изборног круга, Никушор Дан, актуелни градоначелник Букурешта, најавио је своју кандидатуру за председничке изборе 2025. године, као „независни кандидат“ који ће добити подршку странке Justice and Respect in Europe for All Party. Иста странка је позвала на формирање шире коалиције за подршку свом кандидату. Никушор Дан је 21. децембра, како преносе румунски медији Digi24.ro, изјавио да Румунија „не може приуштити још неколико месеци нестабилности“ и да, ако жели да настави прозападни и про-НАТО пут, „мора бити веома обазрива“. Након 6. децембра, проевропске странке упорно покушавају да формирају коалицију како би се што ефикасније супротставиле Ђорђескуу.

Калин Ђорђеску стајао је испред затвореног бирачког места у недељу у знак протеста против невиђене одлуке највишег суда у земљи да поништи први круг избора у којем је он изашао као водећи кандидат.
ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ НЕПОСЛУШНИХ

Средином децембра румунске власти су интензивирале истрагу што је резултирало хапшењем бројних симпатизера Калина Ђорђескуа. Наиме, безбедносне службе повећале су надзор над председничким кандидатом и његовим сарадницима. Како то наводе медији, полиција је извршила претрес у седам некретнина и привела Ђорђесковог водитеља кампање Еугена Сечилу, који је покушавао да напусти земљу. Убрзо након тога, оптужен је за ширење „фашистичких и ксенофобних порука“. Такође, под судски надзор стављен је и бивши плаћеник у Француској легији странаца, Хорације Потра, осумњичен да је планирао да подстакне насилне протесте након поништења гласања. Како преноси Euro News, румунска полиција је поред њега ухапсила још 20 људи. Иако је пуштен из притвора, против Хорација се и даље води истрага. Власти су, како преноси Geopolitika.News, испитале и поједине утицајне личности које су промовисале Ђорђескову кампању на друштвеним мрежама, укључујући познатог бизнисмена Сорина Константинескуа. Међутим, није се на томе све завршило. На мети су се нашли и чланови Савеза за Унију Румуна, странке која слови за десничарску и националистичку, а који су осуђивали поништавање избора и оптужили власт за застрашивање политичких противника на друштвеним мрежама.

Прочитајте још:  Абазовић најавио хапшење Мила Ђукановић: Узмите кокице и гледајте финале!
ДИРЉИВЕ ПОРУКЕ ВАШИНГТОНА

Са друге стране Атлантског океана, из САД, стигла је вест да Вашингтон има поверење у румунске институције, те да позива на „миран демократски процес“. Препорука упућена свим странама је да се „одржи уставни поредак“. Племенито.

Многи верују да је Румунија након поништења резултата избора склизнула у тоталну диктатуру НАТО-а. Масовна хапшења и прогон присталица водећег председничког кандидата Калина Ђорђескуа широм земље прете да потпуно разбију базу овог кандидата. Агресивно понашање према антиратним кандидатима показује и да НАТО припрема Румунију за потенцијални нови фронт у Европи.

Увлачење Молдавије и Румуније у сукоб представља још једну клопку намењену Русији и њеним партнерима. Када на све ово додамо чињеницу да је Румунији, због свог географског положаја, војне инфраструктуре и капацитета, веома важна НАТО савезу, а да се, с друге стране, сумња да је Румунија променом закона пристала да пренесе команду својих оружаних снага на НАТО официре као и контролу националног ваздушног простора, ситуација не делује ни најмање безазлено.

ПОМЕРАЊЕ „ЛИНИЈЕ ОТПОРА“

Стиче се утисак да се борбена линија НАТО-а против Русије, која се већ дуго повлачи са истока према западу, овог пута, поред Пољске, нашла дубоко и на простору Румуније. Шта нам ово говори? Прво, од три земље које су у политичком фокусу – Румунија, Грузија и Јужна Кореја – Грузија је најближа томе да се ослободи западних стега. Дакле, она је неупоредиво слободнија од Румуније, а још више од потпуно окупиране Јужне Кореје.

Самим тим, „линија отпора“ према Русији се и даље се мења: некада је то био Донбас, сада су то западни делови Донбаса, централни па западни делови Украјине, затим Пољска и Молдавија, да би се фокус померио на Румунију.

Доказ колико НАТО страхује од потенцијалног губитка Румуније је реакција тамошње власти. Сурови и брзо повучени потези огледало су недемократичности. На делу је демонстрација диктатуре и тоталитаризма, јер како примећује Игор Ивановић, Уставни суд није у стању да донесе такву одлуку и због тога он више није ни суд. Но, да ли овако нешто треба да чуди? Апсолутно не. Доказ више да не треба веровати празним фразама о „слободи“, „једнакости“, „братству“, „демократији“, „либерализму“. Јер како каже онај цитат који се лажно преписује Винстону Черчилу: „Ако ниси либерал када имаш 25 година, онда немаш срца. Ако ниси конзервативац до 35 година, онда немаш мозга“. Дакле, Румуни, па и Срби, уколико желе бољу будућност, треба да се одрекну инфантилних идеалистичких представа о либерализму и прихвате практичније конзервативне ставове.

Прочитајте још:  Пародија на авионе. Зашто се амерички Боинзи стално кваре?
Мапа НАТО бата у Румунији
ХЛАДНОРАТОВСКА РУМУНИЈА

Потенцијални проблеми у Румунији могу угрозити НАТО базе у тој земљи, и последично изазвати проблеме у Молдавији, односно Придњестровљу. Ту је и кључна контрола Црног мора, али и „зид“ између Русије и других словенско-православних народа Балкана. Према томе, данашњи положај Румунији је хладноратовски. Ако она „падне“, пашће све остале земље – домино ефекат. У случају да тај „зид“ према Русији „падне“, отвара се простор за све веће окретање балканских и других суседних земаља Русији и БРИКС-у.

Мађарска Виктора Орбана је више пута истицала блиске економске и енергетске односе са Русијом. Са друге стране, Србија је једна од ретких европских земаља која није увела санкције Русији, следећи геополитичке и економске интересе, као и традиционалне везама. Енергетска зависност, међународна подршка и јавно мњење Србије које је проруско, ствара меки трбух у унутрашњости НАТО пакта. Ту је свакако и Република Српска као верни савезник Русије, али и Црна Гора у којој свакако постоје одређени проруски кругови.

Бугарска има дуалну позицију: Русија је присутна у јавном мњењу када се говори о питањима енергетске политике; док са друге стране постаје све више евроскептично настројена. Дакле, временом, Румунија се показала као много важнија земља од Пољске, она која може бити прави покретач домино ефекта.

БЕОГРАД ПОСЛЕ БУКУРЕШТА: СЛУЧАЈНОСТ?

У контексту померања поменуте „линије отпора“ на правцу исток-запад, занимљиво је да су у недељи када су поништени избори у Румунији, започете блокаде факултета у Србији. Истовремено, у Грузији су настављене уличне демонстрације против нове власти. Све то није пука случајност.

Намеће се закључак да се врши притисак „на позадину“, односно на залеђину „линије отпора“. Јер ако је у Румунији дошло до неочекиваног преокрета и озбиљне шансе да председнички кандидат који се залаже за антиратну политику добије изборе, у земљи у којој људи нису изразити русофили, шта онда очекивати од Србије која је већински проруска? Шта очекивати од других, наведених, европских држава?

Све то може веома озбиљно закомпликовати односе великих сила у свету.

Никола Стојановић / eagleeyeexplore

За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.

Будите први који ћете сазнати најновије вести са Васељенске!

СВЕ НАЈНОВИЈЕ ВЕСТИ НА ТЕЛЕГРАМ КАНАЛУ

1 утисак на “Никола Стојановић: ДА ЛИ НАТО КОНТРОЛИШЕ ИЗБОРНИ СИСТЕМ У РУМУНИЈИ?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *