КОМУНИСТИ ЦРНИ ВРАНИ: “Обзнана”!

КОМУНИСТИ ЦРНИ ВРАНИ: “Обзнана”!
У питању је једна од тема на којој су се гомилале вишедеценијске наслаге комунистичке пропаганде и лажи, у време када историјска наука није смела у својим истраживањима да се креће изван титоистичко-марксистичких координата, које су почеле да попуштају тек 1990. године прошлог века.
Баш због наслага пропаганде и комунистичких митова и легенди о овом догађају, али, рецимо, и о шестојануарском завођењу личног режима краља Александра Карађорђевића 1929. године које су злонамерни комунисти називали “диктатуром” иако је била орочена, трајавши тек нешто дуже од 2 године, потребно је говорити о чињеницама и одвојити истину од митова и легенди.
Ово се посебно односи на поменуту пропаганду једне партије, која је деценијама контролисала буквално све сегменте једног друштва, па се са пуним правом класификује у тоталитарне политичке покрете заједно са нацистима и фашистима.
Ми се на овој страници залажемо за потпуну слободу мишљења, говора, окупљања и деловања која треба да важи и за најмрачније друштвене продукте политичких идеологија попут комуниста, фашиста и нациста. Чак и људи који се залажу за ове токсичне идеје заслужују да их држава не спутава у својим слободама, све док не прибегну насиљу или док њихова реторика не буде директно усмерена на призивање насиља попут позива на смрт класног непријатеља (комунисти), расног непријатеља (нацисти) или националног односно непријатеља националне државе (фашисти).Стога, немамо ништа против тога да и данас постоје ове маргиналне и назадне групе мизантропа које би у име своје идеологије прогониле кога год они означе за своје непријатеље, само под основним оквирима правила једног суштински слободног друштва.
Међутим, иако лично вероватно не бисмо подржали забрану једне тако деструктивне политичке организације какви су били комунисти генерално и Комунистичка партија Југославије, у потпуности разумемо разлоге због којих су наши славни преци у нашој Краљевини то учинили, одмах након великих победа славне српске војске. Они су то учинили како би покушали да очувају слободно друштво под претњом страшних комунистичких револуционара који нису марили ни за друштвени консензус, ни за институције слободног грађанског друштва, ни за приватну имовину, ни за породицу, ни за Православну веру, а уосталом нити за људски живот.
Након крваве Октобарске револуције у царској Русији из новембра 1917. године (октобар по тада важећем јулијанском календару) и током страшног Грађанског рата у Русији (1917–1923), комунисти се извлаче из маргине и појављују на великој европској историјској сцени.
Учешће у Првом светском рату, у коме је једну од главних улога играла и славна српска војска, комунисти су универзално презирали и видели искључиво идеолошки као империјалистички и буржоаски сукоб европских нација. Стога су мрзели све што је српско јер је у њиховим очима то било буржоаско, капиталистичко, православно и монархистичко.
Презирали су и српског сељака који је био сушта супротност сељака кога су замишљали комунистички револуционари, зато што је српски домаћин био изразито независан и слободољубив, био је самодовољан са својим имањем, јер је још од Карађорђа, а посебно од аграрне реформе Милоша Обреновића, без проблема могао сам да издржава своју породицу. Највећи број српских сељака је само увећавао свој иметак док је комунистима био потребан сиромашни сељак који је пропадао и који би зависио од власти комуниста и живео од њихове милостиње.Због презира према сељацима и сељаштву уопште, комунисти су увели појам “кулак” којим су карактерисали сваког сељака-домаћина, који је имао више од 3 хектара земље и кога су као таквог осуђивали на смрт и одузимање земље.
Подсећамо, најсиромашнији слојеви сељаштва у Кнежевини и Краљевини Србији имали су по 5 хектара обрадиве земље као законски минимум који је био заштићен и од судског извршења. Српски сељак је био самовласан и политички независан јер је имао неприкосновено опште право гласа на изборима још од 1858. односно 1869. и 1881. године. Претходно је давао представнике на српским кнежинским скупштинама.
Радикали су били убедљиво најпопуларнија политичка опција међу сељаштвом Краљевине Србије, док су се после Првог светског рата појављивале и различите парламентарне земљорадничке странке. Није ни чудо што се један такав независан сељак—земљопоседник са толиким жаром и храброшћу борио за свог краља и Отаџбину током ратова у којој је уживао такве слободе, посебно у односу на Србе који су живели поробљени у феудалној Аустроугарској или Османској империји.
Први светски рат је донео огромна разарања, апсолутно незабележена у тадашњем свету. Однео је преко 40 милиона жртава, а велике европске земље попут Француске, Велике Британије, Русије, Србије, Немачке, Аустрије, итд. изгубиле су неколико генерација војно способних мушкараца. Неке од тих земаља попут Француске, Русије или Србије се до дан данас нису опоравиле од огромних демографских губитака у поређењу са укупним бројем становништва у 20. веку.
Не само да су били однети животи, већ је економија већине европских земаља била потпуно разорена, са срушеним привредним објектима и кућама за живот, а у неким државама попут Аустроугарске економија је била веома лоше вођена током трајања Првог светског рата где је долазило и до појаве умирања од глади. Све су то услови који погодују екстремним идеологијама попут комунистичке, фашистичке (Мусолини је првобитно био социјалиста-комуниста) или национал-социјалистичке, а све три су плод Првог светског рата након кога ступају на историјску сцену у свој својој деструктивности.Из разлога разарања и незадовољства које је бујало читавом Европом, као и услед успеха Октобарске револуције у царској Русији, комунисти су стекли приличну популарност у читавој Европи, што је заправо био и историјски максимум популарности комуниста на старом континенту.
Српска24.ме/Ројалистички клуб
Бонус видео
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.